Razdvajanje izbora jedini zahtev oko kojeg nema spora

Drugi zahtev koji se odnosi na slobodu medija u međuvremenu se razvijao da bi sada u nacrtu platforme SSP-DS-PG dobio  format paralelnog uređivanja javnih servisa. O načinu na koji će se mediji osloboditi kontrole režima tek treba da opozicija da usaglasi.

Konačni i jedinstven dokument sa kojim će deo opozicionih partija, ukoliko se dogovori, ići na razgovore sa predstavnicima vlasti, uz posredovanje članova Evropskog parlamenta, trebalo bi da bude gotov do kraja ovog meseca.

Na tom dokumentu radi neformalno udruženje Skupština slobodne Srbije, kojoj su partije SSP, DS, PSG, Narodna stranka sa partnerima i Dveri dostavile svoje predloge.

Ove nedelje bi prema najavi članice Slobodne skupštine Srbije Biljane Stojković trebalo da počnu razgovori sa opozicionim partijama kako bi platforma za pregovore bila usaglašena.

Na osnovu onoga što je do sada objavljeno u javnosti blok koji čine SSP-DS-PSG i Pokret za preokret Skupštini slobodne Srbije je dostavio svoju platformu u kojoj se kao zahtev nalazi paralelno uređivanje informativnih programa javnih servisa, što bi podrazumevalo da takve emisije jedan dan uređuju dosadašnji urednici, a naredni nezavisni, kako bi se čuli i „glasovi“ koji kritikuju vlast.

U tom kontekstu, spekuliše se da pomenute stranke traže da se izmeni uređivačka politika informativnih emisija javnog servisa, te da se uvede novo, nezavisno telo za nadzor medija, koje bi zamenilo Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje se smatra nekredibilnim u očima opozicije. To novo telo mogla bi da imenuje Narodna skupština.

Drugi zahtev je osnivanje posebnog ministarstva koje bi se bavilo izborima, a koje bi činile nestranačke ličnosti, i koje bi omogućilo da naredni izbori budu fer i pošteni. Prema dosadašnjim informacijama koje nisu demantovane, ovaj predlog podrazumeva imenovanje zvaničnika, u okviru posebnog ministarstva za izbore, koji bi se postarao da bude sprečen pritisak na zaposlene u javnoj upravi i preduzećima da glasaju za vladajuću stranku.

Treći važan zahtev je pomenuto razdvajanje izbora. Ostali zahtevi odnose se na profesionalizaciju izborne administracije, te zabranu funkcionerske kampanje.

Svoj predlog uslova imaju i Narodna stranka, Građanska platforma, Državotvorni pokret Srbije i Pokret slobodna Srbija. Na nedavnoj konferenciji za novinare ovog bloka rečeno je da su tri ključne tačke platforme – oslobađanje medija, slobodan demokratski predizborni i izborni proces i razdvajanje izbora na svim nivoima.

Kada je reč o tome kako osigurati da se dogovoreno zaista i ispuni i sprovede, ovaj blok insistira na strogoj kontroli i učešću međunarodne zajednice u kontroli predizbornog i izbornog procesa.

U tom kontekstu, Narodna stranka smatra da bi odgovarajuća forma za kontrolu i sigurnost da će dogovoreno biti ispunjeno, bila neka vrsta koordinacionog tela sastavljenog na paritetnoj osnovi od predstavnika vlasti i opozicije. To telo bi trebalo da ima jasna i jaka ovlašćenja, snažnija od nekog ad hoc ministarstva  u nadgledanju implementacije dogovorenog, U tom paritetnom telu trebalo bi da budu i predstavnici posrednika u pregovorima, odnosno EU, kako bi se obezbedilo da paritet ne bi proizveo blokadu.

Ono što još razlikuje predlog ovog bloka od predloga SSP-DS-PSG je da opoziciju u razgovorima s predstavnicima vlasti predstavlja jedan ili dva pregovarača sa nespornim kredibilitetom koji nisu nužno članovi bilo koje političke stranke.

U svojim komentarima na ove predloge do sada smo mogli da čujemo Nebojšu Zelenovića, predsednika ZZS, koji je za portal Nova rekao da bi platforma koju su sačinili SSP, DS, PSG i PZP mogla biti dopunjena dodelom upražnjene nacionalne frekvencije još jednoj TV stanici koja bi ispunila profesionalne standarde.

Dodatak ima i lider Dveri Boško Obradović, koji je rekao da njegov pokret predlaže koministre iz redova opozicije (po uzoru na Crnu Goru 2016. godine) ili formiranje komisije koju bi činili predstavnici vlasti i opozicije sa svim ovlašćenjima za praćenje izbora (po uzoru na Severnu Makedoniju).

On dodaje predlog da se traže vanredni izbori na svim nivoima, jer su pokrajinski i lokalni parlamenti bez opozicije podjednako nelegitimni kao i republička skupština.

Uslove, bazirane na merama koje predlaže CRTA, najavila je i grupa partija i pokreta kojoj su SDS, Nova stranka, DSS, Inicijativa Ne davimo Beograd, Zelena stranka, udruženje 1 od 5 miliona, Marko Bastać ispred KLIP-a, Lokalni front… Kako je krajem decembra saopštila ova grupa, na onlajn sastanku podržana su sledeća načela: „Za poštene izbore neophodna je ravnopravnost učesnika u kampanji, za poštene izbore neophodna je ravnomerna medijska zastupljenost, za slobodne izbore neophodno je da postoji sloboda izbora i jednako biračko pravo, za slobodne izbore neophodno je da izborna prava budu zaštićena, za integritet izbornog procesa ključna je uloga izborne administracije.“

Sve ove predloge predsednik države Aleksandar Vučić je odbacio, dok je predsednik parlamenta Ivica Dačić, budući moderator razgovora vlasti i opozicije, naveo da bi mogle biti ispunjene preporuke misije OEBS/ODIHR iz izveštaja o tome kako su protekli junski parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji.

Sastanak 27. januara?

Nova stranka Arisa Movsesijana i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića uputile su u petak poziv svim opozicionim strankama i pokretima na sastanak u utorak, 26. januara, na kome bi se dogovorila zajednička platforma za novi krug razgovora sa predstavnicima vlasti o izbornim uslovima.