Ujedinjenje svih je ne samo nerealno, već i loše rešenje

Tako su sagovornici Danasa iz čak pet pokreta, u ovom trenutku, saglasni da bi na izbore trebalo izaći u više kolona, a neki od njih misle da bi upravo jedna kolona trebalo da bude sastavljena od udruženih pokreta građana i inicijativa, koji bi motivisali građane nespremne da daju glas jednoj od postojećih stranački organizovanih opcija, izađu na izbore.

– Svakako bi bilo dobro da postoji zajednički opozicioni front i Skupština slobodne Srbije je tome posvetila mesece svog rada. Mi smo se i osnovali sa idejom ujedinjenja svih opozicionih snaga. Na našu veliku žalost, svi napori da se opozicione stranke ujedine oko zajedničkog cilja, a prvi test je bila platforma za pregovore oko izbornih uslova, nisu urodili plodom. Naš je utisak da postoji, i dalje, previše suprotstavljenih interesa među strankama da bi se jedinstvo ostvarilo. U međusobnim trvenjima stranke zaboravljaju da se njihovo delovanje mora usmeravati ka interesima građana, a ne da se vodi njihovim interesima i idejama osvajanja vlasti – kaže za Danas Biljana Stojković iz Skupštine slobodne Srbije.

Kako navodi, politika koju vode stranke nije dosegla poverenje koje se mora steći da bi se podigla energija ljudi i probudili se razočarani apstinenti. Naše je uverenje, napominje ona, zasnovano na komunikaciji sa građanima, da se udruživanje mora odvijati oko građanskih inicijativa. Prošlo je vreme, smatra Stojković, bezuslovnog poverenja građana u stranke, što pokazuje neverovatan broj udruženja koja se bave raznim lokalnim problemima.

– Potrebno je samo otvoriti oči i videti kolika je želja za aktivizmom i rešavanjem životnih problema, na svakom nivou. Situacija je takva da stranke moraju početi da prate građane – ne obrnuto – zaključuje Biljana Stojković.

Crnogorski model saradnje

Prema rečima Radomira Lazovića iz Ne davimo Beograd, ne postoji nikakva šansa da se opozicija ujedini, jer ti ljudi, kako kaže, sve vreme rade jedni protiv drugih. Godinama se, smatra on, ta priča provlači po javnosti, a ljudi unutar političkih partija su sve više razjedinjeni, a sukobi su sve veći.

– Pogledajte šta se desilo sa zajedničkom listom koja je na prethodnim gradskim izborima osvojila nemali broj odborničkih mesta u Skupštini Beograda. Rascepkali su se na sto strana. U prethodne dve godine imali smo i zajedničku kampanju oko bojkota, pa su partije kršile dogovor i izlazile na izbore kako im je odgovaralo. Pogledajte šta se dešavalo sa ujedinjenjem Demokratske stranke, izazvala je još veće animozitete. Zatim raspao se Savez za Srbiju, razdelila se Ujedinjena opozicija Srbije. Mi u tome ne bismo učestvovali i gubili vreme. Možda je tako i bolje jer jedna kolona ne daje sinergiju koja se očekuje, već gura ljude u apstinente zbog neprincipijelnih partnerstava – ističe Lazović.

Prema rečima našeg sagovornika, zato pokret NDB, umesto insistiranja na jednoj koloni, predlaže crnogorski model saradnje opozicije. Izlazak na izbore u više programskih kolona koje će građanima ponuditi da glasaju za ono u šta veruju.

– Saradnja treba da se ostvari na polju slobode medija, borbe za fer izborne uslove, koordinacije kontrole izbora, a da se prestane sa napadima i podmetačinama. U zbiru, broj osvojenih mandata pojedinačnih listi će biti veći nego ono što može jedna kolona da osvoji i zato je ovaj pristup racionalniji i vodi pobedi. Posebno je velika šansa u Beogradu. Građanski porketi u takvoj atmosferi mogu da podrže one organizacije koje su im najbliže i da zaista učestvuju u donošenju odluka i utiču na budućnost razvoja našeg grada i države – smatra Lazović.

Jednu listu forsiraju političari koji su propustili šansu

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, ističe za Danas da jednu listu forsiraju političari koji su propustili svoje šanse pre petnaest-dvadeset godina i političari koji bi bez jasno izrečenog stava o problemima da dođu na vlast.

– Argumentacija sa paralelom na DOS nije tačna. DOS je pre izbora tražio podršku za vraćanje u sve međunarodne institucije i kao prvi prioritet priključenje EU, uz brzo rešavanje svih prepreka ka EU. Kontekst nisu postavili Čović i Perišić, sa kojima se danas pravda lista na kojoj je prihvatljiv Boško Obradović, Vuk Jeremić i Mlađen Đorđević, već Zoran Đinđić sa planom za modernizaciju Srbije. Nebojša Čović je bio dekor na repu liste. Ne vidim perspektivu za građane od takve liste. Nema potrebe da testiramo na vlasti Obradovića ili Jeremića ponovo da bismo shvatili da su Vučićevi i Šapićevi politički blizanci – zaključuje Zoran Vuletić.

Miljan Čičić iz Ujedinjenog pokreta fantoma kaže za Danas da se taj pokret zalaže za izlazak na izbore u tri kolone. Jednu kolonu bi činila takozvana proevropska opcija, drugu umereno desna, dok bi treću kolonu činili upravo pokreti građani. Kako objašnjava, ta treća kolona bi, procenjuje se, izvela na birališta one građane koji ne žele da glasaju za postojeće opcije ali su protiv aktuelnog režima Aleksandra Vučića.

– Ta mantra koju je vlast plasirala – svi su isti – dobro se primila u narodu. Iako lično smatram da svako treba da ima priliku da se izrazi i da kaže gde je pogrešio, odnosno da ta mantra nema svoje uporište, ipak, nalazimo se u situaciji kakvoj se nalazimo, i moramo da ponudimo građanima alternative. Zato smo za izlazak na izbore u više kolona kako bismo dali mogućnost svim građanima koji hoće promene da imaju za koga da glasaju. Suština je da što veći broj građana izađe na birališta jer je jedino tako moguće oboriti Vučićev režim – zaključuje Miljan Čičić.

Uvredljivo za pokrete da se pridružuju strankama

Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, ističe za Danas da, pre svega, treba dobro razmisliti i utvrditi da li je jedna lista najbolje moguće rešenje.

– Svakako je potrebna saradnja opozicije, bez međusobnog napadanja, ali nisam siguran da je spajanje svih sa svima dobar potez, osim ako je reč o podršci zajedničkom predsedničkom kandidatu. Pokreti treba da sarađuju sa strankama, ali ta postavka prema kojoj se pokreti pridružuju listama koje prave stranke bi mogla biti malo i uvredljiva – kaže sagovornik Danasa.

Stvara se utisak, napominje on, da je oblik organizovanja sam po sebi kvalitet koji nekome daje nezasluženu prednost, tim pre što činjenice pokazuju da su mnogi pokreti politički snažniji i imaju veću podršku nego što imaju određene stranke.

– PSG je već pokazao da je spreman da sarađuje sa drugima, pod uslovom da se okupljanje sprovodi oko onih vrednosti na kojima je PSG utemeljen. Verujem da bi takva saradnja i takav model ukrupnjavanja opozicije dao dobre rezultate i da bi to građani lako razumeli i podržali – zaključuje predsednik PSG.

Jovanović: Ideja je ekološka izborna platforma

Aktivista pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta kaže za Danas da ne postoji nikakva opcija niti mogućnost pridruživanja postojećim strankama.

– Ono što jeste opcija je udruživanje i političko angažovanje, dakle izlazak na izbore, ekoloških aktivista i svih onih koji su branili nasipe, parkiće, reke… Ideja je da se napravi plan za Beograd, da se ta platforma predstavi javnosti. Da to bude jedna otvorena ideja u koju bi se uključili svi građani i aktivisti. Mi smo do sada izbegavali da se bavimo politikom, ali politika je došla na naša vrata, u Beograd, i planiramo da učestvujemo na tim izborima. Ali saradnja sa postojećim strankama ne dolazi u obzir, već samo sa pokretima građana i aktivistima sa kojima već sarađujemo. Dakle, svi su dobrodošli, osim političkih stranaka. Mi smo ljudi koji nemaju taj sjaj u očima kada se pojavi reč funkcija – zaključuje sagovornik našeg lista.