Vlada Srbije verovatno neće pristati da preduzeće za snabdevanje električnom energijom u vlasništvu Elektroprivrede Srbije bude osnovano po kosovskim zakonima, kaže za Danas Nikola Petrović, direktor Elektromreže Srbije, povodom zahteva iz pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom, u kojoj se navodi da treba osnovati kompaniju za snabdevanje Elektrosever u skladu sa kosovskim propisima. Druga obaveza je rešavanje pitanja srpskog menadžmenta u hidrosistemu Gazivode.
Petrović objašnjava da je predviđeno da vlasnik preduzeća za snabdevanje treba da bude Zajednica srpskih opština, ali da će vlasnik biti Elektroprivreda Srbije, s obzirom na to da ona ne postoji.
– Međutim, dokument kojim EPS osniva neko preduzeće mora da prođe Vladu Srbije. Zahtev je da u tom dokumentu treba da piše da se preduzeće osniva na osnovu zakona Kosova. To je protivno Ustavu i takav dokument verovatno neće proći Vladu – objašnjava Petrović. On smatra da će taj problem morati da bude rešen na političkom nivou.
Na pitanje o rešavanju srpskog menadžmenta u hidrosistemu Gazivode, juče od ministra energetike nismo dobili odgovor. Prema nezvaničnim saznanjima, u ovom problemu postoji spor oko toga čije su Gazivode, i on će kasnije biti rešavan.
Pregovaračka pozicija EU o poglavlju 35 o Kosovu u pristupnim pregovorima sa Srbijom predviđa normalizaciju odnosa sa Prištinom, poštovanje i primenu dosad postignutih briselskih sporazuma, a proces evropske integracije Srbije povezuje sa daljim napretkom u tom procesu.
Ako proces normalizacije odnosa sa Kosovom bude znatno zaostajao za napretkom u ukupnim pregovorima, Komisija može da obustavi preporuke o otvaranju ili zatvaranju drugih poglavlja dok se ta neravnoteža ne otkloni. U pregovaračkoj poziciji EU se zatim detaljno navodi šta Srbija treba da ispuni u vezi sa već postignutim sporazumima.
Srbija treba da doprinese nastavku formiranja ZSO (izradi statuta) u skladu sa dogovorenim vremenskim planom, i da obezbedi transparentnost finansiranja srpskih opština. Srbija takođe treba da nastavi da ispunjava sporazume o policiji i pravosuđu i telekomunikacijama. Očekuje se i dosledno poštovanje odredbi o razmenama zvaničnih poseta kao i da Srbija nastavi da pruža svu administrativnu podršku Kancelariji za vezu u Prištini. Kada je reč o energetici, očekuje se da Srbija nastavi da se angažuje u procesu normalizacije između kosovskog KOSTT-a i srpskog EMS-a, uključujući potpisivanje sporazuma o interkonekciji i podršku članstvu KOSTT-a u evropskoj mreži ENTSOE.
Kada je reč o integrisanim prelazima, Srbija će završiti uspostavljanje svih prelaza, poboljšati kontrolu i zatvoriti alternativne puteve kako bi se obezbedilo da se za prolazak robe i ljudi sa Kosova i na Kosovo koriste isključivo službeni prelazi. U pogledu slobode kretanja od Srbije se očekuje da omogući ulaz državljanima trećih zemalja sa Kosova u Srbiju i primenjuje sporazume o registarskim tablicama na severu Kosova.
Od Srbije se traži da omogući efektivno učešće Kosova u regionalnim inicijativa pod dogovorenim uslovima kao i da podrži uključivanje predstavnika Kosova u menadžment i administrativne strukture regionalnih organizacija u skladu sa zaslugama.
Interesantno je da su zvaničnici Srbije pre dva meseca bili iznenađeni sadržajem pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35 koje je procurelo u javnost, odnosno da su očekivali da će se to poglavlje odnositi samo na primenu sporazuma postignutih tokom Briselskog procesa, bez novih uslova i ispunjavanja zadataka koji se takođe odnose na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Premijer Srbije je izjavio da je video „jezivi“ nacrt dokumenta koji je, kako je rekao, gori od formalnog priznavanja Kosova. On je na konferenciji u Vladi rekao da se taj dokument odnosi, između ostalog, na jezero Gazivode.
„Sve što nisu uspeli sa direktnim dijalogom, napisali su u tom nacrtu – pisalo je predati Gazivode. I to nije kraj“, rekao je Vučić. „Ne dam Gazivode! Pa da vidimo šta ćemo dalje. Možete da me smenite, ali ja vam ne dam te Gazivode i to ću reći Federiki Mogerini“, dodao je on. Premijer je istakao i da „ima dosta problema u vezi sa poglavljem 35, jer, kako je naveo, postoje pokušaji da se u pregovaračku platformu za otvaranje tog poglavlja ugrade odredbe kojima se unapred određuje ishod briselskog dijaloga i nameće stav Prištine o statusu Kosova za Srbiju, koje je lošije rešenje od formalnog priznanja nezavisnosti Kosova“.
Nakon ponovnog usaglašavanja stavova zemlja članica EU o pregovaračkoj poziciji, direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da pregovaračka platforma EU za poglavlje 35 o Kosovu ne traži priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine i da je došlo je do izvesnog ublažavanja u odnosu na prvi nacrt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
