Pajić: Hapšenje Jovičića je obračun unutar mafijaške države 1Slobodan Pajić, bivši odbornik, Foto: Aleksandra Popović

Predsednik Aleksandar Vučić je još pre četiri godine upozoravao Aleksandra Jovičića (predsednika opštine Palilula) da zna koliko novca on uzima za bespravnu gradnju na Paliluli – ili je to bila opomena da „smanji“ ili je bilo upozorenje da daje više u stranku, u svakom slučaju to znači da je Vučić imao saznanja o krivičnom delu još tada a nije ga prijavio.

Zato ovo hapšenje Jovičića danas izgleda kao obračun unutar mafijaške države, kaže za Danas Slobodan Pajić, bivši samostalni odbornik u Skupštini Palilula.

Pajić je bio odbornik Palilule u sazivu od 2016. do 2020. godine, tokom kojih je predsednik opštine bio nedavno uhapšeni Aleksandar Jovičić.

Jovičić, koji je inače i potpredsednik Izvršnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke, uhapšen je sa još sedmoro ljudi pod optužbama da su primali mito od investitora bespravno podignutih objekata.

Za „divlju“ gradnju na Paliluli, posebno onu na levoj obali Dunava, u javnosti se znalo i mnogo pre ovog hapšenja, a o tome se pričalo ranije i na sednicama Skupštine opštine, ali samo na onim na kojim su bili opozicioni odbornici, ukazao nam je Pajić.

– Ja sam svaki prigovor pisao i pismeno dostavljao Skupštini, a pored toga i usmeno obrazlagao. Između ostalog, podnosio sam pitanja i oko bespravne gradnje – želeo sam da znam ko zida, koliko zida, sa kojim dozvolama. Bio sam svestan da mafijaški organizovana država, u kojoj svi uzimaju koliko stignu, radi po principu da ne treba postavljati ovakva pitanja ali sam želeo da ostanu negde tragovi da je neko to pitao. Nikad nisam dobio pisani odgovor, ističe Pajić.

Naš sagovornik izabran je za odbornika na listi pokreta Dosta je bilo, ali se nedugo posle početka vršenja ove funkcije izjasnio kao samostalni poslanik, zbog kako nam je objasnio mimoilaženja sa DJB u pogledu toga kako treba da radi odbornička grupa na ovoj opštini.

On je nastavio da kroz svoj rad postavlja pitanja opštinskim vlastima, sve do trenutka dok nije prihvatio poziv dela opozicije na bojkot opštinskih, gradskih kao i republičkog parlamenta.

– Kada je opozicija tokom protesta „Jedan od pet miliona“ pozvala da odbornici napuste Skupštine, ja sam napustio parlament Palilule. Sada vidimo da je to bilo samo u korist vladajuće stranke. Napuštanjem opština i skupština dat je prostor da SNS završava svoje malverzacije za petnaest minuta. Posle napuštanja opozicionih odbornika, sednice skupštine Palilula su trajale 15 minuta – dizači dignu ruke od prve do poslednje tačke dnevnog reda, niko se ne buni, niko se ne javlja za reč. Onda su tek mogli da rade šta hoće, naveo je Pajić.

On ističe i da je današnji predsednik države, a pre četiri godine kao predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić opominjao Jovičića u vezi sa bespravnom gradnjom, što ukazuje da je on sve vreme raspolagao dokazima o kriminalnim delima koje nije prijavio nadležnim organima.

– Predsednik Vlade i predsednik njegove stranke ga upozorava tada da zna šta on (Jovičić) radi i da to ne radi više. Ako je Vučić imao saznanja za izvršeno krivično delo koje nije sa svoje pozicije ni pokušao da spreči nego ga sprečava sada, više je nego jasno da je to iz nekih drugih razloga – da počisti jednog Jovičića. Ne smeta njima što je on uzimao „reket“, pa šta su oni radili? Niko me ne može ubediti da je „Beograd na vodi“ manja korupcija i kriminal nego sve što je ovaj na Paliluli mogao da uzme, ističe Pajić.

A zašto ovo hapšenje dolazi baš sada i zašto Vučić želi da „počisti“ Jovičića, nametnulo se kao pitanje posle Pajićevih tvrdnji.

Nekadašnji odbornik najveće beogradske opštine ukazuje da se Jovičić „bunio“ zbog pripajanja SPAS-a (Srpskog patriotskog saveza) Aleksandra Šapića SNS-u, ali da su Jovičićevom „padu“ doprinele veze sa Nebojšom Stefanovićem, nakon što je Stefanović dao ostavku na mesto predsednika gradskog odbora Beograd SNS.

– Treba pokrenuti pitanje odgovornosti vrha stranke jer u autokratskim strankama i državama kakva je ova, ništa ne može da se radi bez znanja vrha, navodi Pajić.

O vezama „na vrhu“, posebno onim između Aleksandra Jovičića i Nebojše Stefanovića, Pajić takođe zna po nešto, još iz perioda osnivanja SNS.

Pajić je naime bio član SNS od 2009. do 2015. godine, tokom kojih je učestvovao u osnivanju opštinskih i mesnih odbora na Paliluli. Pajić je u kraćem periodu bio i potpredsednik opštinskog odbora SNS na Paliluli, a u tom trenutku, prema njegovim rečima, Jovičić je bio predsednik mesnog odbora „Jovan Cvijić“, naveo je naš sagovornik.

– Jovičić odatle prelazi u gradski odbor, na čijem čelu je već bio Nebojša Stefanović, a Jovičić dobija da vodi omladinu. Oni počinju bliže da sarađuju, a neki od nas potpredsednika smo im smetali, jer smo želeli da sve radimo legalno. U jednom trenutku je došao Stefanović da kaže svima nama potpredsednicima da treba da damo ostavke. Dijana Hrkalović je tada isto bila potpredsednica opštinskog odbora. Jovičić donosi te otkucane ostavke koje smo mi morali da potpišemo i od tada su postavili povereništvo da vodi opštinu, uopšte nisu izabrali stalne potpredsednike jer ne žele da im daju moć, naveo je Pajić. On ističe da posle ovoga nije želeo da bude na funkcijama u stranci.

Pajić je bio i šef antikorupcijskog tima Ministarstva energetike, a zatim i pomoćnik ministra građevinarstva, ali 2015. godine je napustio funkciju, razočaran što nije nailazio na podršku za sprovođenje zakona, kako sam kaže.

Uskraćeni podaci

Na odbornička pitanja kome su izdate građevinske dozvole, a kome su odbijeni zahtevi za gradnju, koja je Slobodan Pajić uputio opštinskim vlastima, odgovore nikada nije dobio. Novinarka Danasa imala je uvid u dokumentaciju o podnetim pitanjima koja se tiču godišnjeg izveštaja o izdatim i odbijenim zahtevima za izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, kao i rešenjima za rušenje koje je izdala opštinska inspekcija. Pajić je na osnovu ovih informacija pokušao da dođe do imena investitora koji su podnosili zahteve, posebno one kojima su odbijeni zahtevi, kako bi eventualno mogli biti dovedeni u vezu sa koruptivnim radnjama i funkcionerima vlasti. Ipak, nadležni su ove podatke uskratili, iako je, kako kaže Pejić, „na Paliluli opšte poznato koji investitor je donosio novac i kome u gradskoj vlasti, da bi mogli da grade mimo propisa. Te cifre su se kretale oko 30.000 evra po zgradi“, ističe on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari