Moguće je da će Incko ostati na funkciji protiv svoje volje

Naši sagovornici ističu da su se imenovanju Šmita, predstavnika Hrišćansko-socijalne unije (CSU) već usprotivili Rusi i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, kao i da je pažnja zvaničnog Berlina umnogome usmerena na septembarske parlamentarne izbore, pa su zbivanja na Balkanu „u drugom planu“.

Nemački parlament je zvanično podržao kandidaturu Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH.

Spekuliše se da je „zeleno svetlo“ za njegovu kandidaturu dala i administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena. S druge strane, politički predstavnici Srba u BiH protive se produženju misije Kancelarije visokog predstavnika, a sličan stav zastupa i Rusija.

„Republika Srpska je protiv visokog predstavnika u BiH, bez obzira na to ko on bio i kako se zvao“, kazao je Milorad Dodik.

„Negodovanje Republike Srpske je samo jedan od problema u vezi sa izborom Inckovog naslednika. Srbi u BiH nemaju zvaničnu ulogu u takvom imenovanju, ali, bez sumnje, Evropljani će uzeti u obzir njihovu poziciju, a to je protivljenje ne samo Šmitu već i funkciji visokog predstavnika. Da bi novi visoki predstavnik uopšte imao autoritet, mora da najpre bude široko prihvaćen. Stoga, Evropljani su uznemireni zbog pretnji iz Banjaluke nekom vrstom osvete, naročito imajući u vidu ponovne priče o mogućoj secesiji. Ono što dodatno komplikuje čitav proces jeste nesloga na međunarodnoj sceni – razmirice između Rusije, s jedne strane, i Zapada (SAD i EU), čiji interesi u BiH se umnogome razlikuju. U prošlosti su ti spoljnopolitički igrači uvek nastojali da postignu saglasnost o imenovanju kako bi visoki predstavnik mogao da ima autoritet u ime cele međunarodne zajednice. Ipak, ovog puta nema konsenzusa, i postoji jasna opasnost da će Rusija blokirati to imenovanje. Uzimajući sve navedeno u obzir, ne treba isključiti mogućnost da nakon kraha u pregovorima o kandidatu Incko ostane na funkciji“, precizira izvor našeg lista.

Prema mišljenju pojedinih diplomata, u slučaju da se obistini scenario „zadržavanja veterana“ Incka, „on će biti čak još slabiji nego pre jer je nedvosmisleno predočio da više ne želi da obavlja taj posao“.

„Jedino rešenje, stoga, ostaje da se pronađe neki treći kandidat za visokog predstavnika, ali imajući u vidu dramu koja se odvija u kontekstu Šmita, pitanje je ko bi pristao na kandidaturu“, objašnjavaju sagovornik iz Berlina.

Franc-Lotar Altman, nemački univerzitetski profesor i stručnjak za Zapadni Balkan, ukazuje da su „političke diskusije koje se ovih dana vode u Nemačkoj fokusirane na borbu za to ko će biti kandidat za novog kancelara ukoliko koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije pobedi na izborima“.

– Stoga, moguće je da se o BiH i visokom predstavniku diskutuje negde u „kuloarima“. Kristijan Šmit je iskusan političar, naročito u pitanjima koja se tiču međunarodnih odnosa, i on bi mogao da bude „prava osoba“ koja bi ponovo osnažila ulogu visokog predstavnika u BiH, ali očekujem da će Rusija nastaviti da se svim silama protivi njegovom imenovanju, jer intenzivnija aktivnost visokog predstavnika nije ono što Moskva želi. Ako međunarodnu zajednicu ne bude predstavljala neka jaka ličnost, BiH će se, na kraju, raspasti. Tom raspadu bi aplaudirao Janša (slovenački premijer Janez Janša, prim. novinarke), koji se zalaže za etnički homogene države. Ipak, na Balkanu potpuno etnički homogene države ostaće samo iluzija, i Slovenija je maltene jedini primer za to, poručuje Altman.

Valentin Incko, koji funkciju u BiH obavlja duže od decenije, a bio je i ambasador Austrije u toj zemlji, poznat je po oštrim verbalnim neslaganjima sa Miloradom Dodikom. Dodik ga je, između ostalog, optuživao za „srbofobiju“. Kristijan Šmit (64) je od 1974. član konzervativne CSU. Prvi put je izabran za člana Bundestaga pre tri decenije, a od 2014. do 2018. bio je nemački ministar poljoprivrede. Obavljao je i dužnost državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, a bavi se, takođe, međunarodnim odnosima. Po struci je pravnik.

Švarc-Šiling: Opasne ideje u non-pejperu

Bivši visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling ocenio je u autorskom tekstu za Dojče vele da su „opasne ideje“ o „komadanju BiH“, iznete u non-pejperu, čiji je autor navodno slovenački premijer Janez Janša. „Dokument je izazvao pometnju jer se u njemu predlaže nastanak velikih Srbije, Hrvatske i Albanije. Bošnjacima bi ostao manji deo BiH. Nije čudo da su se protivnici takve ideje glasno pobunili – čak se pominju i oružani sukobi. U dokumentu se govori o „tihoj proceduri“, to jest da se daleko od očiju javnosti u regionu i međunarodnoj zajednici opipava puls za takvu ideju. Zastrašujuće je što su neki u međunarodnoj zajednici učestvuju u takvom „tihom“ savetovanju. Da li je potpuno zaboravljeno da je u BiH stravični rat izbio upravo zbog sličnih planova?“, zapitao se Švarc-Šiling, koji je pozvao zvanični Brisel da „digne glas“ protiv takve inicijative.