Sprovođenje referenduma o Rio Tintu predstavljalo bi simulaciju demokratije

Ona je za naš list komentarisala jučerašnju izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će odluka o projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto, koja planira ekspoataciju litijuma u blizini Loznice, biti doneta na referendumu, koji će biti organizovan ili na regionalnom ili na nacionalnom nivou.

Vučić je naveo da će odluku o projektu „doneti narod“, a za predstojeći protest protiv kompanije ocenio je da se organizuje „kako bi mu se pretilo“ i kako bi ga vređali.

Aleksandra Lakić, portparolka pokreta Solidarnost, istakla je za naš list da bi sprovođenje referenduma danas u Srbiji od strane vlasti Srpske napredne stranke predstavljalo “simulaciju” demokratije.

Nakon potpivanja ugovora o izgradnji saobraćajnice auto-put Požarevac-Golubac-Veliko Gradište, Vučić je juče naveo i da se opozicija za temu Rio Tinta interesuje „ne zato što su počeli da brinu o narodu, već zato što su zabrinuti za svoje političke pozicije“.

– Ustavni referendum je obavezan i odluka donesena na referendumu mora se sprovesti. Za referendum o rudniku Rio Tinta ne zna se ni ti da li će biti opšti (nacionalni), tj. na teritoriji cele Srbije ili delimični, tj. regionalni, a ako bude tako, neizvesno je za koji deo teritorije. Naravno da se ne zna ni to da li će referendum biti samo savetodavni, tj. takav da država ne mora poštovati odluke donesene na njemu. Na to naročito ukazuje jedna od izjava predstavnice Rio Tinto za Srbiju, po kojoj referendum neće uticati na njihov, već stečeni pravni položaj – kaže Vesna Rakić Vodinelić.

Nadalje, dodaje ona, ne treba očekivati da referendum bude ni slobodan ni pošten, jer izbori već gotovo čitavu deceniju nisu ni slobodni ni pošteni. Prema tome, smatra Rakić Vodinelić, možemo očekivati i funkcionersku kampanju i prikupljanje kapilarnog glasova i „bugarski voz“ i neku novu Dijanu Hrkalović, dakle, sav onaj nedostojni prateći prtljag naših izbora.

– Izjava predsednika Republike koji otvoreno zagovara otvaranje rudnika litijuma, dajući maglovita obećanja o nekakvoj proizvodnji litijumskih baterija, štaviše i električnih automobila, prejudicira već sad ishod referenduma. To će mu omogućiti da, u budućnosti, kad nastanu neotklonjive štete po životnu okolinu, svu odgovornost prebaci na „narod“ i da isključi sebe. Bićemo stvarno glup „narod“ ako se upecamo – kaže sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994, izmenjen i dopunjen 1998. nije usaglašen sa Ustavom Srbije iz 2006. godine.

– Po Zakonu, za uspeh referenduma  potrebno je da izađe 50 odsto+1 birač, dok je za ustavni referendum za promenu Ustava, dovoljno da izađe bilo koji procenat birača, minimum nije propisan. Ova neusaglašenost već sad dovodi u pitanje punovažnost referenduma. Očekujem da Skupština donese novi zakon o referendumu, po kome je za „uspeh“ referenduma dovoljno da izađe bilo koji procenat birača – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

Aleksandra Lakić, portparolka Solidarnosti, smatra da je korišćenje referenduma kao vida participacije građana i građanki u donošenju odluka potrebno i poželjno.

– Međutim u situaciji u kojoj je uloga države svedena na puki instrument za sticanje privatnog profita, i u kojoj se sloboda medija kontinuirano guši, sprovođenje referenduma predstavlja simulaciju demokratije. Odluka o realizaciji projekta „Jadar“ je pitanje izbora između zaštite javnog interesa i prepuštanja života ljudi i zajednice u ruke privatnog kapitala, zbog čega se snažno protivimo stavljanju ovog pitanja na referendum. Stav Solidarnosti je da je potrebno odustati od ovog projekta u cilju javnog interesa – zaključuje Lakić.

Podsetimo, prvi referendum u Srbiji dogodio se u oktobru 1992. godine kada je Muslimansko nacionalno veće Sandžaka donelo odluku o raspisivanju neobavezujućeg referenduma o autonomiji Sandžaka.

Odlučeno je da referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika?”. Čak 98,93 odsto izašlih na referendum se izjasnilo pozitivno.

Referendum o simbolima Republike Srbije održan je 31. maja 1992. godine.

Na referndumu se odlučivalo o državnim simbolima Srbije, a Grb Srbije u obliku štita sa četiri ocila, zastava sa petokrakom i himna Marš na Drinu dobili su većinu glasova, mada ipak ne i apsolutnu većinu glasača pa je referendum proglašen nevažećim.

Narodna skupština Republike Srbije raspisala je, na predlog Slobodana Miloševića, tada predsednika Savezne Republike Jugoslavije, 7. aprila 1998. referendum o međunarodnom posredovanju u sukobu na Kosovu i Metohiji.

Referendumsko pitanje je glasilo: Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji? Referendum je održan 23. aprila 1998. godine.

Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto glasača, a za je bilo 3,41 odsto.

Referendum na kojem su se građani iznjašavali o novom ustavu, održan je 28. oktobar 2006. godine. Više od 53 odsto izašlih građana se izjasnilo za novi ustavu, ali, naznačimo, da je ovaj refendum okarakterisan kao jedan od najsumnjivijih u kontekstu dobijenih rezultata.

Neuspeli referendum u Smederevu je održan 8. avgusta 2010. godine. Na njemu se stanovništvo grada izjašnjavalo o tome da li je za izgradnju rafinerije za preradu sirove nafte.

Nije uspeo zbog nedovoljne izlaznosti. Prema nezvaničnim podacima, na neuspelom referendumu se čak 72 odsto izašlih izjasnilo protiv.