Vojisllav Šešelj, šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u delu sednice posvećene poslaničkim pitanjima pitao je premijerku Anu Brnabić i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića zbog čega nisu reagovali na izjavu evropskog komesara Johanesa Hana da u Evropskoj uniji nema mesta za one koji „negiraju genocid u Srebrenici“.
Pozvao je vladu Srbije da prikupi podatke i pokaže svetskoj javnosti da se u Srebrenici nije desio genocid, već da je to „podvala“ u kojoj je učestvovao Međunarodni sud pravde, navodeći da je krajnje vreme da se vlast zahvali i kaže da neće u EU.
„Imate konkretne podatke u knjizi Milivoja Ivaniševića o Srebrenici da su muslimanski sudovi u Federaciji donosili rešenja kojima se udovicama menja datum i mesto smrti supruga da bi, kako se kaže u rešenju, mogle da dobiju odštetu od holandske vlade. Skoro 1.000 ljudi koji se vode kao nestali su, kasnije, 1996.godine glasali, a posle sahranjivani u memorijalnom centru u Potočarima…”, rekao je Šešelj i dodao da premijerka Brnabić kaže da je u Srebrenici bio stašan zločlin.
Prema njegovim rečima jeste strašan zločin kad se strelja između 1.000 i 1.200 zarobljenika, ali je još strašniji zločin kad muslimani u Sarajevu ubiju između 4.000 ili 5.000 civila, a da niko o tome ne postavlja pitanja i da je čak i Srbija u dobroj meri to zaboravila. Inače svi poslanici SRS, tokom zasedanja nosili su bedževe na kojima piše da u Srebenici nije bilo genocida.
Neposredno nakon Šešelja Vladimir Đurić, poslanik Stranke moderne Srbije naveo je da je negiranje genocida kažnjivo zatvorom, ako je genocid uvrđen presudom domaćeg suda ili Međunarodnog krivičnog suda i podsetio da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da se u Srebrenici desio genocid i osudio 15 osoba.
„Sveokupno Haški sud, sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora za genocid, zločin protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine, a Evropski parlament je u rezoluciji prošle godine izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida od nekih srpskih vlasti“, rekao je Ðurić, zatraživši od tužioca za ratne zločine statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom, a Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić pitao je kako će reagovati na odredbu rezolucije EP.
Poslanik sa liste SNS Marijan Rističević negodovao je zbog, kako je rekao „zluradog“ Đurićevog načina tumačenja odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida.
„Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora“, rekao je Rističević, napominjući da žali za svim žrtvama u srebrenici, ali i za žrtve oko Srebrenice, jer da nije bilo 3.267 srpskih žrtava, ne bi bilo ni zločina 1995. godine .
On je pitao i da li su srpske žrtve stavljene van zakona, kao i da li je neko od bošnjačkih lidera došao u Bratunac da se pokloni i oda počast srpskim žrtvama. Rističević je podsetio da je premijer Aleksandar Vučić išao u Srebrenicu i da je javnost mogla da vidi kako je prošao,a da stariji i mlađi Izetbegović nisu došli u Bratunac.
„Zato je sramota ono što je Ðurić, narodni poslanik uradio“, rekao je Rističević i upitao predsedavajućeg šta će preduzeti zbog Ðurićevog nastupa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.