Naučno veće Instituta za filozofiju i društvenu teoriju oštro je reagovalo protiv odluke i rešenja Vlade Srbije o imenovanju novog Upravnog odbora Instituta, prema kojem je za predsednika imenovan dr Zoran Avramović, predavač na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta iz Beograda, kao i nove članove, poput Dragana Simeunovića, profesora na Fakultetu političkih nauka, takođe iz Beograda.
List Danas dobio je na uvid pismo Naučnog veća Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, koje je Institut uputio na četiri adrese: Kabinetu Predsednika Republike Srbije, Kabinetu Predsednice Vlade Republike Srbije, Kabinetu Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Kabinetu Rektorke Univerziteta u Beogradu.
Na hitnoj sednici Naučnog veća Instituta, koja je održana 12. aprila, usvojena je sledeća odluka, koja se navodi u pismu upućenom na adrese četiri ključne državne institucije: Protivimo se Rešenju kojim Vlada Republike Srbije kao članove Upravnog odbora Instituta imenuje za predsednika: Prof. dr Zoran Avramović, Fakultet za kulturu i medije, Megatrend univerzitet, Beograd; a za članove: Prof. dr Dragan Simeunović, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu; Prof. dr Zoran Jevtović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu; Nina Mudrinić Milovanović, Centar za savremenu umetnost, Beograd.
U obrazloženju se navodi da je Institut za filozofiju i društvenu teoriju ustanovljen 1992. izdvojivši se iz Instituta društvenih nauka kako bi kao samostalni član bio pripojen Univerzitetu u Beogradu. “Božidar Jakšić, Zagorka Golubović, Ljubomir Tadić, Svetozar Stojanović, Dragoljub Mićunović, Nebojša Popov, Laslo Sekelj, Kosta Čavoški, Vesna Pešić, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica samo su neka od imena istraživača koji su bili okupljeni oko te ideje i na kraju je realizovali. Kao jedini društveno-humanistički institut koji je član Univerziteta u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju aktivnostima potvrđuje svoju akademsku autonomiju i odgovornost prema akademskoj zajednici i građanskom društvu. Od početka rada Instituta, ta autonomija je bila uvažavana, budući da su sve Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstva prosvete i nauke, odluke o svojim članovima UO Instituta usklađivale sa naučnim i projektnim ciljevima Instituta”, piše u pismu Instituta.
Između ostalog, navodi se da su nadležne državne institucije kasnile sa imenovanjem novih članova UO, kojima je prošle godine istekao mandat. Ističe se da su ignorisani predlozi članova Instituta, dostavljani, u zadatim rokovima, kao i je kašnjenje u imenovanju UO ometalo redovni rad Instituta. Zaključuje se da je konačnim izborom članova UO, Institut zapravo kažnje.
– Odgovorno tvrdimo da je namera UO u novom sastavu da, bez saglasnosti istraživača i istraživačica Instituta, nedemokratski utiče na kreiranje kadrovske politike, radikalno menja programsku orijentaciju našeg akademskog rada, kao i da poništi sve dosadašnje napore kojima smo pozicionirali Institut kao važan centar u naučnoj i istraživačkoj zajednici u Srbiji, regiji, Evropi i svetu – ističe se u pismu članova Instituta.
U svojoj reakciji, Institut se poziva na Odluku o utvrđivanju liste konkurentskih visokoškolskih ustanova, usled koje ne postoji recipročna mogućnost da kolege sa Univerziteta Megatrend mogu obavljati najodgovornije funkcije u odlučivanju i kadrovskom profilisanju naše ustanove.
– Neprihvatljivo je da se u našu radnu sredinu uključuju partijski kadrovi čiji akademski rezultati ne opravdavaju njihovu funkciju i čiji je javni rad u potpunoj suprotnosti sa našim javnim angažmanom. U skladu s navedenim stavovima Naučno veće Instituta za filozofiju i društvenu teoriju donosi sledeće odluke: Članovi UO iz redova Instituta se neće odazvati na poziv da prisustvuju konstitutivnoj ili bilo kojoj drugoj sednici, ili bilo kojoj vrsti rada novoimenovanog UO Instituta ukoliko ne dođe do promene u njegovom sastavu. Od direktora Instituta se zahteva da ne zakazuje konstitutivnu sednicu UO, te da odbije svaki oblik saradnje sa ovako imenovanim UO – ističe se u pismu Naučnog veća Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Direktor Instituta, Petar Bojanić, kaže za Danas da Odlukom o Upravnom Odboru u ovakvom većinskom sastavu, Vlada i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pokušavaju da zatvore Institut koji je pre 45 godina okupio disidente, profesore izbačene s Filozofskog fakulteta.
– Dobar deo onih koji su u ovoj zemlji bili nepodobni, alternativni ali i odbačeni radili su u Institutu, kretali su iz Instituta. Neki predsednici, savetnici predsednika, šefovi vlada, šefovi partija, državni sekretari dolazili su iz instituta. Kada Vojislav Šešelj izlazi iz zatvora pre mnogo godina, Ljuba Tadić ga pravo sa železničke stanice dovodi u Institut. Kad nekome treba da se skloni, tu je Institut. Kada se Đinđić vratio s doktoratom iz Nemačke, tu je Institut. Poslednjih godina, Institut zapošljava veliki broj ljudi s doktoratima iz inostranstva. U trenutku kada je Institut jedan od najboljih i najdinamičnijih instituta humanističkih i društvenih nauka u Evropi, kada je postao članom velikih međunarodnih konzorcijuma, započinje se s procesom razgradnje u vidu političkog disciplinovanja. Mi i Institutu nemamo vremena za to. Imamo puno posla i projekata pred nama – zaključuje Petar Bojanić za naš list.
Inače, kako Danas saznaje, prvi put u istoriji Instituta, novi članovi Odbora izabrani su uz potpuno zanemarivanje aktuelnog direktora i Naučnog veća. Postavljene su osobe koje pripadaju srpskim strukturama moći. Novoimenovani Predsednik Upravnog odbora, recimo, bio je dugogodišnji zvaničnik Srpske radikalne stranke a zatim i član predsedništva Srpske napredne stranke, sa direktnim vezama ne samo sa ultra-konzervativnim akademskim krugovima, već i tajnim službama i najodanijim ešalonima vladajućeg režima. Većina članova Instituta za Danas navodi da su se obistinile njihove strepnje – ovakva odluka je ništa drugo do kaznena mera zbog kritičkih i društveno angažovanih aktivnosti, od kojih je najskorija bila pismo podrške mirnim građanskim protestima koji se od decembra 2018. godine odvijaju u 80 mesta u Srbiji. U tom pismu, međutim, Institut nije podržao nijednu stranku niti političara, već princip da „sve građanke i građani ravnopravno učestvuju u formulaciji i donošenju političkih odluka“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
