Šest žena kandidata za 27 godina

Na predsedničkim izborima od 1990. godine nijedna žena nije učestvovala 1992, 1997, 2002. i 2003, a od šest koje su bile među kandidatima u spoeldnjih 27 godina najveći uspeh ostvarila je Jadranka Šešelj koja je osvojila više od tri odsto glasova 2012. godine.

Prvi predsednički izbori u SFRJ održani su 9. decembra 1990. godine i oni još uvek izbori sa najvećim brojem kandidata čak 32 među kojima se našla i jedna žena. Iako su ovi izbori imali veliku izlaznost jer su to bili prvi višestranački izbori svega 11 kandidata imalo je više od 10.000glasova, koliko je danas potrebno overenih potpisa da bi se potvrdila predsednička kandidatura.

Ljiljana Ćujić bila je prva žena predsednički kandidat koja se kandidovala ispred grupe građana. Na izborima kada je ubedljivu pobedu odneo predsednički kandidat Slobodan Milošević ispred Socijalističke partije Srbije, ona je osvojila 0.07 odsto glasova. Posle gubitka na izborima i dobijanja podrške od svega 3.764 građana, povukla se iz politike i više nije učestvovala u izbornoj trci. Završila je Filozofski fakultet, ali je nekoliko godina radila kao instruktorka vožnje. Kada je ostala bez posla posvetila se i poeziji. Među mnogim pesmama našla se i ona koju je posvetila bivšem američkom predsedniku „Bile Klintone, tobom vladaju mračne sile! Tvoji avioni paraju deo neba. Ne znaš da voleti bližnjeg treba…“.

Tek 14 godina kasnije na šestim predsedničkim izborima pojavile su se dve kandidatkinje Ljiljana Aranđelović iz Ćuprije koja je nastupila ispred Jedinstvene Srbije i osvojila nešto više od 11.000 glasova, a zanimljivo je da se za mesto predsednika, kao kandidat grupe građana „Inicijativa za lepšu Srbiju“, kandidovala i princeza Jelisaveta Karađorđević koja je dobila podršku dva odsto birača.

Ljiljana Aranđelović se danas bavi novinarstvom i sve do 2013. je bila urednik RTV Ćuprija kada je prema njenim rečima zbog promene vlasti smenjena sa te funkcije, pisala je takođe i za mnoge listove. Nakon ovih izbora nikada se više nije kandidovala, a prošle godine je za RTS svoju kandidaturu za predsednika prokomentarisala da je samo želela da vidi kako izgleda biti sa druge strane i učestvovati u političkom životu Srbije.

Jelisaveta Karađorđević osvojila je više glasova, ali to nije bilo ni blizu dovoljno da prestigne Tomislava Nikolića i Borisa Tadića koji su na tim izborima prošli u drugi krug u kome je pobedu odneo Boris Tadić. “U slučaju pobede”, izjavila je, “moj prioritet neće biti da ponovo uspostavim monarhiju, već da uspostavim pravu državu”. Ona je ćerka kneza Pavla, potomak Karađorđa po mlađoj liniji, dalji naslednik britanskog prestola, a u srodstvu je i sa drugim kraljevskim porodicama. Tokom rata koji su se na našim prostorima odvijali devedesetih godina zalagala se za uspostavljanje mira, a osnivač je humanitarne fondacije „Princeza Jelisaveta“. Živi u Beogradu i nosilac je titule „Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Jelisaveta od Jugoslavije“.

Na predsedničkim izborima održanim 20. januara 2008. godine učestvovalo je devet kandidata među kojima je bila i Milanka Karić koja je bila nosilac liste „Pokreta- Snaga Srbije“ koju je vodio njen suprug Bogoljub Karić. Ona je na ovim izborima osvojila nešto više do 40.000 glasova ili 0,98 odsto birača. Milanka je diplomirani pravnik, bila je članica Nadzornog odbora Astra banke i predsednica je počasnog saveta Karić fondacije. Posle ovih izbora nije se više kandidovala, ali je nastavila da se bavi politikom tako da je bila čest gost na mitinzima SNS-a.

Dvanaest kandidata ušlo je u izbornu trku 6. maja 2012. godine nakon što je Boris Tadić skoro godinu dana pre isteka svog drugog mandata podneo ostavku na mesto predsednika. I ovog puta je broj mučkih i ženskih kandidata bio neujednačen tako da je muških kandidata bilo pet puta više nego ženskih i to deset muškaraca naspram dve žene, Jadranke Šešelj, koja se kandidovala ispred Srpske radikalne stranke nakon što je Tomislav Nikolić napustio stranku i Danice Grujičić, načelnice odeljenja za neuroonkologiju KCS i redovne profesorke na Medicinskom fakultetu, koja se kandidovala ispred Socijaldemokratskog saveza. Na poslednjim predsedničkim izborima Danica Grujičić osvojila je najmanji broj glasova, dok je Jadranku Šešelj podržalo 147.793 građana, odnosno više od tri odsto, i ujedno je žena sa najvećim uspehom na izborima od kada je uveden višeparlamentarni sistem.

Posle 14 godina ponovo smo došli u situaciju da na današnjim predsedničkim izborima pored 11 muških nemamo nijednog ženskog kandidata. Krajem prošle godine dve žene, Danijela Sremac, predsednica i osnivač Srpskog instituta iz Vašingtona, organizacije koja se u Americi bori za prava Srba, i Mila Alečković, profesor psihologije ispred pokretav”Otadžbina” najavile su predsedničke kandidature, ali su zbog nedostatka overenih potpisa izostale iz predsedničke trke.

Prva žena u Srbiji koja je uspela da postane v.d. predsednik Republike Srbije nakon što je Milanu Milutinoviću istekao mandat na mesto predsednika i zbog neuspeha dva izbora za predsednika Srbije zbog nedovoljne izlaznosti građana bila je Nataša Mićić. Ona je na ovu poziciju došla 29. decembra 2002. godine, sa ustavnom obavezom da sazove još jedne izbore u roku od 60 dana. Ona ovo nije uradila u predviđenom roku, što je izazvalo velike kritike kod javnosti. Kao vršiteljka dužnosti predsednice Republike Srbije bila je i članica Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore.

Deset godina kasnije je i Slavici Đukić Dejanović pošlo za rukom da 5. aprila 2012. godine postaje vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije, nakon što je predsednik Boris Tadić podneo ostavku, a na toj funkciji je bila sve do 31. maja 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić, polaganjem zakletve, preuzeo dužnost predsednika Srbije.

Žene predsednici ili premijeri u 17 zemalja u svetu

Broj žena koje se nalaze na vodećim političkim pozicijama počeo je da opada, tako da su žene danas šefovi država ili vlada u 17 zemalja. Većinu članova parlamenta žene čine u Ruandi i Boliviji, dok su na čelu većine ministarstava u Sloveniji, Bugarskoj, Francuskoj, Nikaragvi, Švedskoj i Kanadi.