Šabić: Vlast podržava atmosferu linča

Povodom gnusnih pretnji reagovala su novinarska udruženja, ali se niko od državnih funkcionera nije obratio povereniku niti ponudio zaštitu. Atmosferu linča započeo je prvo režimski tabloid Informer, potom su se priključili i slični mediji, a kulminirala je sponzorisanom objavom fejsbuk grupe „Srbija naša zemlja“ u kojoj se Šabić sumnjiči da je poverljive informacije odavao stranim vladama i njihovim bezbednosnim agencijama.

* Kako komentarišete hajku koja se poslednjih meseci vodi protiv vas u režimskim tabloidima?

– Ta hajka je sve nervoznija reakcija dela „elite“ na moje dosledno insistiranje na pravu javnosti da zna i na pravu građana na privatnost. Spisak skandaloznih slučajeva kršenja oba prava, povodom kojih „elita“ duguje javnosti mnoštvo odgovora, sve je duži. A oni umesto da zato krive svoje neznanje, glupost, bahatost ili zle namere, vide krivca u povereniku. I u skladu sa tim se i ponašaju. Prljava, isključivo na lažima zasnovana kampanja koju spominjete, samo je deo ukupnog konteksta. Jer, ona koincidira s činjenicama da Vlada, iako po zakonu obavezna, ne obezbeđuje prinudno izvršenje odluka poverenika. Ona blokira mehanizam kazni koje pokrećemo, praktično se i ne pokreću postupci protiv prekršioca zakona. Oni malobrojni pokrenuti, i prekršajni i krivični, vode se tromo tako da najčešće završavaju nastupanjem zastarelosti. Usvojenim budžetom nemamo sredstva za plate zaposlenih do kraja godine, da ne nabrajam dalje.

* Novinarska udruženja su tražila hitnu reakciju nadležnih, ali i od predsednika Vučića i premijerke Brnabić da se oglase. Da li su vam se predsednik i premijerka obratili?

– Predsednik i premijerka mi se nisu obraćali. Ne znam kako će i da li će uopšte reagovati na poziv novinarskih udruženja. Iskreno, to me i ne zanima previše, to je stvar njihovog osećaja odgovornosti, opšte kulture. Ali, taj apel novinarskih udruženja je, bar sa stanovišta standarda neke uređene, pravne države, višestruko zanimljiv. Na prvom mestu, upravo zbog toga što dolazi od novinara. Jer, zar pri normalnom redu stvari ne bilo bi logično očekivati da na uporne, višestruke hronične pretnje fizičkom likvidacijom upućene bilo kome, a utoliko pre nekom ko, sticajem okolnosti, vrši visoku državnu funkciju, pre novinara, tiše, ali efikasnije, reaguje neko drugi? Tužilaštvo, policija, BIA…? Sa stanovišta standarda normalne države, vrlo je zanimljiv i povod za reakciju. Jer, nije ovde reč o pretnji, makar i smrću koju nekom državnom funkcioneru iziritiran, s pravim ili ne, nekim njegovim postupkom upućuje neki pojedinac, reč je o nečem puno složenijem. Na delu je „recept“ koji je 30-ih godina prošlog veka u nacističkoj Nemačkoj praktikovao zloglasni nedeljnik „Šturmer“. Ne preti se jednom čoveku, već, kreiranjem pogromske atmosfere, velikom broju ljudi, zapravo svima „loše krvi“ ili „loših ideja“. Naš Šturmer, koristeći pritom unapređene resurse, internet, „dosledno“ primenjuje originalni recept. Ne verujem da može da ponovi rezultate svog uzora, ali ne treba ga potcenjivati.

* Zašto nadležni ne reaguju na pretnje?

– Nemoguće je zaobići činjenicu da su pogromski tekstovi često, po pravilu garnirani lažima, prostaklucima, glupostima koje izgovaraju oficijelni predstavnici vlasti. Ako najviši predstavnici vlasti pred tim zatvaraju oči ili čak javno pozitivno ocenjuju medije sa uređivačkom politikom „a la Šturmer“, neminovno se nameće zaključak da ih podržavaju. I na kraju, u vezi sa pretnjama, ne samo povereniku, teško je zaobići činjenicu da su nadležni organi na slične ili benignije pretnje upućene predstavnicima „elite“ ili članovima njihovih familija reagovali neuporedivo energičnije. Da su i policija i BIA reagovale čak i na ne preteća već samo neduhovita „uznemiravanja“ nekih istaknutih predstavnika vladajuće stranke, da su u nekim drugim slučajevima ljudi stizali u duševnu bolnicu i zatvor.

* Kako se boriti protiv atmosfere linča koju tabloidi sprovode protiv kritičara vlasti, kada smo svedoci da institucije ne rade svoj posao?

– Protiv atmosfere linča trebali bi, morali bi se boriti svi normalni ljudi, nezavisno od toga čije su političke pristalice. To nije, niti će biti laka borba, naprotiv. Ne mogu da budem optimista, ali ne smem da budem ni pesimista. Ako ništa drugo, s tim u vezi, ponoviću onu staru – „Ko se bori može i da izgubi, ko se ne bori već je izgubio.“

Selektivna primena zakona

„Selektivna primena zakona, uvek je a pogotovo u ovakvim slučajevima razlog za uznemirenje. Pre skoro dva i po veka autori čuvene Deklaracije o pravima čoveka i građanina upisali su u nju – „javna sila, javna vlast uspostavlja se u interesu svih građana, a ne samo u interesu onih kojima je poverena“. Oni koji ni danas tu istinu „ne razumeju“ ne bi trebali da vode javne poslove“, ističe Šabić.

Smetam „jakim“ ljudima

* Kome i zbog čega toliko smetate da objavljuju čak sponzorisane postove koji izazivaju lavinu komentara i pretnji?

– Vidljivi učesnici „akcije“ su mreža botova i nekoliko tabloida. Pravi protagonisti su iza zavese. To su „jaki“ ljudi, koji su iz kršenja zakona izvlačili ili izvlače razne koristi, ili koji misle da zakone i prava drugih mogu kršiti kad i kako hoće, nekažnjeno, da su nedodirljivi.