ABA suicid nije počeo juče

Prema Statutu odluka te vrste mora biti jednoglasna, a prema nezvaničnim informacijama, protiv je bio samo Partizan. Koji je i ranije tražio da se FMP izbaci iz takmičenja i prebaci u ABA2 ligu zbog vodeće uloge Nebojše Čovića u FMP-u i u Zvezdi.

Formalno pravno gledano, to su dva različita kluba, crno-beli su izneli i neke druge argumente koji ukazuju na sukob interesa, ali nisu dobili podršku drugih klubova.

Ono što je poslednju Skupštinu faktički prekinulo i svelo samo na izvlačenje takmičarskih brojeva za narednu sezonu je neuspeo izbor predstavnika FMP Zorana Toškovića za predsedavajućeg ABA lige.

Partizan je bio protiv toga navodeći da Tošković kao predsednik FMP-a predstavlja Crvenu zvezdu u Košarkaškom savezu Beograda,  a poznato je i da je zastupao crveno-bele u brojnim sporovima kao njihov advokat.

Crno-beli su predložili da bez obzira na abecedni red FMP-a, predsedavajući i ubuduće bude Domagoj Čavlović iz Cibone, ali ni taj predlog nije dobio podršku.

Tako je Skupština završena a da se nije raspravljalo o svim bezbednosnim rizicima u narednoj sezoni, niti o medicinskim protokolima.

ABA liga tako je uplovila u novi „pik“ krize, jer ona poslednje tri godine iz krize nije ni izlazila.

Privremeno rešenje za ovu pat poziciju verovatno će doći iz sfere „visoke“ politike, naslućuje se da će na Partizan biti izvršen pritisak da se napravi neki „kompromis“.

Recimo, da ne bude baš Tošković predsedavajući, možda da ne bude niko iz FMP-a, ali da se izglasa prenos prava i povuče zahtev za izbacivanje kluba iz Železnika.

Tako bi se gomila nerešenih problema još jednom gurnula pod tepih, da opet eskaliraju prvom „pogodnom“ prilikom.

Formalno pravno gledano ABA liga je žestoko sebi zapucala u noge još u sezoni 2017/18.

U finalu plej-ofa su se sastali Crvena zvezda i Budućnost, Podgoričani su napravili brejk u prvom meču u Beogradu, drugu utakmicu su dobili crveno-beli i putovalo se u Podgoricu.

Posle treće utakmice koju je dobila Budućnost, nastavak Lige je doveden u pitanje, predsednik Zvezde Nebojša Čović tražio je ekspertizu suđenja kao uslov da njegova ekipa izađe na parket i odigra četvrtu utakmicu.

Iza kuloara se svašta dešavalo, kakogod taj meč je odigran i Budućnost je slavila u neizvesnoj završnici. Liga nije reagovala na ozbiljne optužbe iz Beograda o potkupljivanju sudija, niko nije nizašta kažnjen, i čekao se sledeći detonator.

Godinu dana kasnije u finalu istih rivala, eksplodiralo je sve što je tada minirano.

Verbalni rat nije ni prestajao, a zatim je na red došlo pet utakmica, od kojih se samo prva može smatrati regularnom.

Druga u Beogradu bila je košarkaški potpuno nezanimljiva, domaći su ubedljivo poveli pre poluvremena i do kraja nokautirali potpuno bledog protivnika.

„Zanimljivo“ je zato bilo na tribinama, većim delom meča odzvanjale su uvrede gostima, što vulgarne, što šovinističke, bilo je i pljuvanja od „specijalaca“ iza gostujuće klupe.

Sudije i delegat nijednom nisu prekinuli utakmicu zbog šovinizma i uvreda iako ih propozicije takmičenja na to obavezuju i time su dale potpuni legitimitet verbalnom i propratnom nasilju.

I „saglasnost“ da se na taj način u regionalnoj ligi brani prednost domaćeg terena.

Dok košarkaši Crvene zvezde izlaze na parket dvorane Morača u Podgorici na treći meč finala, na centru ih čekaju dve kreature „u civilu“ koji svakog pojedinačno pljuju, dobacuju im nešto, prete prstom.

Redari ih pritom „kao“ smiruju i „kao“ im pokazuju da izađu sa parketa. Posle svakog koša Budućnosti, nekoliko njih koji sede odmah pored konstrukcije, slaveći ulaze u teren bar po metar-dva dok crveno-beli treba ispod istog tog koša da ubace loptu u igru.

Uz šrafove i drugu metalnu galanteriju na parketu, gomilu uvreda sa tribina i „specijalce“ iza gostujuće klupe. Utakmica nije prekidana, organi Lige nisu zasedali da bi izrekli bilo kakvu kaznu za do tad viđeno.

Majstorica u hali „Aleksandar Nikolić“ trebalo je da počne u 19 sati, ali je kasnila skoro sat vremena jer je još tokom zagrevanja grupa „navijača“ crveno-belih ušla na polovinu terena gde su bili Podgoričani, šutirali su na koš, čak su se i slikali, a da niko od organizatora na to nije reagovao.

Košarkaši Budućnosti su se povukli u svlačionicu, vratili se posle 45 minuta, utakmica je odigrana, Zvezda je pobedila 97:54 i osvojila titulu.

Na kraju su oba kluba dobila simbolične kazne, Crvena zvezda je kažnjena sa dve utakmice igranja pred praznim tribinama u hali „Aleksandar Nikolić“ i sa još tri utakmice kojima mogu da prisustvuju samo žene i deca mlađa od 14 godina.

Te 35.000 evra zbog loše organizacije pete utakmice finalne serije, a ukupno 82. 500 evra zbog loše organizacije, tehničkih grešaka i izjava u medijima.

Ukupna kazna za Budućnost bila je 42.000 evra. Formalno pravno gledano, po propisima ABA lige, posle druge utakmice morao je biti suspendovan teren u Beogradu, a posle treće u Podgorici.

I konačno, ista dva aktera, prošle sezone.

Zvezda nije otputovala na meč u Podgorici, kako je saopšteno, jer su ih srpske bezbednosne službe upozorile da im ne mogu garantovati bezbednost zbog protesta na ulicama u Crnoj Gori.

Budućnost je tvrdila da će sve proteći u savršenom redu, a onda je krenula nova „formalno pravna“ ABA igranka. Disciplinski sudija je utakmicu registrovao sa 20:0 za Budućnost, a Zvezdu kaznio oduzimanjem boda za poraz i novčano.

Neopravdani nedolazak na utakmicu, a disciplinac je tako procenio, znači i suspenziju učešća u plej-ofu, što niko nije glasno saopštio.

Predsedništvo Lige se danima pravilo mrtvo, a onda je doneta odluka koja je sama po sebi paradoksalna i formalno pravno neodrživa.

Zvezdi je „vraćen“ bod i smanjena novčana kazna, a registracija utakmice je ostala nepromenjena.

Konkretnije, Zvezda je i kriva i nije kriva, ne dolazak na utakmicu je bio (ne)opravdan, kazna i jeste, i nije.

Formalno pravno: ako je nedolazak Zvezde opravdan, onda nema nikakve kazne i utakmica treba da bude naknadno odigrana; a ako je odsustvo neopravdano, crveno-belima sleduju sve sankcije iz propisa, bodovne, novčane i plaćanje troškova.

Nešto između je i nepropisno, ali i nemoguće. Osim u ABA ligi.

Napravljena „po ugledu“ na profesionalne lige u Evropi, ABA liga je poslednjih godina, izgubila i ugled, i prohodnost ka Evroligi kao jedan od modusa vivendi, ali i samoodrživost u smislu garancije da će takmičenje koje vodi regularno početi, trajati i završiti se.

Trulim kompromisima do sada pred sezonu 2020/21. unapred je stavila ogromni znak pitanja, sve i da planetu, pa i region nije napala ova pandemijska pošast.

Budućnost ovog takmičenja moguća je samo u punom restartu: ukinuti ovu, i po čvrstim principima napraviti novu Ligu.

Šta da nije bilo pandemije

U poslednjoj sezoni koja nije završena zbog pandemije korona virusa, ABA liga je imala i sopstveni „virus“ koji je mogao završnicu učiniti neregularnom ili nemogućom. Jedan od parova polufinala plej-ofa činili su Budućnost i Crvena zvezda, a Podgoričani su zbog plasmana u regularnom delu imali prednost domaćeg terena. S obzirom šta se sve dešavalo poslednjih godina u duelima ova dva tima u plej-ofu, a i da ligaški meč u Podgorici nije odigran jer Zvezda nije doputovala, vrlo je verovatno da ta serija do dve pobede ne bi imala kraj na parketu. Posebno što „politička situacija“ u Crnoj Gori nije postala povoljnija u smislu argumenata Zvezde na nedolazak, a i što Liga svojim reagovanjem nije dala do znanja šta je u takmičenju dozvoljeno, a šta i kako kažnjivo.

Tolerisanje „verbalnog delikta“

Ko zna koliko puta u toku sezone sa tribina su se čule salve uvreda na račun protivničkih igrača, članova njihovih porodica. Bilo je i vređanja na nacionalnoj i verskoj osnovi, a sudije i delegati su tek tu i tamo prekidali utakmice da bi oficijelni spiker upozorio publiku da prestane. Nijednom nije iskorišćena mogućnost iz propisa da se isprazne tribine ili utakmica prekine, nije bilo nijedne drastične kazne u smislu dužeg igranja pred praznim tribinama, ili čak izmeštanja mečeva iz tih gradova. Izricane su samo novčane kazne, nezvanično smo saznali da i one nisu bile baš „obavezne“ i da su mnogi klubovi Ligi ostali i te kako dužni.