Vučića niko nije pozvao da potpiše deklaraciju

Među 12 državnika nije bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako je prisustvovao mirovnoj konferenciji.

To je, kako nam je rečeno u predsednikovom kabinetu, zbog toga što je protokol Reportera bez granica (RSF) tako predviđao. Dogovor RSF-a i kabineta francuskog predsednika Emanuela Makrona bio je da inicijalno šest zemalja potpiše deklaraciju. Naknadno, dodato je još šest zemalja. Prema navodima iz kabineta predsednika, RSF će naredne nedelje razmatrati kojom dinamikom će funkcionisati potpisivanje deklaracije, a Srbija će, dobili smo uverenje, svakako aplicirati.

Međutim, eventualni potpis predsednika Srbije, prema mišljenju Nedima Sejdinovića, predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine, suštinski ništa ne bi značio.

– Vučićeva vlast ne drži ni do vlastitih zakona, a kamoli do deklaracija. Da Vučić poštuje zakone svoje zemlje, ne bismo imali ovako katastrofalnu, ne samo medijsku nego i političku i društvenu scenu – kaže za Danas Sejdinović.

On na sve što se dešavalo „u Parizu i oko Pariza“ gleda kao na neku vrstu metafore.

– Simbolično je ceremonijal-majstor Vučića, i sve nas zajedno sa njima, smestio tamo gde i pripadamo – na margine civilizacije. Simbolično, Vučić nije potpisao deklaraciju, jer je ona usmerena upravo protiv takvih, autoritarnih vladara kakav je on, i protiv vlasti kakva je njegova, a koja se zasniva na kampanjama straha i dezinformacijama, kao i na napadima na novinare i medije, i sve koji imaju hrabrosti da kažu nešto suvislo. Na kraju, simbolično je RTS zamrznuo sliku predsednika, pokazujući na taj način da smo svi zamrznuti u ovoj tragikomičnoj pozorišnoj predstavi od naše stvarnosti – navodi Sejdinović.

U preambuli Međunarodne deklaracije o informisanju i demokratiji, stoji da „politička kontrola medija, podjarmljivanje vesti i informacija privatnim interesima, jačanje uticaja korporativnih aktera koji izmiču demokratskoj kontroli, masovno širenje dezinformacija putem interneta, nasilje nad novinarima i urednicima, kao i podrivanje kvaliteta novinarstva prete primeni ljudskog prava na informisanje. Svaki pokušaj da se ono ograniči, bilo putem nasilja, tehnologije i zakonom predstavlja povredu prava na slobodu mišljenja“.

U deklaraciji se između ostalog navodi da oblast informisanja mora da bude organizovana na taj način da dozvoljava pravima i demokratiji da budu primenjivi. „Trebalo bi da očuva i ojača našu sposobnost da se suočimo sa izazovima sadašnjosti, da predvidimo našu zajedničku sudbinu i da nam pomogne da oblikujemo globalan održivi razvoj koji uzima u obzir prava i interese buduće generacije“, piše u deklaraciji.

Prema navodima deklaracije, svaki činilac javnog i privatnog sektora kojem je poverena moć i uticaj ima, u granicama javnog interesa, obavezu transparentnosti prema javnosti u skladu sa količinom moći i uticaja koji ima nad drugim ljudima i idejama.

Svoj potpis na deklaraciju u nedelju u Parizu stavili su lideri Burkine Faso, Kanade, Kostarike, Danske, Francuske, Letonije, Libana, Litvanije, Norveške, Senegala, Švajcarske i Tunisa.

Prilikom potpisivanja francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da se svet suočava sa „ideološkom ofanzivom džihadizma, autoritarnim režimima i ekstremističkim pokretima koji su se pokazali kao neprijatelji slobode tražeći da kontrolišu, cenzurišu i izvoze svoj model masovnim kampanjama dezinformacija i napadom na novinare“.

Autori deklaracije

Reporteri bez granica (RSF) formirali su nezavisnu komisiju koja je izradila Međunarodnu deklaraciju o informisanju i demokratiji. Komisiju su predvodili iranska aktivistkinja i dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi, kao i generalni sekretar RSF-a Kristof Deloar. Komisija je brojala 24 osobe a između ostalog na pisanju deklaracije radili su politikolog Frensis Fukojama, bivši predsednik Senegala Abdu Diuf, zamenica Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo Marina Voker, bivši glavni i odgovorni urednik turskog lista DŽumhurijet Čan Dundar, kao i nekoliko dobitnika Nobelove nagrade – Mario Vargas LJosa i Armatja Se…