AFP: Pjer de Kuberten, kontroverzni osnivač modernih Olimpijskih igara

„Ove Olimpijske igre u Parizu nisu mnogo učinile za Kubertena, niti je promovisan niti je postao poznatiji“, rekla je za Frans pres Dijan de Navasel (Diane de Navacell), potomak barona de Kubertena.

I to sa dobrim razlogom. Kroz prizmu vrednosti 21. veka, nekoliko rečenica je dovoljno da se dovede u sumnju ličnost Kubertena, čak i da se diskredituje taj aristokrata, rođen 1863. godine, prožet vrednostima svog vremena i svog okruženja.

O ženama, koje nije želeo da vidi na stadionima, Kuberten je 1922. godine napisao sledeće rečenice.

„Mala ženska olimpijada pored velike muške olimpijade. Gde bi bila poenta? Bilo bi neinteresantno, neugledno, a ne ustručavam se da dodam i nekorektno. To je moj stav o ženskoj poluolimpijadi“, napisao je Kuberten.

Da li je njegova izjava bila nedopustiva? Ne, u njegovo vreme, rekla je Dijan de Navasel.

Ona je podsetila da žene 1920. godine nisu imale pravo glasa, bile su pod uticajem svojih supruga, nisu imale finansijsku nezavisnost, bile su ograničene na haljine i korsete, a lekari su im govorili da neće moći da imaju decu ako se bave sportom.

Sa druge strane, danas se otkrivaju i njegove izjave u prilog kolonizaciji i njegova rečenica o „inferiornim rasama“.

Kuberten je posebno bio kritikovan nakon smrti, zbog njegovog „neobuzdanog divljenja“ prema Igrama u Berlinu 1936. godine u organizaciji nacističkog režima.

„Šta ste očekivali, da odbacim tu proslavu“, napisao je Kuberten koji je tada imao 73 godine.

„Ono što ga je oduševilo bilo je to što je prvi put video da je neka zemlja uložila izuzetne resurse da bude domaćin Olimpijskih igara, gradeći najveći atletski stadion tog vremena“, rekla je Dijan de Navasel i dodala da je Kuberten to video kao krunu svog životnog dostignuća i zbog toga je bio oduševljen i zadivljen.

Istoričari smatraju da Kurbetena treba staviti u istorijski kontekst, dodajući da nije bio ni avangarda niti vizionar, a o nekim pitanjima je imao konzervativne stavove.

Kuberten je, kao osnivač modernih OI, želeo da sportske igre poveže sa mirom u svetu, uz vrednosti, pozajmljene iz kodeksa aristokratije svog vremena, kao što su poštovanje protivnika, lolajnost i univerzalnost, tvrde istoričari.