Ako izdržiš, postajes igrač

Iskusni 31-godišnji košarkaš više puta ove sezone biran je za najboljeg igrača runde, bio je i MVP meseca januara, a u proseku beleži 12,1 poen, 5,3 skokova i 2,4 asistencije po meču.

Svašta je Novica Veličković preturio preko leđa tokom košarkaške karijere, ali se čini da je najviše rizikovao odlukom da se definitivno vrati i najverovatnije igračku karijeru završi u voljenom Partizanu. Možda i jedini igračkog i karakternog profila da stane na branik kluba u godinama kada su temelji opasno popuštali i da svesno rizikuje reputaciju stečenu tokom sezona provedenih u eri Duška Vujoševića, a kasnije u velikom Real Madridu. Od 2016. pa do danas bilo je i suza, neprespavanih noći zbog ogromnih bolova u leđima i kolenima, javnih kritika na račun mlađih, njihove radne etike i sportske drskosti, ali i rešenosti da Partizan za njegovog poslednjeg mandata osvoji pehar i podseti na dane kada je sve to bilo normalno. Simultankom protiv Budućnosti u pretposlednjem kolu ABA lige Veličković je obeležio 400 nastupa za klub u koji se automatski zaljubio kada je kao tinejdžer prešao iz Zemuna.

– Otkad je Čanak došao tolika mi je tenzija… Sve nešto pokušavaš da vratiš izgubljeno. Suština je da ne ulaziš u plej-of ako dobiješ dve, tri ekipe koje su u vrhu. To se dobija na mečevima sa ekipama koje ne smeš da potceniš i od kojih si bolji. Mi smo ove sezone pogubili četiri, pet, šest puta. Mornar je zasluženo ušao u plej-of. Momci su odigrali izvanredno, dobili nas ovde – žali Veličković za propuštenim.

Novica je meč protiv Budućnosti završio sa 28 datih poena, uz samo jedan promašaj iz igre, pruživši možda i najbolju partiju u poslednje dve sezone.

– Poludeo sam na poluvremenu od načina na koji je lopta ulazila. Trudio sam se da animiram igrače. Ne znam ni koliko sam dao, ni šta sam dao. Važno mi je da smo dobili i da je atmosfera u hali bila dobra. Uživam kad pobeđujem i kad je atmosfera prava – jasan je kapiten Partizana.

Duel sa Podgoričanima bio je prvi posle 400 odigranih utakmica u dresu Partizana. Upitan da rekapitulira dane provedene u klubu iz Humske, Novica nije želeo da navodi nijedan meč, pa čak ni onaj kada je debitovao za Partizan, kojeg se iskreno ni ne seća.

– Neko me je pitao koju bih izdvojio. Ne bih nijednu. Što bih to radio? Svaka utakmica mi znači. Nekad mi ide, a nekad ne. Trudim se da uvek budem 100 posto na terenu. Ne sećam se debija, majke mi. U to vreme me je stalno tukla trema. Nisam znao da pričam sa novinarima. Tresao sam se kad me Dule povede na konferenciju. Nisam znao reč da sastavim. I sećam se da mi je ćale govorio: „Sine, nemoj stalno da se diraš po licu, šta ti je?“ A ja hoću da ‘umrem’. Na terenu mi je bilo samo – izađi i bori se. Nisam ni koš gledao. Bilo mi je samo udri, tuci, pa šta ti bog da – ilustrativan je bio Veličković.

S obzirom na staž u Partizanu i karijeru, kako klupsku, tako i reprezentativnu, fascinantno je to koliko energije kapiten crno-belih ulaže kako bi pomogao mlađim saigračima.

– Sednemo posle prvog poluvremena i kažemo: „LJudi, nemoj da se sramotimo da nam neko opet kaže niste vi za to, kup se desio…“ Vratili smo se posle minus 18, odigrali borbeno. Podržavamo jedan drugog. Postaju svesniji kako se igra ozbiljna košarka. Oni su mladi, a imaju ozbiljne uloge. Ali to je Partizan. Ovde ako izdržiš, postaješ igrač. Meni je bitno da oni shvate na koji način se igra u Partizanu. Da nije jedino bitno da li si talentovaniji od nekog. Seniorska košarka je drugačiji sport u odnosu na juniorsku. To stalno govorim malom Peci. Ovde ti dođe Novica gde krene da te bije, zavrće ruku, a ti ne možeš da se izvučeš. Ja sam imao Miloja, Šuputa, Drobnjaka, Božića, Kecmana. Trebalo mi je vremena. Kad dočekaš, budi spreman i iskoristi šansu – najvažnija je poruka Novice mlađim saigračima.

„Ti si Novica i budi Novica“

– I meni je nekad vruća glava zbog kritike. Čanak kad je došao rekao mi je – ti si Novica i budi Novica. Samo mi je to u glavi. Radi ono što najbolje znaš. Imamo izvanredan odnos, najbitnije je kad ti neko veruje. Da li sam ja pokretačka snaga Partizana? Najviše bih voleo da neko nastavi da bude pokretač, da ima energije. Ne mogu ni ja stalno. Nikad u karijeri nisam mogao da podnesem da budem sporedan igrač. Uvek sam se trudio da budem među dva tri bitna na terenu. I to mi je Nenad stavio do znanja i pre njegovog prvog treninga – način je razmišljanja koji je Veličkovića doveo do transfera u Real Madrid.