Sutra stižu ocene EK o evrointegracijama

Šest zemalja Zapadnog Balkna 17. aprila dobiće od Evropske komisije dubinsku analizu stanja zasnovanu na političkim i ekonomskim kriterijumima kao i procenu sposobnosti za preuzimanje obaveze koje nosi članstvo u EU. U Briselu su pred ovaj izveštaj najavili da podrška koju EU daje procesu proširenja ni na koji način neće uticati niti ulepšati ocenu stanja demokratije, vladavine prva, ljudskih prava, ekonomije i usklađenosti sa EU standardima u svakoj od šest partnerskih zemlja iz regiona. Prema uvidu koje je DW imao u ovogodišnji izveštaj, vladavina prava, organizovani kriminal i korupcija, sloboda izražavanja i bilateralni sporovi ponovo su ocenjeni kao bolne tačke čitavog regiona.

Albanija i Makedonija spremne za korak dalje ka članstvu u EU

Albanija i Makedonija bi, prema prvim uvidima u godišnji izvešataj Evropske komisije, u utorak 17. aprila trebalo da dobiju preporuke za otvarnje pristupnih pregovora. Sagovornik DW Edurad Kukan, član Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i dugogodišnji predsednik Odbora za saradnju sa Zapadnim Balkanom, smatra da su obe zemlje u godini za nama objektivno napravile značajan napredak na EU putu.

„Albanija je napravila dubinsku reformu pravosuđa koja kad se jednom primeni biće daleko najvažnija reforma sprovedena među zemljama u procesu proširenja, a rekao bih čak i ozbiljnija nego što je to slučaj u nekim zemljama članicama EU“, objašnjava Kukan.

Evropska komisija u svojim ocenama naglašava da Albanija napreduje po svih pet ključnih prioriteta nephodnih za približavanje EU – počev od reforme javne administracije, pravosudne reforme, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i zaštite ljudskih prava. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je početkom godine najavio da će Evropska komisija, ako Albanija nastavi započetim reformskim putem, dati vladi u Tirani preporuku za otvarnje pristupnih pregovora sa EU u prvih šest meseci 2018. godine, što će po svemu sudeći i biti slučaj.

Da li će zemlje članice „odblokirati“ Makedoniju?

Kada je Makedonija u pitanju, ona najduže čeka na otvaranje pristupnih pregovora. Zemlja je 2005. godine dobila status zemlje kandidata, a preporuku Evropske komisije za otvarnje pristupnih pregovora dobijala je već dva puta 2009. i 2012. godine. Oba puta preporuka nije dobila neophodnu podršku zemlja članica EU, na prvom mestu zbog otvorenog pitanja imena zemlje kome se protivi Grčka. Makedonija je nakon poslednjih izbora imala dramatičan period smene stare i dolaska nove vlade, a ocena Komisije jeste da je zemlja ”prevazišla političku krizu” i pokazala „jasnu političku volju za napredak”. Eduard Kukan se slaže u stavu da je Makedonija vidno napredovala u poslednjih godinu dana. On dodaje da sadašnji premijer Zoran Zaev sprovodi dinamičnu spoljnu politiku i pokušava da reši sva otvorena pitanja. Posle godina stagnacije, pregovori oko pitanja imena zemlje su pokrenuti, a zemlja je dobila još jednu priliku da od članica EU dobije dugoočekivano ”zeleno svetlo” za početak pristupnih pregovora.

„Često se dešava da zemlje članice svoje pozicije zasnivaju ne na rezulatitima koje neka zemlja postiže u procesu evrointegracija, već na političkim i bilateralnim pitanjima. Apelovao bih na Savet da objektivno vrednuje rezulatate koje su Albanija i Makednija postigle na svom Evropskom putu”, poručio je Eduard Kukan.

Nezvanične informacije do kojih je DW došao u Briselu govore da su visoki zvaničnici Evropske komisije praktično do samog usvajanja izveštaja pregovarali sa zemljama članicama EU o otvaranju pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom.

BiH i Kosovo – korak napred pa korak nazad

Bosna i Hercegovina je zemlja koja u regionu ima najdužu „tradiciju“ loših ocena i izveštaja Evropske komisije. Nebrojano puta EU pozivala je BiH i njeno rukovodstvo da ispuni one reforme na koje su se obavezali na svom putu evrointegracija i da u korist naroda prevaziđu i dalje postojeće etničke podele u zemlji. Novi izveštaj o BiH ponovo ukazuje na sporost reformskog procesa u zemlji i i nepromenjene strukturne probleme koji se vide kao prepreka za napredak BiH. EU i dalje čeka da od BiH dobije konkretan dokaz odlučnosti i rada koji je do sada ili izostao ili došao sa velikim zakašnjenjem.

”Vrlo sam zabrinut jer ni ove godine izveštaj neće biti mnogo drukčiji od ranijih jer nije mnogo napretka ostvareno u prethodnih godinu dana u BiH. Napredak ka punoj demokratiji i vladavini prava u BiH u najboljm slučaju staginira ili je čak u nazadovanju. U BiH nema opipljivog napretka”, naglašava Eduard Kukan u razgovoru za DW.

Ono na šta Evropska komisija (i ove godine) posebno upozorava BiH jesu socijalnoekonomske reforme, jačanje vladavina prava, reforma javne uprave kao i hitno usvajanje izbornog zakona i adekvatno funkcionisanje Mehanizma koordinacije. U Briselu kao pozitivan pomak u BiH vide činjenicu da je zemlja predala odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji, ali se i kaže da to i dalje ne govori o konkretnim pomacima u različitim oblastima koje BiH mora da reformiše ako želi da postane deo evropske porodice.

Na Kosovu stvari ne fukcionišu kako bi trebalo

Prema rečima Edurada Kukana ni Kosovo ne bi trebalo da se u ovogodišnjem izveštaju nada pozitivnom stavu Evropske komisije. Vladavina prva i ekononomski aspekti u zemlji su i dalje pod velikim znakom pitanja, a normalizacija odnosa sa Srbijom je u stagnaciji uz povremene eskalacije i tenzije sa obe strane. Evropska komisija kaže da su reforme na Kosovu usporene zbog prošlogodišnjeg izbornog perioda. Od prištinskih vlasti traži se da efikasnije rade na primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali i da se više angažuju u dijalogu sa Beogradom i primene sve postignute sporazume na prvom mestu sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština.

„Smatram da ovaj izveštaj neće doneti mnogo ohrabrenja za Kosovo jer su mogli mnogo više da urade. Koliko im je samo vremena trebalo da u Parlamentu glasaju za demarkaciju granice sa Crnom Gorom? To je dokaz da stvari na Kosovu ne funkcionišu kako bi trebalo. Očekujem dosta oštrih preporuka u izveštaju o tome kako i šta da poprave na svom daljem evropskom putu”, ocenjue Kukan.

Kada je reč o viznoj liberalizaciji, to neće biti deo izveštaja o Kosovu. Priština je posle dugo vremena ispunila jedan od dva preostala uslova za viznu liberalizaciju i usvojila demarkaciju sa Crnom Gorom. Nezvanično, u Briselu se može čuti da bi u cilju podrške viznoj liberalizaciji za građne Kosova, kojima su i dalje potrebne vize za ulazak u Šengen, Evropska komisija mogla da predstavi i neke pozitivne aspekte borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu. Sa druge strane, zbog velike imigracije sa Kosova, zemlje članice su više nego oprezne kada je reč o stavljanju Kosova na belu šengensku listu.

Srbija i Crna Gora lideri sa zajedničkim problemima

Srbija i Crna Gora su od Evropske komisije dobile su još prošle godine pohvalnu etiketu „lidera“ u procesu evrointegracija. To su i jedine dve zemlje sa Zapadnog Balkna koje su uključene u pristupne pregovore sa EU.

„Jasno je da će ove zemlje dobiti podršku za još brže otvaranje i zatvaranje pristupnih poglavlja, ali uz ispunjavanje svih kriterijuma i bez ikakvih prečica“, kaže Eduard Kukan.

On što je takođe jasno jeste da će se jedan od najvažnjih, ako ne i najvažniji deo izveštaja Evropske komsije o Srbiji odnositi na proces normalizacije odnosa sa Kosovom. Iako iz Evropske službe za spoljne poslove poručuju da u tom procesu ima napretka, očigledan je i zastoj kada je reč o implemetaciji već postignutih dogovora, ali i ukupnoj normalizaciji odnosa dve strane. Evropska komisija će i u ovom izveštaju podsetiti Srbiju da njen napredak na EU putu zavisi kako od reformi u zemlji tako i od normalizacije odnosa sa Kosovom i primene svih postignutih sporazuma, na prvom mestu sporazuma o eneregetici. U Briselu svakako primećuju da varnice koje i dalje, svako malo, izbijaju između Beograda i Priština predstavljaju pretnju za stabilnost čitavog regiona i krše jedan od osnovnih zahteva EU u procesu proširenja, a to su dobrosusedski odnosi i rešavanje bilateralnih sporova. I pored dobrih ocena koje je dobijala za svoju ekonomsku reformu i pozitivnu ulogu u regionalnim odnosima, Srbija se i ovoga puta suočava sa kritikama kad su u pitanju reforme u oblasti pravosuđa, borbe protv korupcije i organizovanog kriminala i slobode izražavanja. Sve to su bolne tačke čitavog regiona i to od samog početka evrointegracionog procesa regiona.

„Postoji stagnacija ili čak nazadovanje demokratije u regionu. Razlikuje se od zemlje do zemlje ali opšte stanje nije dobro. Vladavina prava, transprentnost u javnim poslovima, saradnja civilnog društva i državnih institucija – sve se to mora poboljšati. A sloboda medija i tretiranje medija od strane vlasti predstavljaju jedan od najznačajnijih problema na Zapadnom Balkanu“, zaključuje Kukan u razgovoru za DW.

Ono što ostaje da se vidi jeste da li će i Evropska komsija u svom izveštaju biti dovoljno čvrsta i jasna u kritikama boljki Zapadnog Balkana, a sve u cilju da ih izleči i kvalitetno pripremi zemlje regiona za prava i obaveze članstva u EU.