„ABA liga živi na ovacijama Željku Obradoviću u Splitu, a ne od izgrednika u Zadru“: Mogu li razni „šišmiši“ da dovedu u pitanje budućnost regionalnog takmičenja?

Podozrenje se razbukti čim na dalekim marginama igračkog nadmetanja nemile scene prirede nesportski izgrednici koji bi da postave sebe u središte pažnje, kao što se to onomad dogodilo u Zadru u predvečerje utakmice s Crvenom zvezdom. ABA liga takve incidente srećom, nije imala često, uzev da miris baruta iz ratnih nesreća devedesetih nikada i nije iščilio s ovog područja.

Valja podsetiti da su oni i u doba najčvršćeg bratstva i jedinstva bili neodvojivi folklor sportskih predstava, istina sporadičan, kao njihova uvertira, uporedo javljanje ili postfestum. Krunski primer: utakmica jugoslovenskog fudbalskog prvenstva na Starom placu u Splitu između Hajduka i OFK Beograda u septembru 1970.

Pri rezultatu 2:2 početkom drugog poluvremena sudija Pavle Ristić iz Novog Sada se sručio na teren ušuškanog stadiona, gde su tribine bile tik uz igralište. Nije, naravno, pao iz čista mira, ali i da je pogođen nečim – taj predmet kao da je u zemlju propao. Utakmica je prekinuta i nikada nije doživela svoj kraj pod kopačkama. Splitski navijači su šeretski obrazlagali da je arbitra strefio šišmiš u letu.

Meč je, polazeći od optužbe na račun Hajdukove publike, registrovan isprva sa službenih 3:0 u korist gostiju. To je potpalilo nezadovoljstvo hajdukovaca, najvrelijih glava među Splićanima, koji su se u kolonama okupili na rivi. Zgodno im je došlo što su uz jadransku vodu bili parkirani automobili rent-a-kar agencije „Putnik“ s beogradskim registracijama, koji su u navijačkom piru polupani, a mnogi su izgurani u more.

Na Hajdukovu žalbu uvažen je nerešen rezultat. Bod koji je pripao „bilima“ dobro im je došao da na kraju budu prvaci prvi put posle 16 godina.

„Slučaj šišmiš“ i njegovi razgnevljeni repovi nisu ugrozili jednu od najboljih fudbalskih liga svog vremena.

ABA liga otporna na izolovane incidente

„ABA liga, za 22 godine koliko postoji, u potpunosti je položila ispit i u vezi s bezbednošću u svojim dvoranama. Najsvežiji eksces iz Zadra je izolovani slučaj, koji nema nikakve veze ni s takmičenjem ni s košarkaškom publikom Mogao je da se dogodi u bilo kom drugom sportu. Setimo se da su pre nekoliko godina u Splitu neke usijane glave na rivi napale Zvezdine vaterpoliste, a splitsko košarkaško gledalište, koje je, kao i zadarsko, izuzetno privrženo košarci i košarkaški obrazovano i uglađeno dočekalo je nedavno Partizanovog trenera Željka Obradovića ovacijama upravo u toj ABA ligi. Bilo je incidenata i na mečevima Budućnosti i Zvezde, koji su posledica zategnutih odnosa između dva kluba, i na našem večitom derbiju, ali sve je to kolorit koji neminovno prati i košarkaško takmičenje, a niti dodiruje niti ugrožava bit ABA lige“, mišljenje je dugogodišnjeg košarkaškog novinara Aleksandra Ostojića, koji nema ni trunku sumnje u višestruku dobrobit regionalnog takmičenja.

U drugoj sezoni lige koju i dalje kolokvijalno zovemo Jadranska (2002/03) Crvena zvezda je bila prvi srpski klub koji joj je pristupio. Crveno-bele je formalno vodio Aleksandar Trifunović na početku svoje trenerske karijere, a slovenački trener Znago Sagadin je preuzeo na sebe da kao sportski direktor bude alfa i omega gromoglasno najavljenog sna o evropskoj Zvezdi.

„ABA liga istrajava tolike godine jer je najbolje moguće rešenje za klubove s bivšeg jugoprostora. Nacaionalne lige ne samo da nemaju nikakvu šansu da ojačaju nego ne mogu ni da opstanu, a kamoli da proizvode vrhunske igrače. Kraj ABA lige bi bio smak sveta za pojedinačna prvenstva. Uzmimo primer fudbala u regionu, gde se u Evropi pokaže da mu je kvalitet loš. A što se tiče izgreda, to su izolovani lokalni primitivizmi. Nagledao sam ih se dok sam vodio Olimpiju u jugoslovenskoj ligi. Meni je naročito teško padalo psovanje u Čačku. Toga je bilo i biće. Jedino me brine što su kazne male. Treba nekog takbog strpati u ćorku za primer“, priseća se Sagadin.

ABA liga jača Zvezdu i Partizan i igrački i budžetski

Zagovornici istupanja srpskih klubova iz ABA na polzu domaće lige u kojoj bi i Parftizan i Crvena zvezda igrali od početka kao da se hrane romantizmom prošlog vremena kada su i košarkaški centri, kojima se ponosimo kao stubovima naše košarke, bili snažno oslonjeni na gradsku privredu i dublje ćupove opštinskih para, što je danas misaona imenica i za unosniji fudbal.

„Od rođenja ABA lige jedan deo naše sportske javnosti neguje antagonizam prema njoj, smatrajući da zbog regionalnog takmičenja srpska košarka zamire uporedo dajući doprinos razvoju hrvatske košarke. Pa, kako? Mi smo drugi u svetu, a Hrvata nigde nema. Stavovi da treba okrenuti leđa ABA ligi zarad sutrašnjice u srpskom prvenstvu deluju populistički. Ne samo da u tom slučaju ni Zvezda ni Partizan ne bi mogli da igraju Evroligu nego bi im timovi bili s mnogo skromnijim mogućnostima. Zar mislite da bi oni onda imali ovolike budžete i da bi dolazila značajna igračka imena iz inoistranstva? A kakvo nam je usmerenje postojeće srpske lige? Umesto da bude poligon za razvoj igrača, u njoj su dozvoljeni stranci, čak i bez ograničenja za one s pasošem zemalja Evropske unije, što je situacija i u domaćem fudbalu“, upozorava Ostojić.

Samo Mega ide pravim putem – jugoputem

Sagadin u strancima vidi kratkoročnu korist za klubove, a dugoročni problem koji je ABA ligu uveo u krizno razdoblje.

„U poplavi stranih igrača odstupili smo od izvornih postulata jugoslovenske škole košarke, koje je utemeljio profesor Aleksandar Nikolić. To je permanentan rad s najvećim talentima, koji u svojim najranijim igračkim godinama postaju i nosioci igre. Na kraju krajeva dobit ima reprezentacija. Sada tim putem ide samo Mega“, ističe Sagadin.