Tadić nije pao sa vlasti zbog hapšenja ratnih zločinaca

Podsetimo, obojica osuđenika za najteža dela protiv čovečnosti Radovan Karadžić i Ratko Mladić, otkrivena su, uhapšena i privedena u poslednjem mandatu Borisa Tadića, 2008. i 2011. pa se postavlja pitanje da li je politička cena toga bio Tadićev gubitak vlasti i uspostavljanje vladavine Srpske napredne stranke.

Prema rečima Srbijanke Turajlić pretnje smrću Borisu Tadiću su nedopustive i zahtevaju ozbiljnu istragu.

– Međutim, ne znam, zapravo, šta je politička cena isporučenja osumnjičenih, a sad već i osuđenih ratnih zločinaca. Ali sam apsolutno ubeđena da mi danas o svemu ovome ne bi pričali da je demokratska vlast imala snage i volje da ozbiljno otvori proces suočavanja sa onim što se događalo tokom devedesetih. Da smo tada ozbiljno razgovarali o tome šta je sve u ime ovog naroda počinjeno na teritoriji bivše Jugoslavije, da nismo sve relativizovali pričom o našim žrtvama, koje su nesumnjive i strašne, ali jedni zločini ne mogu opravdati druge, zločin je zločin, svaki sam za sebe. Da smo pokrenuli razgovor o pogubnosti nacionalizma koji nas je odveo na tu stranu, da smo u školama deci predavali istinu, a ne mitologizovanu istoriju, danas o ovome ne bi ni razgovarali, već bi samo konstatovili da se za zločine odogovara po zakonu. Tada ne bi bilo ni grafita, a ubeđena sam da bi i maturanti slaveći kraj školske godine pevali Odu radosti umesto Vidovdana – kaže sagovornica našeg lista.

„Umri majci“

Podsetimo, pre tri dana, lider Socijal-demokratske stranke dobio je opasne pretnje u vidu grafita u Beogradu, ali i nalepnica u Banjaluci. Na grafitima koji su bili ispisani da zidovima u beogradskim naseljima Dorćol i Vračar stajalo je: „Smrt Borisu Tadiću„.

U isto vreme, na ulicama Banjaluke pojavile su se nalepnice s uvredljivim sadržajem na kojima je pisalo: „Umri majci„. Ove pretnje posledica su presude Ratku Mladiću na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici odnosno isticanja Borisa Tadića kao onog koji je omogućio da ovaj zločinac dočeka pravdu za svoja zlodela.

Tadić je, godinu nakon hapšenja Mladića i izručenja Hagu, pao sa vlasti, a za to je u više navrata optužio „elitu“ okupljenu oko ideje „belih listića“, koja je htela da kazni bivšeg predsednika jer je izneverio petooktobarske tekovine, vodio zapravo nacionalističku politiku i propustio mnoge šanse za modernizaciju društva i brži put ka zajednici evropskih zemalja.

Vesna Pešić ocenjuje za Danas da su „beli listići“ bili na nivou nevažećih listića i da ga oni sigurno nisu srušili sa vlasti.

– On se sam srušio, jer je dao ostavku na mesto predsednika, što je skandal jer ste izabrani glasovima svih građana, a sutra dan se opet kandidujute. To je otprilike isto ono što se dogodilo i Miloševiću. Njemu takođe nije bio istekao mandat a birala ga je savezna Skupština. Onda smo se mi organizovali u DOS, pod rukovodstvom Zorana Đinđića, i tako je Milošević pao. Tadića bi, dakle, trebalo pitati zašto je skratio mandat, jer da nije, ovi ne bi došli na vlast. Zašto je dao ostavku, to treba pitati Borisa Tadića. Da ne ispadne da ga ja grdim, a svakako sam zahvalna sto je to učinio, i samo da je predao Karadžića i Mladića treba da se upiše na pozitivnu stranu naše istorije – ističe Vesna Pešić.

Kako dodaje, Tadić je onda hteo da bude premijer, a Ivica Dačić mu je poručio da bilo koga drugog iz stranke kandiduje za premijera, pa su čekali jako dugo i onda je SNS ponudio to mesto Dačiću, na šta je lider SPS rekao da se takva ponuda ne odbija.

– Posle svega, Tadić je 2014. godine ostavio stranku sa kojom je bio osam godina predsednik Srbije i pred same parlamentarne izbore je osnovao svoju stranku. DS je dobio šest odsto, slično je dobio i Tadić. Da su ostali zajedno, ne bi bila ovolika katastrofa. Setimo se pred same izbore, 2014. godine, izjave Mikija Rakića koji je rekao da DS, odnosno Tadić treba da uđe u koaliciju sa SNS što je bila ideja EU i Nemačke da se dobije velika većina i reši pitanje Kosova – ističe Vesna Pešić.

Vesna Pešić napominje da je zgrožena pretnjama smrću Borisu Tadiću, koje, kako dodaje, nije dobio kad je predao Mladića, što, zaključuje ona, dokazuje koliko smo se srozali za vreme vlasti SNS. U prilog toga, sagovornica Danasa ističe „drske izjave“ Vučića da nam je to „vrlo težak dan“, što je ponovila i Ana Brnabić, a reč je, smatra Pešić, o danu izvršne presude Mladiću, koja je bila očekivana.

„Problem se morao rešiti“

Prema rečima Fahrudina Kladničanina, za svaku su osudu pozivi na smrt i ubistvo bilo koga, pa i bivšeg predsednika Srbije.

– Nadležni organi trebaju da reaguju i ako je volje i htenja pronađu autore spornih grafita – to je bar lako i jednostavno za ovaj sadašnji državni sistem. Ipak, ne mislim da je Boris Tadić platio političku cenu zbog izručenja Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Izručenja dva ratna zločinca za tadašnju vlast značilo je nastavak sprovođenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, obavezu, ali i problem koji je tadašnja vlast morala da reši – smatra naš sagovornik.

Kladničanin ističe da je cena političke smrti Borisa Tadića bila loša ekonomska politika, klijentalizam koji su motivisali pasivizaciju liberalnog sepktra, beli listići, propuštene prilike u reformaciji sistema, partokratija i veliko „istorijsko“ razočarenje koje je priredila stranka personifikovana u jednom čoveku.

– Sve se to negde skupilo i eksplodiralo u građanskom nezadovoljstvu koje pre deset godina politički sahranilo Borisa Tadića i oteralo ga u agoniju političke marginalizacije – smatra Fahrudin Kladničanin.