Aleksa Avramović: Neću igrati u Zvezdi ili Partizanu

 Posle Italije, Španija je najteže pogođena ovim smrtonosnim virusom na Starom kontinentu; automatski sve sportske aktivnosti stopirane su, poput košarkaške Endesa. U razgovoru za Danas, Aleksa Avramović, reprezentativac Srbije i vedeta madridskog Estudijantesa koji se nedavno vratio u Srbiju, preneo je samo delić atmosfere iz glavnog grada Španije. Ideja za razgovor prvobitno je bila sasvim drugačija: Avramović oduševio košarkašku javnost u Srbiji briljantnim nastupom protiv Gruzije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a od dolaska na pozajmicu u Estudijantes iz Unikahe, postao je lider slavnog tima koji se bori za opstanak u elitnom rangu Španije.

– Endesa je suspendovan. Trej Tompkins, košarkaš Reala je zaražen koronavirusom, a jedan naš igrač je bio sa njim u društvu tih dana, pa je malo bila zavladala i neka panika u našem taboru. Madrid je bio blokiran- objasnio je Avramović ozbiljnost situacije, posebno u prestonici, ali i širom Španije.

Reprezentativac Srbije je u nastavku pričao o onome što je košarkaški proživeo poslednjih meseci, ali i godina, tačnije od odlaska iz čačanskog Borca u italijanski Vareze.

– Mislim da je dolazak u Estudijantes bio potpuno logičan potez. Aleksandar Džikić me je želeo u svom timu; istovremeno u Unikahi nisu računali na mene. Iako sam u predsezoni igrao sasvim dobro, već na samom startu bilo mi je jasno da me  trener ne želi (Luis Kazimiro prim. aut). Meni nije važna minutaža, najbitnije mi je da tačno znam svoju ulogu u timu. Takav tretman nisam imao u Unikahi, tako da je dolazak u Estudijantes bio dobar potez.

Bilo vam je potrebno svega deset utakmica u plavom dresu kako biste pokazali da kvalitetno možete da igrate u najboljem domaćem prvenstvu u Evropi.

– Nikada nisam sumnjao u to da li mogu da igram Endesa ligu, koja je možda i najteže košarkaško takmičenje u Evropi. Iskreno, žao mi je što je Džikić tako rano otišao iz Estudijantesa, po mom dolasku u klub, jer je reč o zaista kvalitetnom stručnjaku (dobio otkaz 21. januara zbog serije poraza). Naredne tri utakmice, ako se i kada nastavi prvenstvo, biće nam ključne za opstanak u ligi; ukoliko ih dobijemo mislim da ćemo sigurno ostati u Endesi i naredne sezone.

Individualno, deluje da ste „procvetali“ dolaskom u Estudijantes. Na samo dve utakmice niste imali dvocifren učinak, a po stilu igre, reklo bi se da imate veliku slobodu. Lideru Barseloni ubacili ste 18, a trećeplasiranoj Saragosi 35, evroligašu Valensiji 15 poena….

– Zaista sam zadovoljan svojim igrama u Estudijantesu. Imam odličnu ulogu u timu; nekad se našalim – čak i previše slobode u igri. Pošto je Fil Presi trenutno naš jedini plejmejker (bivši košarkaš Barselone), zadužen sam da često i organizujem igru, što mi i nije baš prirodno, s obzirom na to da se najkomotnije osećam kao bek-šuter.

Uporedo sa prelaskom u Estudijantes usledile su i vaše dobre partije u dresu Srbije, pogotovo protiv Gruzije u drugom meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo (27p, 3/4 za tri). Kakve je impresije na vas ostavio novi selektor Igor Kokoškov?

– Igor Kokoškov je nesumnjivo sjajan trener; međutim ono što me je kod njega oduševilo, a što sam i pročitao u jednom intervjuu Darka Miličića koji je sa njim sarađivao u Detroit Pistonsima, jeste neverovatna smirenost. Nekad deluje i nestvarno koliko odiše mirnoćom i stabilnošću, čak i u situacijama u kojima to možda i ne bi trebalo da bude. Na jednom vrhunskom nivou NBA lige, Kokoškov košarku drži u malom prstu.

Primetno je da ste poslednjih sezona fizički poprilično napredovali. Ojačali ste muskulaturu, povečali mišićnu masu i dozirano ojačali leđa. 

– Imam veliku želju da fizički konstantno napredujem. Kao profesionalac permanentno moraš da vodiš računa o tome šta jedeš i piješ, u kojoj meri i kada obeduješ; vremenski kada ležeš, ustaješ… I preko leta, tokom pauze, maksimalno sam posvećen jačanju tela… Takav pristup mi je i omogućio da iz čačanskog Borca svojevremeno direktno odem u inostranstvo. To mi je bila velika želja, jer u inostranstvu kao stranac jednostavno moraš da praviš razliku na terenu.

Kako su izgledale godine u Varezeu, petostrukom prvaku Evrope i klubu u kojem je profesor Nikolić napravio fantastične trenerske rezultate?

– Te tri godine u Varezeu večno ću pamtiti. Velika mi je želja da se jednog dana tamo vratim i sigurno ću to učiniti. Prihvatili su me kao svog od prvog dana. Naučio sam italijanski i danas maltene održavamo svakodnevne kontakte. Vareze je neverovatno veliki klub: deset puta uzastopno su igrali finale Evrolige, pet puta su bili šampioni Starog kontinenta. U danima najvećih uspeha vodio ih je profesor Aleksandar Nikolić. Čuveni Dino Menegin je sedam puta bio šampion Evrope; najveću slavu je doživeo igrajući za Vareze. Meni su klub i grad ostali u najlepšem sećanju.

Neko ste ko je pozvan da uporedi italijansku i špansku ligu. U čemu je krucijalna razlika?

– Mislim da je Endesa mnogo jača. Osnovni razlog je taj što u Italiji treneri u rotaciji koriste između šest i devet igrača, dok u Španiji najčešće svih 12. Samim tim, intezitet je mnogo veći na utakmicama; svako ko uđe ima želju da te igrački zgazi.

Iako bi trebalo da se naredne sezone vratite u Unikahu, sa kojom imate ugovor na još godinu dana, ne bi bilo iznenađujuće da Partizan ili Zvezda pokušaju da vas angažuju. Da li imate ambicije da u najboljim igračkim godinama (25-26) zaigrate za nekog od srpskih velikana?

– Hoću da igram Evroligu i da osvajam trofeje. Ipak, nemam želju da se vratim u Srbiju i igram za Zvezdu ili Partizan. Afirmisao sam se kao igrač Borca i ako se jednog dana budem vraćao, to će biti samo u Čačak. Mislim da moj prelazak iz Borca u Vareze nije bio teži put. Kad su mi se navikli telo i duša, posle jedno mesec dana nostalgije, uživao sam igrajući i živeći u Italiji – poentirao je Avramović, koji je kao 20-gofišnjak u dresu Borca ubacivao i po 40 poena.

Endesa teža od Evrolige

U Estudijantesu vas je dočekao Nemanja Dangubić kojem je ovo takođe prva sezona u Endesi. Kao neko ko je godinama sa Zvezdom igao u Evroligi, popularni Danga imao je zanimljivo poređenje. “ Sa Nemanjom Dangubićem se svakodnevno družim. On mi je odmah po dolasku i rekao da sam stigao u jednu zdravu i organizovanu sredinu. Madrid je fenomenalan grad za život; oduševljen sam onime što može da pruži i kako život u njemu funkcioniše. Dangubić mi je recimo rekao, a imao je pozamašno evroligaško iskustvo, da je Endesa liga napornija i teža od Evrolige. To je stav i Vanje Marinkovića; jednostavno u Španiji je svaki meč jedno malo finale i konstantno si pod tenzijom. Ujedno, u Endesi često meč možeš da završiš u modricama jer su kontakti tako oštri i snažni, kao u nekoj tuči.“, objasnio je srpski košarka poređenje koje će sigurno izazvati polemiku.