Šta piše u planu Mekalistera za pregovore vlasti i opozicije?

Okosnicu Mekalisterovog predloga, koji su prihvatili Gojković i većina opozicionih stranaka, čini „uspostavljanje međustranačkog dijaloga pod okriljem predsednice parlamenta, kako bi se poboljšala parlamentarna kultura u Narodnoj skupštini“.

Serija okruglih stolova bila bi organizovana u parlamentu, a u pismu se napominje da „treba uključiti sve parlamentarne stranke koje izraze spremnost da učestvuju“. U tom kontekstu, Mekalister predlaže da se u svojstvu kopredsedavajućih nađu Maja Gojković i neko od predstavnika EP-a, dok bi učestvovali „lideri parlamentarnih stranaka i grupa, plus jedan poslanik i jedan član osoblja“. Ne isključuje se ni mogućnost učešća stručnjaka, uz napomenu „ukoliko je potrebno“, a kao primer navedeno je uključivanje predstavnika OEBS-a prilikom razgovora o izbornim reformama.

Mekalister konstatuje da bi razgovori trebalo da budu vođeni u dve faze. Kako ističe, prva faza, „imajući u vidu činjenicu da se bliže izbori 2020, fokusirala bi se na politički dijalog većine parlamentarnih stranaka o ključnim uslovima, potrebnim za unapređenje izbornog okruženja pred izbore“.

Napominje se da bi „agenda trebalo da bude realistična, u smislu vremenskog okvira, praktična i fokusirana, što bi, između ostalog, podrazumevalo uključivanje tema o kojima se već diskutuje i koje su sadržane u preporukama iz izveštaja OEBS-a o prethodnim izborima, poput medija (Regulatorno telo za elektronske medije – REM i Radio-televizija Srbije), izbornih uslova (monitoring i posmatranje), edukacije birača (obuka), biračkih spiskova, finansiranje kampanje, poziva inostranim posmatračima da nadgledaju izbore“…

Precizira se da bi u okviru prve faze bila organizovana tri međustranačka dijaloga, u periodu od septembra do decembra, te „sproveden nadzor nad primenom eventualnih dogovora do održavanja izbora“. Predloženo je da prvi sastanak bude održan 9. i 10. oktobra, na šta je, podsetimo, Gojković potvrdno odgovorila, dok se kao mogući rokovi za naredne sastanke u Mekalisterovom pismu navode sredina novembra i sredina decembra.

Što se druge faze dijaloga tiče, u dokumentu se ističe da bi to značilo nastavak dijaloga nakon izbora, kako bi se „fokusiralo na međustranački dijalog i izgradnju poverenja u procedurama i praksama Narodne skupštine, kao što je, na primer, Etički kodeks“. Mekalister smatra da bi navedena faza trebalo da počne u septembru naredne godine i da podrazumeva i „tehničku analizu“.

EP bi posredovao u takozvanom „Žan Mone“ formatu, što znači da „ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno“ i da nije dozvoljena medijska komunikacija učesnika dok se ne dođe do konkretnih rezultata. Podsetimo, stručnjaci za politička pitanja ocenili su za Danas da na taj način ne bi bila rešena politička kriza u Srbiji. Kako su ukazali naši sagovornici, navedeni format je, recimo, u slučaju makedonske krize korišćen tek u kasnijoj fazi stabilizacije političkih prilika, dok su prethodno vođeni pregovori na visokom nivou predstavnika najvećih stranaka.

„Ravnopravno učešće i konsenzus“

U pismu se naglašava da bi „sve stranke trebalo da ravnopravno učestvuju u dijalogu“, da bi trebalo težiti „najvećem mogućem konsenzusu“, kao i da bi „svaki dogovor trebalo da podrže svi učesnici“.

EU pomaže Vučiću da obesmisli bojkot

Dosta je bilo juče je saopštila da posle „propasti „razgovora“ vlasti i dela opozicije koje je u Srbiji EU organizovala i finansirala preko EPP i Soroševih nevladinih organizacija, EU sada prelazi u fazu 2: razgovore između parlamentarnih stranaka vlasti i opozicije u Skupštini Srbije, kojima će posredovati nemački EU-EPP-parlamentarac Mekalister“. DJB Mekalistera smatra političarem opšte prakse „koji radi po nalogu Angele Merkel, jedan od lidera njene EPP grupacije u EU parlamentu, čiji je i SNS član“. U DJB navode da je cilj tih „razgovora“ da se razbije jedinstvo istinske opozicije u podršci bojkotu tako što će SNS učiniti neke suštinski nebitne koncesije, koje će biti iskorišćene da neke stranke odustanu od bojkota i imaju za to opravdanje. EU će im onda dati svoju punu podršku“, navode u DJB. Kako dodaju, EU je pokazala i dokazala da je u stvari ne interesuje ni sloboda medija, ni vladavina prava, ni fer i pošteni izbori, ni borba protiv korupcije.