Ada i Drina „odmorile se“ od ljudi

Prvi put posle skoro dva meseca prinudnog rada na suvom, jer ga je pandemija korona virusa kao i drugog člana ovog dvojca bez kormilara Martina Mačkovića zaključala u četiri zida.

– Dugo nisam bio u mogućnosti da odem u rodni kraj i budem sa porodicom, pa smo supruga i ja iskoristili majske praznike da se „spustimo“ do Malog Zvornika. Još usput smo komentarisali kako je Drina „prodisala“ tokom vanrednog stanja. Nisu nestale plastične flaše i razan drugi otpad, ali ga je drastično manje. Ta divna reka se „odmorila“ od ljudi i njihove bahatosti. I Ada mi je lepša i bistrija nego pre, pa još okružena majskim zelenilom… Prelep je osećaj ponovo ući u čamac, kretati se vodom posle toliko vremena i videti dno jezera – kaže za Danas jedan od naših sigurnih učesnika na Igrama sledećeg leta.

Zbog specifičnosti veslačkog sporta, osvajač više medalja na Evropskim i Svetskim prvenstvima za juniore i seniore ne mora da sprovodi posebne mere (samo)zaštite tokom treninga pod vedrim nebom.

– Obojica smo bili vrlo disciplinovani u sprovođenju mera socijalne distance tokom poslednjih mesec i više dana, pridržavamo se propisanih protokola i prilikom dolaska na trening i tokom zajedničkog rada, ali u čamcu nema potrebe da nosimo maske i rukavice. Dovoljno smo udaljeni tokom vožnje i koristimo svoja vesla. Ne sme biti grešaka sada kada smo najzad dočekali da se vratimo obavezama u punom obimu. Puno smo ih se uželeli, jer ovo nije doba godine kada veslači miruju. Jedno je raditi na ergometru i voziti sobni bicikl, a drugo biti na talasima. Sreća pa je VK Partizan svim svojim članovima na vreme doturio pomenute sprave, pa nismo bili besposleni u periodu iza nas. Naprotiv.

Vasiću je naruku išla i činjenica da se njegova lepša polovina Sonja (eks Petrović) na vreme vratila iz Španije, pa su naš poznati veslač i još poznatija reprezentativka Srbije u košarci bodrili jedno drugo na kvalitetan rad u ograničenim uslovima.

– Sve je lakše u društvu, pogotovo kada se vaša voljena osoba takođe bavi sportom. Obično smo trenirali u isto vreme, tako što je ona pedalirala na biciklu a ja vozio ergometar, posle čega bih ja preuzimao „volan“, a ona radila njene vežbe. Između toga smo uživali u zajedničkom vremenu, onome što nam fali preko godine. Dok su se svi oko nas žalili na previše dana i nedelja u stanovima i kućama nas dvoje smo nadoknađivali razdvojenost zbog priprema, klupskih takmičenja i obaveza sa reprezentacijama. Mi smo našli nešto dobro u ovom sveopštem zlu.

Vasići su se upoznali na prethodnim Igrama, a ovog leta u Tokiju trebalo je da se pojave kao bračni par. Oboje sa velikim sportskim ambicijama, pa su živeli za dan kada će se ukrcati u avion za prestonicu Japana.

– Oboma nam je teško palo odlaganje Olimpijskih igara, a ja ću vam o toj temi govoriti u svoje ime. Iako sam još od početka globalne frke sa korona virusom imao negde u malom mozgu mogućnost da leto 2020. neće biti vrhunac trećeg olimpijskog ciklusa u mojoj karijeri, sve vreme sam se potajno nadao da neće doći do pomeranja takmičenja svih takmičenja. Kada se to desilo, nisam mogao spavati par noći. Imao sam striktne planove pre i posle Igara, a onda je sve to odjednom palo u vodu. No, kako drugima tako i meni. Sonja i ja smo razmišljanje okrenuli na pozitivnu frekvenciju. Računamo da smo mladi i da ćemo za 12 meseci biti možda još spremniji i bolji nego sada.

Suprotno svojoj izabranici, inače vlasnici (po) jedne evropske titule, kontinentalne i olimpijske bronze „za odrasle“, naš sagovornik neće imati puno formalnih prilika da pokaže u kakvoj je formi.

– U proleće smo mi veslači u punom pogonu, ali je ovo izuzetak. Posle tri otkazana svetska kupa ostalo nam je samo još da se nadamo da će biti stvoreni svi uslovi za održavanje prvenstva Evrope. Pandemija ga je s početka juna pomerila na početak oktobra, što znači da ćemo imati malo vremena za odmor pre zimskih priprema, ali daj makar da bude EP. Najkasnije do 31. jula moramo znati na čemu smo – sudržan je optimista Vasić.