Aktuelni viceprvak sveta preživeo senzacionalni Japan, storuki Livaković branio penale za novo četvrtfinale Hrvatske

Utakmica na „Al Džanub“ stadionu bila je treći duel u mini istoriji međusobnog fudbalskog rivalstva dve udaljene države i to prvi u nokaut rundi Svetskih prvenstava, jer su se oni iz Francuske 1998. godine i Nemačke 2006. desili u nadmetanju po grupama, kada ima vremena i prostora za eventualno „peglanje“ kikseva.

To je bio okidač za ozbiljan i otvoren fudbal i jedne i druge reprezentacije, od prvog minuta, pa su se Kockasti i Samuraji smenjivali u periodima terenske inicijative i prećenju golmanima. Pas igrom, dubinskim loptama, kontranapadima… tražili su pukotine u rivalskoj defanzivi, pa su navijači videli dovoljno opasnih šansi na obe strane.

Međutim, do 43. minuta je uvek nešto nedostajalo ispred mreže Dominika Livakovića i Šuićija Gonde, a onda je 25-godišnji Daizen Maeda načeo poraženog finalistu prošlog Mundijala. Sve je počelo od serije kratkih dodavanja nakon kornera sa desne strane, nastavljene centaršutem Maja Jošide do peterca, gde je loptu nakon „karambola“ pokupio napadač Seltika i šutem po zemlji izbrisao nulu na semaforu.

Kao krunu ofanzivne taktike selektora Hađimea Morijasua, kom mnogi nisu verovali da će posle senzacionalnog slavlja protiv precenjene Nemačke i pobede nad velikom i, vrlo moguće, kalkulantski opredeljenom Španijom napasti favorita sa Balkana. Nisu „gazili“ rivala, ali nisu mu se ni sklonili, pa je vođstvo, proveravano video tehnologijom (zbog mogućeg stitnog ofsajda), došlo zasluženo.

Međutim, nije trebalo puno da odmakne drugi deo meča da Hrvati naplate svoj kvalitet i uzvrate udarac. Nije Zlatko Dalić hteo da menja ništa u sastavu, tokom pauze, pa su dvojica standardnih startera izvela izjednačenje već u 56. minutu. Visoko istrčali štoper Dejan Lovren izveo je vrhunski centaršut sa desnog boka, a Ivan Perišić, perfektno tačnim i preciznim trzajem glavom ispisao istoriju.

Dobro postavljeni, snalažljivi, maksimalno skoncentrisani, ali i loše pokriveni, vezista Totenhema nije morao ni da poskoči da bi se osmi put u karijeri upisao u strelce na Mundijalima i pretekao davno penzionisanog Davora Šukera na listi najefikasnijih fudbalera iz bivše jugoslovenske republike na planetarnim takmičenjima.

Moglo je posle toga opet da pretegne na neku stranu, ali nije više bilo pogodaka do isteka regularnih 90 minuta. Kako je curilo vreme tako je delovalo kao da i Japanci i Hrvati čuvaju energiju i „municiju“ za produžetke, prve od početka Svetskog prvenstva u Kataru.

Međutim, ni prvih 15 minuta od bonus pola sata nisu nagoevstili pobednika. Čak ni na kraju odlične kontre azijske ekipe, kada je Mitoma u 104. minutu „projektilom“ probao da uhvati na spavanju Livakovića, ali se golman zagrebačkog Dinama nije dao iznenaditi već je sjajnom intervencijom sprečio novi rezultatski minus svog tima.

Šefovi stručnih štabova namenjali su se igrača, pokušavajući da unesu malo svežine u igru, nađu kec iz rukava i(li) našteluju stvari za penal rulet… I u tom taktičko-kadrovskom nadmudrivanju stiglo se do izvođenja jedanaestereca, da bi se sa bele tačke konačno došlo do epiloga najduže utakmice na aktuelnom SP.

Odlučio ju je golman Livaković maestralnim čitanjem namera japanskih šutera – čak tri puta. Atalantin veznjak Pašalić samo je pečatirao njegove odbrane za ukupnih 4:2 i još jedan plasman Luke Modrića i društva u Top osam.