„4-4-2“: Devedesetih je najbolji u Španiji bio Stoičkov, Mijatović 23, Pantić 30.

U najsvežijem takvom poduhvatu časopis se nadahnuo španskom ligom devedesetih.

Na Iberiji se i tada igrao vrhunski fudbal sa asovima najvišeg formata. Plodovi su ubrani i na najznačajnijoj pozornici. Barselona je 1992. prvi put postala evropski prvak, a Real je 1998. uzeo svoju prvu krunu posle 1966. kada je u finalu u Briselu savladao Partizanove bebe.

Po viđenju „4-4-2“ u moru igračkih veličina tog vremena najviše je odskočio Bugarin Hristo Stoičkov. Ističe se da je legenda bugarskog fudbala pristupio Barseloni iz sofijskog CSKA 1990. i da je bio ključni igrač drim tima pod trenerskim vođstvom Johana Krojfa. S katalonskim velikanom je bio četvorostruki uzastopni nacionalni prvak (1991-1994) i 1998, evropski šampion s Vemblija 1992. i dobitnik Zlatne lopte „Frans fudbala“ za 1994, kad je i s reprezentacijom bio senzacionalan na Mundijalu u SAD.

Na drugo mesto je postavljen Realov as Raul, a na treće Danac Mihael Laudrup, koji je igrao i za Barselonu i za njenog najljućeg rivala.

Slede Brazilac Rivaldo, Portugalac Luis Figo, Brazilac Roberto Karlos, pa Đozep Gvardiola, Fernando Ijero, još jedan Brazilac – Ronaldo i na desetom mestu Argentinac Dijego Simeone, danas trener madridskog Atletika.

Među onima s našeg područja najbolje je prošao Hrvat Davor Šuker kao šesnaesti.

Na 23. mestu je Predrag Mijatović, koga je iz Partizana 1993. uzela Valensija, a sjajne igre na Mestalji su ga odvele u Real. Upravo je njegovim pogotkom u finalu protiv Juventusa „kraljevski klub“ i prigrabio titulu čekanu 32 godine.

Na 30. mestu je Milinko Pantić, otkrovenje u španskom fudbalu, jedan od najzaslužnijih za to što se Atletiko 1996. okitio duplom krunom. Bio je tada i prvi šampion mimo Barselone i Reala posle Atletika iz Bilbaoa 1984. Sve je to do savršenstva doveo Radomir Antić, u čijem je timu bio i Simeone.

Iza Pantića je čak i Realova legenda Emilio Butragenjo, mada je njemu pripadala druga polovina osamdesetih. Poslednji na listi je Bosanac Meho Kodro, koji je istaknut kao jedan od najboljih golgetera u La Ligi tog doba.