Nezadovoljstvo dolazi od prezrenih građana

S te strane, bilo bi logičnije misliti da su Rusi organizovali proteste kako bi oslabili Aleksandra Vučića i primorali ga da napusti prilazak EU politici, komentariše za Danas pisac Nenad Prokić neprestana i uveliko od strane predstavnika vlasti tumačenja unutrašnjih prilika – da su uzrokovani pritiscima spolja – sa Zapada.

– Primarno nezadovoljstvo je pre svega domaće i to nezadovoljstvo prezrenog građanina. Pogotovo što je već prepoznat sistem napredovanja u hijerarhiji vlasti – najveći uspon onima koji su najviše ponizili građane i izazivaju njihovo najdublje nepoverenje. U takvom kontekstu, lako je delovati spolja. Ima mnogo aktera koji deluju spolja i zauzimaju na dugi rok prostor svog uticaja na Zapadnom Balkanu. Možemo samo da poželimo da se zaraza dobrog delanja Zaeva i Ciprasa, pa i po cenu vlastitih pozicija, proširi Balkanom i omogući da „pevamo dobre pesme“, kako kaže Cipras. Pevače već imamo, nedostaju nove note – zaključuje Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji za Danas.

I poslednji u nizu neprijatni događaji za vlast – protesti zbog cene goriva, kao i nestanak novinara Stefana Cvetkovića – tumačeni su kao pokušaji zapadnih zemalja da oslabe vlast Aleksandra Vučića i destabilizuju državu.

Nenad Prokić, međutim, za naš list ističe da je tu zapravo više reč o nezainteresovanosti nego o pritiscima spoljnjeg faktora.

– Da nije tako, ne bismo tavorili i čekali trideset godina da se priključimo EU. Vlast u Srbiji je uvek manipulisala tim pritiscima kako bi sakrila svoju nesposobnost i marifetluke. Već je u pesmu ušlo da se pod spoljnim pritiskom podrazumeva samo pritisak Zapada, dok se takođe podrazumeva da je Rusija šarmom i nikako pritiscima dobila zlatnu akciju naše naftne industrije i nižu rudnu rentu nego što je i sama ima u svojoj državi – ističe Prokić za Danas.

S druge strane, ocenjuje naš sagovornik, „onaj ko ti šalje novac i izdržava te, ima pravo i da te pritiska“.

– Kao i što kad pozoveš MMF da ti sredi finansije, jer sam ne umeš i stalno si na ivici bankrota – onda ima i puno pravo da te pritiska, jer si ga pozvao da bi te pritiskao. Tako je isto i sa EU. Ako si u pristupnim pregovorima, a imaš nakazno sudstvo koje sam nećeš da središ, onda ti slede ili pritisci ili ravnodušnost u stilu kad se opametite – javite se. Ta pamet nije na vidiku – zaključuje Nenad Prokić.

I Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, konstatuje da gomilanje loših vesti, od protesta zbog poskupljenja goriva, nestanka novinara, neispravne vode i mnogih drugih nemilih događaja visoki zvaničnici Srbije pripisuju delovanju opozicije i pritiscima spolja.

– Pominje se ukrajinski scenario – dakle, delovanje spolja preko opozicije na domaćoj sceni čiji se lideri poimence prozivaju. Budući da se opozicioni lideri i opozicija u celini tretiraju kao zanemarljiva veličina već duže vreme, čija je uloga potpuno marginalizovana u parlamentu gde jedino mogu da vrše uticaj u institucionalnim okvirima, ova matematička jednačina se svodi na: beznačajna opozicija plus pritisak spolja jednako je pritisak spolja, a on se ne bi smeo zanemariti. Zato čudi količina napada, prezrenja i pretnji tako beznačajnom faktoru domaće političke scene kao što su opozicija, a pogotovo građani, koji se izjednačavaju sa kriminalcima, ološi i slično – ističe Jelica Minić za Danas. Ona napominje da je pritiska spolja uvek bilo.

– Ali, dobra, konsekventna i konstruktivna politika privlači saveznike. NJihov pritisak onda uvećava snagu domaće akcije. Nejasna politika u pogledu pravca, sadržaja, aktera i navijačkih glasnogovornika može urušiti i ono što u nekoj politici ima smisla i daje određene rezultate – smatra sagovornica Danasa.

Minić ističe da od ubistva Olivera Ivanovića, paralize u Briselskom dijalogu s Kosovom, letargičnom odgovoru na reformske zahteve, posebno u oblasti vladavine prava, osnovnih ljudskih prava i medijskih sloboda, u novoj strategiji proširenja i izveštaju o napretku Srbije, pritiska na malobrojne lokalne vlasti gde vladajuća koalicija nema kontrolu i što je postalo predmet brige Saveta Evrope, igre s penzijama i ignorisanje bilo kakvog sistema u uređivanju penzijskih prava, „otmice“ niškog aerodroma, protesta malinara, pa do najnovijih zbivanja nabrojanih na početku, nezadovoljstvo se kumulira, a treba doneti teške odluke oko Kosova i dublje zaorati brazdu ka Evropskoj uniji.