Pandemija – lakmus test za demokratiju na Zapadnom Balkanu

Konstatuje se da je pandemija otkrila i pojačala strukturne slabosti demokratija šestorke iz Jugoistočne Evrope (SEE6).

Za stanje demokratije u SEE6 pandemija je poslužila kao „lakmus test“, ocenjuje se u u analizi „Kovid-19 i reforme u SEE6 – kako je pandemija testirala otpornost institucija SEE6 i napredak reformi“.

„Suzbijanje individualnih sloboda, poslušno pravosuđe, nastavak napada na medije, usvajanje zakona prilagođenih za ličnu dobit putem uredbi, ilustruju ubrzavanje demokratskog zaostajanja“, ukazuje se.

Dalje se navodi da je pandemija Kovida-19 proizvela direktne posledice po ekonomiju, politički kontekst, društvenu klimu i ukupno blagostanje građana Zapadnog Balkana.

Glavni rizik za region, navodi se, jeste produžena pandemija, kao i dublja recesija u EU, koja bi mogla da oteža rešavanje ekonomske krize.

Kao otežavajući faktor delovaće i „užarena“ politička situacija u balkanskim zemljama i njihova slaba institucionalna uprava i pandemija bi mogla da izazove kašnjenje u sprovođenju reformi. Ukupno gledano, demokratski legitimitet SEE6 institucija je pogoršan.

Istovremeno je u eri pojačane geopolitičke konkurencije pozicija EU u regionu u opasnosti, upozorava se u analizi koju je objavio tink-tenk sa sedištem u Tirani.

U analizi se navodi da se, uprkos početnoj sporoj reakciji u zdravstvenoj krizi, EU dokazala kao vodeći partner i pružalac pomoći.

Geopolitička konkurencija postala je vidljiva u Srbiji, kroz takmičenje sa Kinom u pružanju pomoći u medicinskoj opremi, i na Kosovu, kroz ulogu Trampove administracije u dijalogu sa Srbijom.

Na Kosovu predsednik, kako se navodi, marginalizuje EU i daje prednost dijalogu sa Srbijom uz posredovanje SAD i takođe oštro kritikuje to što Kosovo ne dobija viznu liberalizaciju.

U analizi se ukazuje i da je pandemija postala arena za političku borbu, a zastoj sa reformom izbornig zakona u Albaniji i izmeštanje izvršne moći u kancelariju predsednika u Srbiji ističu ulogu političkih elita u dizajniranju i implementaciji reformi.

Mere uvedene u borbi sa pandemijom takođe su zaustavile reforme i sprečile lokalne organizacije civilnog društva da učestvuju u javnim debatama.

„U Srbiji je pandemija dala mnogo jasniju sliku već autoritarnog, hibridnog režima koji je dodatno ojačan vanrednim merama… nadmoć izvršne vlasti nad zakonodavnom postala je jasna, kao i tekuća centralizacija političke moći u rukama predsednika“, piše u analizi.

Dalje se navodi da su izborni uslovi bili daleko od poštenih i da su medijske slobode u ozbiljnoj opasnosti zbog mnogobrojnih pretnji i napada na novinare.

U vez s proširenjem EU, pandemija je pokazala strukturne slabosti u ključnim oblastima procesa EU integracija i Zapadni Balkan mora da pojača poštovanje demokratskih principa i vladavine prava kako bi razvio sistemsku otpornost na krize.

Istovremeno je pandemija pokazala koliko su regionalna saradnja i koordinacija javnih politika važni za bezbednost i blagostanje građana regiona.

Pandemija je ukazala i koliko su ekonomije Zapadnog Balkana blisko povezane i zavisne od ekonomije EU, zbog čega svaki plan za ekonomski oporavak Unije mora da uključi region kao partnera, navodi se u analizi.

„Zapadnobalkanskoj šestorki je potrebna dodatna strukturna podrška EU kako bi podstakla vlastiti ekonomski oporavak i razvoj posle pandemije“, navodi se i dodaje da najavljeni Ekonomski i investicioni plan za region mora da bude povezan sa pojedinačnim performansama partnera sa Zapadnog Balkana koje se tiču demokratske legitimnosti njihovih institucija.