Šta je Vučić govorio o Kosovu u Skupštini 2019. godine?

Budući da je najavio da će parlamentarce detaljno i temeljno upoznati sa svim detaljima dijaloga sa kosovskim Albancima očekuje se da će njegovo obraćanje parlamentu Srbije trajati i duže, nego što je to bio slučaj kada je na ovu temu u svojstvu predsednika prvi put govorio u skupštini maja 2019. godine. Njegov govor je tada trajao malo kraće od tri sata.

U tom prvom obraćanju parlamentu pre dve godine predsednik Vučić na početku je zapitao – gde su granice naše stvarnosti, gde je Kosovo gde Metohija. Ko njima upravlja.

“Nakon sedam godina pregovora sa Prištinom Srbija nije izgubila ništa od onoga što je već bilo izgubljeno i nije trgovala ni sa čim što odavno neko nije prodao”, rekao je Vučić tada i dodao da postoje dve mogućnosti u vezi s Kosovom, a to su normalizacija odnosa Srba i Albanaca i zamrznuti konflikt, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.

„Pitanje je trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe. Pitanje je dana i meseca jer oni to ne mogu više da podnesu“, rekao je tada Vučić.

Poručio je poslanicima da je razgovor neophodan i upitao da li neko misli da je njemu lepo da razgovara sa Tačijem i njemu sa njim.

“Gore je njemu da razgovara sa mnom, nego meni s njim“, rekao je Vučić maja 2019. godine, napominjući da je dijalog bio važan i u interesu i srpske i albanske strane, jer je važno da se postigne mir.

Predsednik Vučić je poslanike srpskog parlamenta upozorio tada da Srbija nema prostora za samobmanu, bajke i lažne idole.

“I ako sam zbog nečega došao ovde, to je da kažem istinu. Onu koja će nam omogućiti da tačno vidimo gde smo i šta i koliko možemo . U najtežim porazima raste seme pobede“, naveo je Vučić, završivši obraćanje citirajući Borislava Pekića – da treba gledati pravo i treba ljubiti zemlju dece svoje, ne predaka svojih. Živela Srbija“.

Njegov tročasovni govor bio je četo praćen aplauzima, a neprijatnih pitanja gotovo da nije ni bilo, jer je tadašnja demokratska opozicija, koja je bojkotovala rad parlamenta, sednicu pratila iz skupštinskog hola, a njihovo ponašanje Vučić je okrakterisao kao cirkus i fašizam.

U skupštinskoj sali pre dve godine bila je ipak neka opozicija, poslanici LDP , LSV i SRS. Predstojećoj sednici prisustvovaće svega nekoliko opozicionara, uglavnom iz redova manjina, koji veruju da se ni tokom novog obraćanja Vučića parlamentu neće čuti ništa epohalno, kao ni prošlog puta, osim možda konstatacije da dijalog nije dao nikakve posebne rezultate, a da je koordinacija pritisaka na našu zemlju da prizna Kosovo uvećana.

Predstavnici vanparlamentarne opozicije veruju da će atmosfera na sednici skupštine nalikovati Glavnom odboru Srpske napredne stranke, da će biti aplauza i hvalospeva predsedniku, ali da će izostati bilo kakvi zaključci.

U suštini, kako navode naši sagovornici, Vučić može da ponovi poruke iz 2019. godine, da se i dalje zalaže za kompromis, da je za dijalog, da je pod velikim pritiskom i da mu je potrebno nacionalno jedinstvo.

Međutim, ni javnost, ali ni poslanici neće čuti detalje o samom dijalogu , dokle se došlo, koji su ciljevi Srbije, a naravno ni šta su crvene linije, jer to nikada jasno nije ni definisano.