Vuletić (GDF): Nećemo sa Đilasom, Jeremićem i Tadićem

Imajući u vidu snažnu kritiku vlasti pre nego što ju je zauzeo Aleksandar Vučić, pa i njihov aktuelni angažman, u ulozi opozicije, kako se dogodilo da vam je sada za saradnju prihvatljiv SDS, Borisa Tadića, koji je bio na čelu prethodnog režima? U čemu se sastoji vaša saradnja i da li to znači da izlazite u istoj koloni na izbore?

– Potpuno ste u pravu, žestoko sam kritikovao Borisa Tadića. Nikada se nisam slagao sa populizmom koji je zavladao 2004. godine, prvo DS-om, a kasnije i državom. Prihvatio je zahtev DSS-a i odustao od politike Đinđićeve vlade. Da ironija bude veća oni su to tada nazvali sanitarnim otklonom od te politike. Zajedno sa Koštunicom, Vučićem, Nikolićem i Dačićem se konsenzualno donose sve kosovske rezolucije i u sumnjivoj dvodnevnoj proceduri izglasan je Ustav 2006. godine kojim smo zakucani u kosovski zid. NIS je poklonjen Rusiji u zamenu za odbranu poražene Miloševićeve politike u Savetu bezbednosti, definisana gubitnička politika četiri stuba spoljne politike i kao što vidimo time trasiran put pobedi Vučića i Nikolića 2012. godine na izborima. Nažalost, našoj agoniji još uvek se ne nazire kraj. Iz svega pobrojanog, zajednički izlazak na izbore u jednoj koloni nije moguć, a posebno nakon intervjua od pre par dana kada je Tadić pokazao da ne odustaje od ranije politike čak je malo radikalizivao izmenjenom krilaticom Dobrice Ćosića: „Nisam pristao da u miru izgubimo na Kosovu ono što nismo izgubili u ratu’“. A, bele listiće iz 2012. godine nazva naivčinama koje je izmanipulisao Milo Đukanović. Danas su nam SDS i Boris Tadić kao i drugi prihvatljivi partneri u borbi za poboljšanje izbornih uslova i zajedničko kontrolisanje izbornog procesa.

Da li to znači da je isključena mogućnost izlaska na izbore na zajedničkoj listi sa Tadićevom strankom?

– Da. Nažalost, odsustvo ispravne analize zbog koje je tadašnja DS izgubila izbore je osnovni razlog zašto danas, nakon deset godina Vučićeve vlasti nemamo profilisanu jaku proevropsku opoziciju koja jedino može da parira ovom režimu. Nikako ne treba iz ove analize isključiti Đilasa i Jeremića koji su uz Tadića bili najviše pozicionirani kreatori te gubitničke politike, a sada prave otklon od nje skrivajući se iza svojih stranaka. Na kraju ću biti ličan, i pored svega što sam rekao te 2012. godine sam glasao za Tadića i učinio sve što sam mogao u svom okruženju da motivišem jako velik broj ljudi da učini isto, znajući prilike možda i mnogo više nego nemali broj funkcionera tadašnje DS. Smatrao sam i tada kao i sada da je Tadić bolji od Nikolića i Vučića, ali to nije dovoljno za podršku 2022. godine ako je bude tražio sa ovakvom politikom.

Verujete li u uspešnost više izbornih kolona uoči izbora sledeće godine ili se slažete sa stavovima da oni koji zastupaju više izbornih kolona, zapravo, rade u korist interesa opstanka na vlasti Aleksandra Vučića?

– Uspešnost više izbornih kolona se lako dokazuje analizom predsedničkih izbora 2017. godine i beogradskih 2018. godine, uslovi su bili lošiji nego danas, a N1 je tek počeo sa radom. U Beogradu, Saša Janković je 2017. godine osvojio oko 225 hiljada glasova, Jeremić – 90 hiljada, Preletačević – 130 hiljada. Sledeće godine zajedno na jednoj listi Janković i Jeremić pojačani Đilasom od zbirnog potencija opozicionih glasova – 445 hiljada, osvajaju oko 150 hiljada, i Janković u tom momentu postaje izgubljena nada iz 2017. godine jer nije imao osećaja kakav politički epilog će dobiti društvo njegovom saradnjom sa Jeremićem i Đilasom na takav način. Da li je potrebno dalje dokazivati da u politici ne važe inženjerska pravila? Ovim primerom se vidi ko pomaže Vučiću, zagovornici jedne liste ili mi koji se zalažemo za drugačiji izlazak na izbore. Takođe, ovaj primer pokazuje da nije mali broj građana koji ne želi da glasa za liste na kojima su bivši nosioci gradske vlasti.

Drugi deo Vašeg pitanja više oslikava političku kulturu u kojoj živimo tj. jednako totalitaran stav kao u SNS-u, ,“ako ne misliš kao ja ti si izdajnik, radiš za Vučića“. Uz podršku takvom stavu kroz uređivački koncept dva najvažnija opoziciona medija, N1 i NovaS, nemamo priliku ni da se branimo od takvih optužbi. Problem je što takva nova vlast ne donosi ništa novo u odnosu na ovo što sada imamo.