Obradović: Možda se povučemo iz opozicije i napravimo novu 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

U Srbiji trenutno ne postoji normalan politički život tako da nema osnova ni za kakav međustranački dijalog. Jedino ima smisla organizovati pregovore između predstavnika ujedinjene vlasti i predstavnika ujedinjene opozicije oko uslova za slobodne i poštene izbore, kaže za Danas lider Dveri Boško Obradović.

– To je odavno trebalo uraditi i jedna suverena zemlja ne treba da dozvoli mešanje stranaca u naša unutrašnja pitanja. Međutim, s obzirom da imamo posla sa jednom nedemokratskom i kriminalnom vlašću – takvog dijaloga nema. Nemam ništa protiv posredovanja delegacije Evropskog parlamenta ako dolaze sa dobrom voljom da Srbija izađe iz stanja odsustva elementarnih demokratskih vrednosti, za šta su i oni krivi zbog svoje višegodišnje podrške aktuelnom režimu. Ali ne bih voleo da se njihova misija završi kao prošle godine tako što će priznati Vučićeve lažne izbore kao demokratske iz njima znanih interesa odnosno zajedničkih šema i kombinacija sa našom vlašću, ističe Obradović u pisanim odgovorima na naša pitanja.

On je pričao između ostalog i o tome kako vidi naredne razgovore sa vlašću uz posredovanje evropskih poslanika, kao međustranački dijalog ili pregovore.

U petak, protekle nedelje, Dragan Đilas i Vuk Jeremić ponovo nisu uspeli da se dogovore oko toga da li će na te sastanke s vlašću ići nestranački zastupnici partija, kako predlažete Jeremić i vi, ili da se ne treba oko toga unapred obavezivati dok se ne zna format sastanaka, kako misli Đilas. Mislite li da je dogovor ipak moguć?

– Ne vidim drugu logiku osim da nastupimo jedinstveno, sa zajedničkom platformom i zajedničkom delegacijom koju bi predvodila dva nestranačka stručnjaka od javnog ugleda. To je upravo ono što je predložila Skupština slobodne Srbije, a što su Narodna stranka i Srpski pokret Dveri prihvatili. To je jedini lek protiv fingiranog dijaloga i cirkusa koji vlast priprema sa 50 učesnika i 15 platformi. Zaista ne mogu da razumem zašto ovo ne bi prihvatili svi iz opozicije bez obzira da li su bojkotovali prošlogodišnje izbore ili ne. To je jedini način da pokvarimo igru vlasti i zaista nešto uradimo na tim pregovorima.

Da li je ovo trenutak da i Jeremiću i Đilasu poručite, kao što ste Tadiću, da se povuku iz politike, budući da su i oni reprezenti prošlog režima odgovornog za uspon SNS?

– Jesu, ali postoji značajna razlika. Tadić je bio prva i najodgovornija ličnost bivšeg režima. Ne bih tako reagovao da nije preterao sa davanjem saveta, a pokazalo se da građani Srbije u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. nisu glasali za Tomislava Nikolića već protiv Tadića koji im se smučio jer je sav ovaj koruptivni i pseudodemokratski sistem, čiji bolesni vrhunac danas živimo, napravljen u njegovo vreme, a začet još u vreme dosmanlija. Ogorčeni narod (na Tadića) doveo je Vučića na vlast i to je naša tragedija. Dveri su bile među retkima koji su bojkotovali drugi krug predsedničkih izbora te godine. Ni tada ni danas ne želimo da biramo između sadašnjeg i bivšeg režima, već smo za nešto treće i novo, a to znači promenu kompletnog korumpiranog političkog sistema koji ovde vlada već 30 godina bez obzira na smene na vlasti. Moja poruka glasi da možemo sarađivati, ali da nema povratka na bivši režim.

Postoji li mogućnost da se Dveri povuku iz međustranačkog dijaloga oko izbornih uslova i koji bi razlozi za to bili?

– Svakako nećemo biti deo cirkusa. Međutim, postoji mogućnost da se Dveri povuku i iz ovakve opozicije i da pravimo novu, ako se nastavi sveukupna neozbiljnost. Mi moramo da sarađujemo u borbi za smenu aktuelne vlasti, ali ne želim više da budem deo propuštenih šansi kao što je najveći opozicioni miting 13. aprila 2019. kada nije trebalo da se razilazimo ispred Skupštine ili prošlogodišnji štrajk glađu kada je bilo dovoljno da i drugi narodni poslanici i lideri opozicije sednu na stepenište ispred Doma Narodne skupštine i da tako mirno sprečimo nedemokratske i protivustavne izbore.

Očekujete li izbore do kraja godine i koje?

– Od vladajućeg režima očekujem sve najgore po Srbiju. Među retkima sam koji stalno naglašava da nam je potrebna promena izbornog sistema i da konačno građani dobiju mogućnost da glasaju za kandidate za narodne poslanike i odbornike po imenu i prezimenu. Takođe, kao što je besmislena republička skupština bez opozicije – isti je slučaj i sa pokrajinskom i lokalnim parlamentima. Zato je neophodno da imamo vanredne izbore na svim nivoima, ali je presudno da pre toga barem šest do devet meseci na slobodnim medijima može da se čuje glas opozicije i drugačije mišljenje uopšte.

Pitate se zašto nije uhapšen Nebojša Stefanović. Da li ste pomislili da će i on biti sačuvan, bio uhapšen ili ne, budući da se njegova odgovornost i umešanost u prljave poslove nije razmatrala ni u slučaju Krušik koji je pljačkan godinama unazad?

– Svi režimski mediji na naslovnim stranama crtali su fotorobota koji je neodoljivo podsećao na Nebojšu Stefanovića kada su govorili o onima koji stoje iza kriminalnog klana Veljka Belivuka, prisluškivanja predsednika države i njegove porodice, kao i pokušaja državnog udara i njegove likvidacije. Sada su se odjednom ućutali, što mi govori da je palo pomirenje između dva glavna kriminalna klana u SNS: Nebojšinog i Andrejevog. Izračunali su da su već previše otkrili javnosti koliko je vrh vlasti ogrezao u kriminal i korupciju i da bi ih dalji sukob skupo koštao. A i kako uhapsiti Nebojšu Stefanovića, Dijanu Hrkalović ili Slavišu Kokezu kada previše znaju o svemu što je radio protivnički klan, a u mnogo čemu su učestvovali i zajedno.

Čini se da se opozicija peca na sve afere koje vlast kreira, pa i na navodnu borbu države protiv mafije i prisluškivanje, a ne insistira na onima koje su od većeg javnog značaja i koje utiču na život radnika u preduzećima iz kojih se godinama izvlači novac u privatne džepove?

– Ako se ne varam, jedini sam opozicioni političar u Srbiji koji je na tu temu napisao čitavu knjigu, koja nosi naziv: „Kriminalni krugovi – Bela knjiga o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS“, a podneo sam i više krivičnih prijava protiv Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina, Nebojše Stefanovića, Branka Stefanovića, direktora Policije Vladimira Rebića i republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac. Tamo se nalazi sve od falsifikovane fakultetske diplome Nebojše Stefanovića, preko 12 nerasvetljenih velikih afera (tetka iz Kanade, pranje para preko izbornih računa SNS, Lončar i Zemunski klan,…), do preko 40 pitanja koja sam postavio Tužilaštvu a na koja nikada nisam dobio odgovor u vezi sa Krušikom, GIM-om, Brankom Stefanovićem, Slobodanom Tešićem i drugim trgovcima oružjem i donatorima SNS, Dijanom Hrkalović, Goranom Papićem, Jovanjicom, Megatrendom i novim privatnim Fakultetom za društvene nauke, Jugoimport SDPR-om…

Vakcinisanje je rizik

Kažete da niste ni vakser ni antivakser nego da birate srednji, oprezniji put, a ipak se još niste vakcinisali pošto nemate poverenje u vakcine. Šta bi vas uverilo u to da neka od postojećih vakcina nije štetna?

– Samo detaljno i pouzdano višegodišnje testiranje, kako je to bilo uobičajeno za svaku novu i neproverenu vakcinu do sada. Nisam protivnik vakcinacije, smatram da je to važna civilizacijska tekovina u borbi protiv zaraznih bolesti, ali razumem ljude koji ne žele da se vakcinišu stranim, na brzinu napravljenim i još brže odobrenim vakcinama. Svi ti ljudi nisu nikakvi antivakseri već zabrinuti građani koji imaju pravo na sumnju i brigu o svome zdravlju. Koliko god bio veliki rizik od nove zarazne bolesti – rizik je i vakcinisanje neproverenim vakcinama. Zato postoji ustavna sloboda izbora i da svako od nas izabere koji od ova dva nesumnjiva rizika želi da prihvati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari