Rade Bulatović postaje generalni sekretar MSP-a?

Do zaključenja ovog izdanja nismo dobili nikakav odgovor od MSP-a da li su tačne tvrdnje o postavljenju Bulatovića.

Prema rečima naših sagovornika, takva funkcija predstavljala bi krunu Bulatovićeve karijere.

„Generalni sekretar u MSP-u je izuzetno važan posao, budući da predstavlja glavnog operativca Ministarstva. Između ostalog, zaduženja su mu da svakodnevno bude na vezi i koordinira rad svih diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije širom sveta, a aktivno je uključen i u raspodelu budžeta“, objašnjava naš sagovornik.

Kako ističe, „ukoliko Bulatović dobije mesto generalnog sekretara MSP-a, znači da se sa takvim izborom složio ne samo ministar Selaković, već i predsednik države Aleksandar Vučić, imajući u vidu značaj navedenih zaduženja“.

Donedavni generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović imenovan je za generalnog sekretara Narodne skupštine, kada je za predsednika parlamenta imenovan njegov stranački šef u SPS-u i doskorašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Rade Bulatović je avgusta prošle godine opozvan sa mesta ambasadora Srbije u Ukrajini, na koje je bio postavljen 2013.

Tokom službovanja u Kijevu bio je i ambasador u Gruziji, na nerezidencijalnoj osnovi.

U novembru 2017. bio je pozvan na konsultacije u Beograd, nakon što je ukrajinski ambasador u Srbiji Oleksander Aleksandrovič izazvao ljutnju srpskih zvaničnika izjavama da „Moskva koristi Srbiju i srpski faktor“ i da „Rusija obučava plaćenike da ubijaju Ukrajince“.

Odnosi dveju država su ubrzo „izglađeni“, makar prividno, pa nije bilo sličnih „zapaljivih“ izjava.

Rade Bulatović (62) je diplomatsku karijeru započeo 1988. Bio je sekretar u jugoslovenskoj ambasadi u Rimu od 1990. do 1992, a od 1995. do 1999. konzul u Generalnom konzulatu SRJ u Istanbulu.

Tokom službovanja u prestonici Italije iz automobila mu je ukradeno 50.000 dolara.

Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

Bivši načelnik Generalštaba Nebojša Pavković tvrdio je da je Bulatović, mimoilazeći službene vojne kanale, samostalno koordinirao hapšenje nekadašnjeg potpredsednika Vlade Momčila Perišića u motelu „Šarić“, u proleće 2002.

Nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003, Bulatović je uhapšen u okviru policijske akcije „Sablja“, pod sumnjom za „udruživanje radi neprijateljske delatnosti“.

Postojale su tvrdnje da su se on i general Aco Tomić tajno susretali sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom.

Bulatović je pušten na slobodu nakon tri meseca, optužbe su povučene i dobio je odštetu zbog nezakonitog privođenja.

Od 2004. do 2008, tokom dve vlade Vojislava Koštunice, bio je na čelu BIA.

Njegovo ime pominjano je u kontekstu mreže pomagača u skrivanju haških begunaca, ali je u vreme dok je bio šef BIA isporučeno i najviše optuženika iz Srbije.

Ostavku na tu funkciju podneo je jula 2008, nakon formiranja vlade Mirka Cvetkovića.

Godine 2009. otvorio je advokatsku kancelariju i specijalizovao se uglavnom u oblasti korporativnog prava, a 2012. postavljen je za načelnika Odeljenja za Pokret nesvrstanih u MSP Srbije, i potom je imenovan za Srbije u Ukrajini i Gruziji.

Politička rehabilitacija

Diplomatski izvori Danasa ističu da činjenica da se Bulatović vratio u „diplomatsku mrežu“ nakon poraza Demokratske stranke i dolaska na vlast naprednjaka 2012, kao i ambasadorska funkcija koju je potom dobio „pokazuju da je on politički rehabilitovan“. Kako se spekuliše, u slučaju da Bulatović ne postane generalni sekretar MSP-a, „moguće je da će ponovo biti ambasador Srbije u nekoj evropskoj državi“.