Pandemija ne sprečava Vučića da vodi kampanju

U subotu je na zvaničnom Instagram nalogu predsednika „Budućnost Srbije“ objavljeno nekoliko Vučićevih fotografija iz Bačke na kojima on stoji u dvorištu, pored stola prekrivanog čvarcima, uz tekst: „Čvarke obožavam. Uživam u gostoprimstvu porodice Radić, ovde na severu Bačke. Srbija je najlepša zemlja!“

Kasnije istoga dana, predsednik je obišao radnike u trećoj smeni i radove na izgradnji nove kovid bolnice u Vojnom kompleksu „Zemun ekonomija“. Na većini fotografija iz tog obilaska nosio je masku, ali na jednoj je prikazan kako drži masku u ruci, a ne na licu, iako se nalazio u zatvorenom prostoru.

Upitan kako komentariše to što predsednik države obilazi različite krajeve Srbije i tokom najžešćeg „udara“ pandemije, Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, kaže za Danas: „Predsednik vodi neprekidnu kampanju od 2012. godine“.

– Sve što uradi ili ne uradi u vezi je sa rejtingom koji meri neprekidno. Naravno, pri tom koristi sve javne resurse kao svoje lične, ali to i jeste suština zarobljene države. Pandemija ga sigurno neće sprečiti u tome, pošto je kampanja apsolutni prioritet – smatra Popović.

Govoreći na istu temu, Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, navodi za naš list: „Aleksandar Vučić je u permanentnoj kampanji. Često je bez maske, ovi njegovi se svi porazboljevali, a njemu ništa. I to je deo propagandnog imidža o nesalomivosti“.

– Postoji, naravno, i način da se bude otporan, a on se zove hiperimuni gamaglobulin. Priča se u lekarskim krugovima da je predsednik dobio tu zaštitu. Ta injekcija nije za obične smrtnike. Zato može bez veće bojazni u kampanju – konstatuje Rašković Ivić.

Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, poručuje da je vreme pandemije bilo velika šansa za Vučića da svoju popularnost iskoristi za plemenitu svrhu, ali da je očigledno da on nema takve ambicije.

Prema njegovim rečima, umesto da kao predsednik svojim ponašanjem da primer svim građanima kako treba da se ponašaju u vreme krize, on se junači tako što jedini ne nosi masku, otvara tržne centre, a onda viče na građane i plaši ih da će nam groblja biti mala.

– Naravno da je i to junačenje čista gluma, o čemu govori i njegovo priznanje da se testirao 34 puta. Srbiji je potrebna odgovorna vlast koja vodi računa o javnom zdravlju, a ne o slici sopstvene nedodirljivosti. Vlast kojoj je prioritet da ljudi budu zdravi i koja ne duguje niti se plaši kvazi biznismena čiji noćni klubovi ne poštuju nijednu od propisanih mera, dok se nadležni organi umesto sa njima obračunavaju sa građanima koji uslikaju ministre bez maske – ističe Grbović.

Lider Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić ocenjuje da neformalni izleti predsednika Vučića imaju manipulativnu funkciju u javnosti, te da on želi da se predstavi kao čovek koji razume domaćinske običaje ljudi u Srbiji i time se precizno obraća svom biračkom telu.

– Sa druge strane, skreće pažnju kritičke javnosti sa bitnih pitanja za društvo i mi sada komentarišemo njegovu posetu svinjokolju u Bačkoj, umesto da analiziramo prošlonedeljnu posetu Crnoj Gori. Kršeći sva pravila u međunarodnim odnosima, otišao je na sahranu Amfilohija koja je bila politički događaj. Tada je demonstrirao da ne priznaje Crnu Goru i pokazao da je on stvarni lider Demokratskog fronta. U svom maniru je dodatno doprineo kvarenju odnosa dve države i produbio postojeće podele u Crnoj Gori – ukazuje Vuletić.

On dodaje da bi bilo bolje da se analizira Vučićeva nesposobnost u rešavanju najbitnijih problema.

– On raspolaže ogromnom podrškom u parlamentu i javnosti koja mu daje šansu da se svrsta u državnike. Međutim, Vučić nema hrabrosti da se suoči sa sopstvenom promašenom politikom devedesetih i da rešava nasleđene probleme: problem Kosova, implementacije briselskog sporazuma, odnosa sa BIH i Hrvatskom. To bi ubrzalo EU integracije. Umesto svega toga mi dobijamo objašnjenje od kompletnog političkog establišmenta da nam EU otima teritoriju u zamenu za članstvo. Mogu da zamislim samo kako bi izgledala Srbija danas da je pokojni premijer Đinđić raspolagao takvom podrškom 2001/02. godine. Odavno bismo bili članica EU – zaključuje Vuletić.