ABA liga povukla ručicu za samouništenje

I to bi bilo to što se sporta, tačnije košarke tiče.

Sve ostalo bilo je noćna mora, ABA liga je povukla ručicu za samouništenje. Javno trgovačko društvo, kako im piše u registru, od 2001. kad su zajahali regionom napravilo je mnogo nepodopština, manjih ili većih grehova, ali ovogodišnjim polufinalom, a posebno finalom zadala je sebi završni udarac. Možda i na jesen počne neko takmičenje pod istom firmom, ali ono nikad više neće doseći kakav-takav kredibilitet. Profesionalna liga, takmičenje u vlasništvu klubova učesnika, dozvolila je sebi da prekrši sva svoja pravila, kao i ona elementarno sportska i zdravorazumska.

Redom: od pet utakmica u finalnoj seriji dve nikako nisu smele ni da počnu, treća i peta. Veliki broj „neovlašćenih“ lica na parketu, direktan fizički kontakt „navijača“ sa košarkašima, apsolutna indolentnost redarske službe i policije, na stotine ljudi neposredno uz parket, gomila (ne)identifikovanih letećih objekata koja pada na teren, sve skupa: apsolutno nemogući uslovi za bilo kakvu utakmicu, a kamoli veliko finale jednog zamalo prestižnog takmičenja.

Sudije, delegati, ali i prisutni čelnici ABA lige bili su svesni da tu od košarke nema ništa, iz njima znanih razloga koji takođe ni sa košarkom ni sa sportom nemaju veze, dozvoli su da se igra u takvoj atmosferi, bez da je organizator išta učinio da se nešto promeni. Pražnjenje dvorane, jasne su propozicije, ukoliko to nije moguće, odlaganje utakmice za 24 časa i igranje pred praznim tribinama.

Ni u preostala tri meča propozicije nisu poštovane. Šovinistička skandiranja, vulgarno vređanje igrača i zvaničnika klubova, članova njihovih porodica, pljuvanje, ubacivanje u teren raznih predmeta. Sudije su dužne da u takvim situacijama prekinu utakmicu, upozore da je tako nešto nedozvoljeno, pa sve to još jednom, a onda da zatraže pražnjenje dela ili cele tribine. I nije da ove sezone nije bilo prekida utakmica zbog „verbalnog delikta“, koji je za ovo viđeno u završnici na nivou dečijeg nestašluka. „Sve je dozvoljeno“, nemušto je saopštila ABA liga, i time što posle prve i druge utakmice nije izašla ni sa kakvim kaznama, a onda je posle treće „skratila“ tribine za tri reda.

A sve je ABA liga zakuvala još lane kad je u finalu ista dva rivala takođe bilo svega i svačega. Pustili su haos, iz Zvezde su tad na račun Lige izrečene strašne optužbe i uvrede, niko na njih nije odgovarao i niko za njih nije odgovarao. I onda je krenula lavina: iz Zvezde tvrde da je ono u drugoj utakmici „revanš“ i „reakcija“ na ono lane, iz Budućnosti da je ono u trećoj isto to zbog viđenog u drugoj ovogodišnjoj finalnoj utakmici. A onda je u petoj to bio „odgovor“ za ono u trećoj. Najkraće rečeno, ABA liga je od svog takmičenja napravila „Divlji Zapad“, još većeg belaja, u smislu povređenih i nedobog, nije bilo samo zato što se nije desilo da u ovoj seriji gost pobedi. I za šta je ovo sve bilo uvod, na šta bi i dogodine bilo reakcija, ko zna koliko drastičnijih.

ABA liga je sama sebi pucala u noge i time što svrhu svog postojanja, prohodnost u Evroligu i Evrokup suštinski dovodi u pitanje. Kao članica ULEB-a (udruženja evropskih profesionalnih liga), sva svoja akta, pa i disciplinska morala je da usaglasi sa „centralom“, na iste prekršaje da reaguje na isti način. Pita li se iko zašto „navijači“ Budućnosti i Zvezde nikad u Evroligi ne bi činili ovakve stvari, sumnja li bilo ko da je ovde i opet umešala prste lokalna „politika“, da nisu igrali klubovi već „državni“ i „paradržavni“ projekti. Ali će verovatno mnogi morati da se zapitaju kad Evroliga sažvaće sav materijal sa ovog finala i odluči šta će “ s nama“.

Incidenti na finalu nisu bili spontani, iz aviona se video predumišljaj i organizacija. Oni koji su na terenu maltretirali i pljuvali igrače nisu tu bili slučajno, i znali su da ih niko u tome neće sprečiti. Ni redarska služba, ni policija koja je i u Podgorici i u Beogradu bila skroz nezainteresovana. U Morači su tu bili i ministarski sinovi i „aktivisti DPS-a“, u Beogradu poznata lica koja zvanično bojkotuju ABA ligu. Jedino nije poznato dokle su bili spremni da idu, i dokle bi im bilo tolerisano. Do sada nije poznato da je podgorička i beogradska policija identifikovala i privela vinovnike incidenata, njih više desetina, za nasilje na sportskim događajima. I to se, čak ni formalno, izgleda neće ni desiti. Biće da je to posledica „državnog projekta“ i pomoći druge države protiv njega. I posle toga potop.

Kao posledica i „čojstva i junaštva“, s jedne, i „gospodstva“, s druge strane.