Treba se boriti za javni servis, a ne ukidati

Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora RTS, kaže za Danasa da se sa delom primedaba slaže.

„Ipak, treba voditi računa da se sa prljavom vodom ne izbaci i dete. Javni medijski servis je brana potpunoj komercijalizaciji i vulgarizaciji medijskog prostora, pa pre treba razmišljati o njegovoj transformaciji nego o ukidanju“, navodi Vuletić.

Novinarka Tamara Skroza ocenjuje da je uprkos nizu primedbi koje kao građanka i novinarka ima na rad RTS-a, predlog za ukidanje te kuće prilično plaši.

„Nešto nam se ne sviđa, pa ćemo da rušimo? Tako bismo mogli da doživimo i predlog za ukidanje Skupštine (koja isto tako nije ozbiljna, pristrasna je i programski siromašna), tužilaštva, ili – konačno – nekog drugog medija, bez obzira što nije „javni servis“, napominje Skrozza.

Politikolog Cvijetin Milivojević takođe dodaje da ne postoji zakonski osnov za ukidanje RTS-a.

„Ali postoji mogućnost pozivanja na zakone koji uređuju medijski prostor, po kojima se RTS, da su ti zakoni primenjivani, mogao dovesti u pristojan red, a ne da bude partijska televizija kada govorimo o informativnom programu. A i ne vidim razlog za ukidanje, ostali programi su korektni… S druge strane, zašto se UDS ne žali na svoj tretman na RTS koji je neprirodan u odnosu na njihovu političku snagu? U poslednja dva meseca oni su tamo omiljena opoziciona stranka“, ukazuje Milivojević.

Kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić se takođe ne slaže s ovim predlogom.

„Javni servis osam godina zaista ne radi u interesu građana i ne ispunjava zakonom propisane obaveze u smislu istinitog, nepristrasnog i objektivnog informisanja građana, ali javni servis je vlasništvo građana i ne znam šta bi značilo ukidati ga. Za javni servis se treba boriti isto onako kako ćemo se boriti za sve druge medije, za slobodnu kulturu, za prava i slobode građana“, naglašava Bosnić Đurić.

Književnik Vladimir Kopicl smatra da ne znam što bi ukidali RTS, bolje da se popravi.

„Sve te institucije koje imamo nismo pravili da ih ukidamo nego da one rade onako kako su zamišljene, kao što treba da rade. Znači, nismo neki ludisti u smislu onog pokreta Neda Luda – uništavanje mašina koje smo sami stvorili, nego da ih učimo da funkcionišu kako treba“, kaže Kopicl.