Lučesku: Ne bežim iz Kijeva

Stručnjak koji je obeležio istoriju Šahtjora, tokom 12 sezona na klupi fudbalskog kluba iz Donjecka, izjavio je da nema nameru da pobegne iz Ukrajine usled ratnih dešavanja u njoj.

„Smešten sam u Kijevu, čekam šta će se desiti. U subotu je trebalo da dočekamo Inhulets, ali je proglašeno vanredno stanje i sve sportske aktivnosti su obustavljene u narednih 30 dana. Neću se vraćati u Ruminiju. Nisam kukavica da napustim Kijev. Nisam bežao ni 2014. kad je počelo ludilo u Donjecku. Ne mogu to da uradim. Nema šanse”.

Iako su sportska dešavanja suspendovana na mesec dana, nekadašnji treners ruskog Zenita, tvrdi da se neće evakuisati u Bukurešt ili negde drugde u Evropi.

„Smešten sam u Kijevu, čekam šta će se desiti. U subotu je trebalo da dočekamo Inhulets, ali je proglašeno vanredno stanje i sve sportske aktivnosti su obustavljene u narednih 30 dana. Neću se vraćati u Ruminiju. Nisam kukavica da napustim Kijev. Nisam bežao ni 2014. kad je počelo ludilo u Donjecku. Ne mogu to da uradim. Nema šanse. “Ako bih to uradio dao bih loš primer svima. Shvatili bi da sam uplašen, da paničim, da sam lakomislen. Nadam se da se ništa neće desiti i da će se smiriti ljudi koji odlučuju, a nemaju mozga”.

Mirčea Lučesku, naravno, poziva na primirje i diplomatsko rešenje krize.

“Nadam se samo da će ljudi bez grama mozga što pre prekinuti ratna dejstva. Nikad nisam ni pomislio da je ovako nešto moguće. Jedino ne znam koliko će ovo ludilo trajati”.

Šef stručnog štaba Dinama iz Kijeva, za sada, nema širi uvid u dešavanja u prestonici Ukrajine. Zato svedoči o atmosferi u ekipi.

“Ne mogu da vam kažem, jer sam u klupskoj bazi. Nemam kontakt sa običnim svetom. Igrači su pomalo uplašeni. Razumljivo, zbog porodica. Dinamo baš i nema mnogo stranaca, znatno je nepovoljnija situacija sa klubovima čiji gro kadra čine inostrani fudbaleri. Obraćaju se ambasadama, traže način da odu”.

Za Dinamo igraju Brazilac Vitinjo, Slovenac Verbić, Urugvajac Karlos de Pena i Belorus Šurkin, a ima i igrača poreklom iz otcepljenih Donjecka i Luganska, kojima je Rusija priznala nezavisnost.

“Ovi drugi su sa suprugama i decom smešteni u Kijevu. Možda imaju i neke rođake u glavnom gradu… Nekima su roditelji u blizu granice sa Rusijom… Teško je razumeti šta se dešava, jer nam je podaren život i nikad ne bih mogao da pomislim kako je ovaj scenario moguć. Boris Jeljcin je ostavio stvari nedovršene posle raspada Sovjetskog Saveza”, zaključuje Lučesku.