Šta piše u Deklaraciji koja će biti usvojena danas na samitu EU i Zapadnog Balkana?

U prvoj tački Nacrta Deklaracije, od ukupno 28, ističe se nedvosmislena podrška EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja „posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana evropskoj perspektivi“, što je, kako piše, u zajedničkom strateškom interesu i ostaje zajednički strateški izbor.

„Dodatno ćemo intenzivirati naš zajednički angažman kako bismo napredovali u političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji regiona, istovremeno priznajući napredak koji je postigao Zapadni Balkan. Takođe, podsećamo na važnost da EU može sačuvati i produbiti sopstveni razvoj, obezbeđujući kapacitete za integraciju novih članica“.

U Nacrtu Deklaraciji se ukazuje i da EU pozdravlja „ponovnu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana demokratiji, fundamentalnim pravima i vrednostima i vladavini prava, kao i očuvanju napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, podršci dobrom upravljanju, ljudskim pravima, ravnopravnosti polova i prava pripadnika manjina“.

Kredibilitet ovih obaveza, kako piše, zavisi od značajne primene neophodnih reformi te solidnih rezultata potkrepljenih jasnom i doslednom javnom komunikacijom. „Ojačano civilno društvo i nezavisni i pluralistički mediji ključne su komponente svakog demokratskog sistema, pozdravljamo i podržavamo njihovu ulogu na Zapadnom Balkanu“.

Podrška EU, ukazuje se, i dalje će biti povezana sa opipljivim napretkom u oblastima vladavine prava i društveno-ekonomskih reformi, kao pridržavanja evropskim vrednostima, pravilima i standardima.

U šestoj tački Deklaracije navodi se da EU u potpunosti podržava napore specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana te da očekuju „konkretan napredak dveju strana u potpunoj normalizaciji odnosa, što je ključno za stabilnost i razvoj ceo region i kako bi se osiguralo da oni mogu nastaviti svojim evropskim putevima“.

Kada je reč o regionalnoj saradnji EU, u Deklaraciji sa Brda piše da daju podršku posvećenosti partnera Zapadnog Balkana sveobuhvatnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa, uključujući i sa državama članicama EU“.

Ono što je važno, ističe se, jeste sprovođenje bilateralnih sporazuma među njima i Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom.

„Potrebni su odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje konačnih, uključivih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja koja su ukorenjena u nasleđima iz prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije i preostale slučajeve nestalih osoba i pitanja ratnih zločina“, stoji u Deklaraciji.

Nakon poziva lidera sa samita u Zagrebu, EU je iznela Ekonomski i investicioni plan (EIP) i smernice za implementaciju Zelene agende za Zapadni Balkan.

Plan, kako se navodi, predviđa značajan investicioni paket od oko 30 milijardi evra za region u narednih sedam godina, koji se sastoji od devet milijardi evra bespovratnih sredstava i 20 milijardi evra investicija, uz pomoć novog Garantnog fonda za Zapadni Balkan.

Stoga se, kako se ukazuje, zahteva od partnera sa Zapadnog Balkana da odlučno preduzmu ekonomske i socijalne reforme, kao i da ojačaju vladavinu prava.

„Plan može podstaći dugoročni, zeleni društveno-ekonomski oporavak i konkurentnost regiona, podržati njegovu zelenu i digitalnu tranziciju, podstaći održivu povezanost, regionalnu integraciju, trgovinu, čime se takođe jača saradnja sa EU, uključujući i ciljeve vezane za klimatke promene“.

Evropska komisija, piše dalje, namerava da predloži investicioni paket u iznosu od 600 miliona evra u okviru IPA 2021. za implementaciju EIP za Zapadni Balkan, koje podležu procedurama u skladu sa programskim okvirom IPA III i pravilima za sprovođenje. „Zajedno sa predlogom od 500 miliona evra objavljenim u julu, ovo bi obezbedilo ukupno 1,1 milijardu evra za sprovođenje EIP do kraja 2021“.

EU će, navodi se u Deklaraciji sa Brda, nastaviti da podržava inkluzivnu regionalnu saradnju. „Potrebni su dalji i odlučni napori lidera Zapadnog Balkana kako bi ispunili svoju opredeljenost za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, kako je dogovoreno na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020“.

To će, kako piše, pomoći napredovanju regiona na evropskom putu i ​​doneti opipljive koristi za građane i kompanije.

„EU i Zapadni Balkan slažu se da pojačaju napore za poboljšanje tržišne integracije Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU. U tom pogledu, EIP pruža solidnu osnovu za operacionalizaciju tržišne integracije regiona u okviru jedinstvenog tržišta EU, posebno u oblastima kao što su prekogranična plaćanja (SEPA), industrijska i roba široke potrošnje, internet trgovina i carina“.

Pozdravlja se uspešna primena Regionalnog sporazuma o romingu i početak režima besplatnog rominga na Zapadnom Balkanu koji je na snazi od 1. jula, a pozdravlja se i mapa puta za roming, koja će omogućiti uslove i postaviti jasne ciljeve za smanjenje troškova rominga između EU i Zapadnog Balkana.

Ponovo su potvrđena očekivanja da će partneri sa Zapadnog Balkana dodatno produbiti saradnju u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) i ostvariti opipljiv i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa spoljnopolitičkim stavovima EU i delovati u skladu sa tim.

„EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordinisane akcije. Slažemo se da ojačamo našu saradnju u ključnim bezbednosnim pitanjima“.

EU će pojačati svoj angažman i na poljima kao što su svemirska i vojna mobilnost kako bi se olakšao pristup civilno-vojne pomoći regionu u slučaju pandemije i prirodnih katastrofa.

„Ojačaćemo našu saradnju u cilju sprečavanja dezinformacija i drugih hibridnih pretnji, koje potiču naročito od aktera iz trećih država koji žele da potkopaju evropsku perspektivu regiona“.

Upravljanje migracijama zajednički je izazov na koji se EU i Zapadni Balkan moraju zajedno pozabaviti, u bliskom partnerstvu, piše dalje u Deklaraciji.

„EU je spremna da nastavi svoje angažovanje i ojača svoju podršku kroz prilagođen i sveobuhvatan pristup. Glavne oblasti treba da uključuju poboljšanje sistema azila, borbu protiv krijumčarenja migranata i ilegalne migracije, procese povratka, upravljanje granicom, razmenu informacija i kapacitete za prihvat. Partneri bi takođe trebali dalje da rade na poboljšanju sistema povratka, uključujući zaključivanje sporazuma o readmisiji sa ključnim zemljama porekla“.

S obzirom na ozbiljnost situacije u Avganistanu, EU će, navodi se, blisko sarađivati sa svim svojim partnerima, uključujući Zapadni Balkan, kako bi se uhvatila u koštac sa novim izazovima i koordinirala zajedničke odgovore, prema potrebi.

„Terorizam, radikalizacija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju EU i celom regionu. Pozivamo na dalje jačanje saradnje u borbi protiv terorizma i suzbijanju nasilnog ekstremizma, uključujući sprečavanje finansiranja terorizma i radikalizacije. Ponavljamo važnost preduzimanja odlučnih mera za rešavanje organizovanog kriminala, posebno trgovine i krijumčarenja ljudi, pranja novca, uzgoja droga i trgovine ljudima“.

Na kraju, „da bismo dalje promovisali naše zajedničke interese, izražavamo spremnost za oživljavanje i poboljšanje redovnog političkog dijaloga sa regionom“, zaključuje se u Deklaraciji sa Brda i dodaje da se raduju sledećem samitu 2022.

Podrška vakcinaciji

Epidemiološka kriza izazvana Kovid 19 i dalje ima ozbiljan uticaj na društva i ekonomije. Stoga se ističe neophodnost bliskog partnerstva. „EU će odlučno nastaviti da podržava Zapadni Balkan, posebno u pogledu snabdevanja vakcinama. EU i njene države članice dostavile su Zapadnom Balkanu 2,9 miliona doza vakcine kroz različite kanale, a planira se još u budućnosti. EU će podržati planove vakcinacije svih partnera kako bi pomogla da se do kraja 2021. dostignu slične stope vakcinacije kao u EU“, piše u sedmoj tački Deklaracije.