Mirko Jović: Nisam hteo kao Čanak, Šešelj i Paroški da ulazim u rijaliti formate 1Privatna arhiva

“Podržao sam kandidaturu Miloša Jovanovića za predsednika Srbije, jer on zna da ime obavezuje i shvata značaj organizacije zbog koje je potpisao koaliciju sa POKS-om, koji je najbolje organizovana stranka u opoziciji. Podržavam Jovanovića, jer je tu koaliciju, zajedno sa Žikom Gojkovićem, krstio srpskom koalicijom i zato što na najbolji način može da predstavi politiku nacionalno demokratske Srbije u ovom vremenu. Osim toga njegova namera nije da statira, već da se bori za pobedu”, kaže za Danas Mirko Jović, predsednik Srpske narodne obnove, koga neki nazivaju tvorcem prve srpske nacionalističke stranke u Srbiji.

Na pitanje zbog čega je izabrao da podrži Jovanovića i koaliciju NADA, kada se čini da je mnogo bliži politici Srpske napredne stranke, Jović kaže da se bolje oseća u društvu Matije Bećkovića, pukovnika Đurkovića i velikog broja javnih ličnosti koje nisu u strankama, ali podržavaju koaliciju NADA, nego što bi se osećao u društvu bilo koga iz vladajuće stranke ili neke druge, opozicione stranke.

“U POKS-u preko koga, pored SNO, delujem sam pronašao isključivo porodice i pojedince koji su pripadali izvornom SPO i(li) SNO: Tu sam zatvorio krug posle tri decenije”, kaže Jović i dodaje da očekuje da nacionalno demokratski opredeljeni građani dobiju organizaciju koja će u dugom vremenskom trajanju biti sposobna da ih okuplja i predstavlja. Kaže i da su predstojeći izbori samo prvi korak ka tom cilju.

Na primedbu da se sa sloganom koalicije NADA “da živimo normalno”, mnogi naprednjaci ne bi složili, Jović odgovara da bi se jedna trećina naprednjaka svakako složila, dok većina misli da je u Srbiji sve nikad bolje.

”Naša poruka je upućena državnim činovnicima, sveštenicima, prosvetarima, medicinarima, našoj emigraciji, porodicama koje čuvaju srpska sela, pa i toj jednoj trećini nama sličnih među naprednjacima”, ocenjuje Jović.

Upitan zbog čega se nakon 30 godina izbivanja iz politike u nju ponovo vratio, Jović odgovara da u izvornom smislu iz politike nikada nije ni izašao i da je principijelno ostao na nacionalnim i demokratskim polazištima i stanovištima za koja se zalaže čitavog života.

“Problem je što je politički sistem strahovito mutirao zahvaljujući sistemu naopakih vrednosti postavljenom u doba vladavine Slobodana Miloševića. Istinske, demokratske i nacionalne vrednosti pojedine stranačke vođe izvrgle su ruglu. Tako da nisam ja napustio politiku, ali je ozbiljna politika postupno i sistematski isterivana iz društvenog života Srbije. Kada me nije bilo u javnosti i medijima, učestvovao sam u kreiranju najkrupnijih događaja i procesa. U Republici Srpskoj uz Radovana Karadžića, Biljanu Plavšić i Momčila Krajišnika konstantno od njenog osnivanja. U Crnoj Gori uz mitropolita Amfilohija povremeno kada god su tamo Srbi otvarali neki novi proces, kao prošle godine. U Srbiji, pre svega uz Zorana Đinđića, krajem devedesetih oko formiranja Saveza za promene, DOS-a i 5. oktobra”, objašnjava Jović.

Na pitanje da li to znači da nije odustao “od velikosrpskog nacionalizma zbog koga je optuživan u javnosti, sagovornik Danasa kaže da jevelikosrpski nacionalizam floskula koja neodoljivo podseća na diktatorsko doba vladavine Broza i njegove ustaško-komunističke klike.

“Titoizam je nažalost živ i ovaploćen u titoistima koji neumorno i dosledno rade na deformaciji i izopačenju svega što čini vrlinu našeg nacionalnog bića i što podseća na slobodnu srpsku državu u kojoj srpski narod, zamislite, ima pravo da odlučuje o svom načinu života. Srpska politika je zabranjena u takvom ambijentu. Patriotama smatram sve ljude koji se bore za slobodu. Mi smo slobodarski narod koji predugo opstaje u uslovima svakovrsne okupacije, hroničnom nedostatku demokratije i institucija koje treba da postoje da bi štitile interese našeg naroda i svih građana Srbije”, napominje Jović.

Na pitanje šta očekuje od politike, on odgovara da se bavi politikom, ali da ne pristaje na politikanstvo.

Napominje da su se njegove kolege sa početka višepartijskog delovanja u Srbiji Vuk Drašković i Vojislav Šešelj odlično “snašli u politici”, za razliku od njega.

“Vreme je majstorsko rešeto. Ja sam tu, nikada spremniji, da pomognem sabiranju svega što su oni rasuli, posvađali, podelili ili parkirali na slepi kolosek. Razlika između njih je samo u rolama koje su im dodeljene u cilju zamućivanja izvora iz kojeg je posle sto godina potekla srpska politika. Naravno i u ceni koju su ispostavili, kao i onoj koju su bili spremni da plate za privilegije koje su bez sumnje osvojili za obavljanje nečasnih poslova. Politika kojom se bavim već 30 godina dosledno i neodustajno podrazumeva čak mnogo više elementarnog dostojanstva i pristojnosti. Nikada nisam bio spreman, kao Šešelj, Čanak i Paroški, da radi ulaska u medije učestvujem u raznim rijaliti formatima od kojih se stide čak i voajeri i latentni konzumenti posleponoćnih filmova za odrasle”, zaključuje u razgovoru za Danas Mirko Jović, jedan od prvih opozicionara u Srbiji u obnovljenom višestranačju.

„Sad svi vole Bele orlove“

“Ne pristajem na nedostojne uloge koje su lukrativne, ali ne doprinose oslobađanju iz neke vrste logora u koji je Srbija pretvorena i u okviru kojeg mnogi priželjkuju funkciju kapoa. A kapo je neslobodniji logoraš od ‘običnih’, osim što možda malo bolje jede i ima iluziju moći. Moja politika podrazumeva slobodu”, ističe Mirko Jović.

On kaže i da svi koji su ga etiketirali kao ekstremistu, jer se zalagao za Srbiju protiv svake Jugoslavije, za monarhiju, obnovu srpskog građanskog, nacionalnog i državnog identiteta, danas su na istim takvim pozicijama.

“Svi sada vole i slave, srpsku himnu, grb i zastavu, svi vole Bele orlove, svi su za Srpsku vojsku i državu Srbiju”, napominje Jović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari