Aleksandar Petrović: Važno je koliko i koga znaš

Bilo je toliko dobrih, pa i sjajnih momenata u njoj. O sedmorici veličanstvenih sa terena, ostalim igračima i njihovom treneru Hamzi Zatriću i njegovim najbližim saradnicima rečeno je mnogo, ali ne i o jednom čoveku. Taj je čovek svoj deo posla obavio je na način kako priliči njegovom ugledu, kondicioni trener odbojkaške reprezentacije Srbije i do ove sezone Novog Pazara, Aleksandar – Saša Petrović. Nedavno je Petrović završio saradnju sa Novim Pazarom i prešao u redove najvećeg konkurenta.

* Otišli ste iz Novog Pazara?

Radiću u Vojvodini, a Novi Pazar ne zaboravljam. Imaće i ove sezone sjajnog kondicionog trenera, u to budite ubeđeni.

* Ulazak u reprezentaciju kruna je rada svakog sportiste i sportskog radnika, posebno selekcije koja je svetska velesila. To mora da imponuje?

Naš najbolji stručnjak za fizičku pripremu sportista Vanja Banković preporučio me je svojevremeno Nikoli Grbiću. U prvom razgovoru sa selektorom iskreno sam rekao da mi njegov poziv čini čast, ali i da nisam siguran da sam spreman za tako krupan zalogaj. Nikola je želeo da sarađujemo, a kada te on želi, ludo bi bilo ne prihvatiti. Ispostavilo se da sam doneo ispravnu odluku. Bilo je to 2016. godine u kojoj osvajamo Svetsku ligu. Tada se dogodilo da neko prvi put odservira Brazilu 21 as poen.

* Šta je bilo presudno da dođete među momke koji su ispisali jednu od najlepših stranica našeg sporta?

Da nije bilo poznanstva s Bankovićem, od priče koja još traje ništa ne bi bilo. U našem poslu stvari stoje ovako, da biste došli do rada u klubu u 50 odsto slučajeva bitno je koga poznajete, a u 50 šta i koliko znate.

* Da li ste zadovoljni saradnjom sa Nikolom Grbićem?

Svi reprezentativci su vrhunski profesionalci. Osim obaveznog programa, svi traže i dodatni rad, zato su tu gde jesu. Nikola Grbić je neko ko za odbojku živi 24 sata dnevno. Godi me kad vidim da je stekao poverenje u mene i moj rad. Dopustio mi je da posao obavljam onako kako sam zamislio i kako smatram da treba da se radi. Na isti način funkcionisao sam i u Novom Pazaru. Kad radite u pojedinim klubovima dešava se da vam trener kaže – za pripremu ekipe za trening imaš 20 minuta, kod Nikole Grbića to nije slučaj. On vas pita, koliko vremena je potrebno da se ekipa pripremi za trening, i naravno, uvek prihvata vašu sugestiju.

* Kako ste došli da radite sa odbojkašima Novog Pazara u vreme najvećih uspeha?

Došao sam na poziv Hamze Zatrića, koga sam upoznao tokom jednih reprezentativnih priprema. Dolazio sam periodično, na sedam do deset dana. Igrači su brzo prihvatili moj način rada, a u vreme dok sam bio odsutan radili bi po programu koji sam ostavio. Ponosan sam što sam i sam obeležio jedan od najvažnijih perioda novopazarskog sporta.

* Radite i u klubu i u reprezentaciji. Koliko je taj kontinuitet značajan u Vašem poslu?

Sistem rada u reprezentaciji se svake godine razlikuje. To diktira sistem takmičenja. Sezona je duga, pojavljuju se i nova takmičenja. Ove godine imali smo Ligu nacija sad i Svetsko prvenstvo. To je dugačak period u kojem se mora strogo voditi računa o tempiranja forme. Kontinuitet u radu i kvalitet jedini su razlozi zbog kojih sam napustio Kuvajt u kojem je finansijski momenat podignut na mnogo viši nivo nego što je to slučaj kod nas. Nije mi se dopalo što su u Kuvajtu sportisti uglavnom amateri. Posle dve godine boravka tamo primetio sam da gubim na oštrini i da nastavim li sa takvim radom od daljeg usavršavanja neće biti ništa. Vratio sam se i napravio odličan potez.

* Šta sve podrazumeva moderni koncept fizičke pripreme sportista?

Ko nije u materiji naš posao podvodi samo kroz dizanje tereta i trčanje. Ne može se posao koji je interdisciplinaran tako pojednostaviti. U osnovi polazimo od psihološke analize stanja svakog igrača, stručno rečeno od monitoringa. Od trenutka kada se igrač probudi na stolu su nam podaci o njemu, o govoru njegovog tela posle svakog treninga. Poznavanje psihologije, preventive od povreda, rehabilitacije, motivacije, kontrolisanja i kanalisanja stresa, sve je to sjedinjeno u fizičku pripremu sportista. Završio sam Fakultet fizičke kulture u Prištini, ali bez konstantnog edukovanja ne može se opstati u ovoj grani. Jedini sam sertifikovani trener u Srbiji sa američkom licencom s kojom možete da radite i u bilo kojem klubu Premijer lige Engleske ili Bundes fudbalske lige.

* U čemu je specifičnost radu sa odbojkašima koji igraju na različitim pozicijama?

Svaka pozicija ima svoje obrasce kretanja, tako da je normalno da postoje i drugačiji režimi rada. Srednjaci se konstantno kreću obema nogama, imaju bočna kretanja sa skokovima na obe noge i kod njih nema mnogo rotacija. Primači prave dosta iskoraka unapred i unazad, mi to stručno zovemo unilateralno i bilateralno kretanje. Uglavnom, je dosta sličnih vežbi, a razlikuju se u načinu izvođenja.

* Dođe li ponekad do uplitanja u vaš delokrug rada?

Razvio sam mrežu prijateljstava širom sveta sa najeminentnijim trenerima za fizičku pripremu sportista. Za vreme Svetske lige uspostavio sam sjajan odnos sa kondicionim trenerom odbojkaške reprezentacije Brazila Renatom Pakijem, sa našim najboljim stručnjakom u ovoj oblasti i na neki način mojim mentorom Vanjom Bankovićem, Hoću da kažem, kad sam u nedoumici, ne libim se da zatražim savet, ali nikada ne dozvoljavam da mi se u posao meša neko ko nije kompetentan.

Od plivanja do odbojke

Aleksandar Petrović je rođen 7. juna 1976. godine u Odžacima. Do svoje desete godine, obzirom da mu je otac vojno lice, živeo je u Splitu. Bavio se ronjenjem i aktivnom plivanjem. Stigao je kao plivač i do titule prvaka Hrvatske u prsnom i kraul stilu. Trener mu je bila olimpijska šampionka iz Meksika 1968. godine Đurđa Bjedov. Preseljenje u Beograd 1986 godine odvelo ga je na Banjicu, ne među plivače, već vaterpoliste. Trenirao je u Partizanu u generaciji Danila Ikodinovića.

Trenerska iskustva

Prvi kontakt sa odbojkom dogodio se 2008. godine preko Vanje Bankovića, koji je u to vreme radio sa ženskom seniorskom selekcijom Srbije:

Asistirao sam mu u radu, a 2014. godine na poziv trenera Aleksandra Seničića odlazim u Kuvajt. Sledeće godine sa klubom Kazma osvajam šampionsku titulu, dva meseca sam pripremao i kuvajtsku reprezentaciju za Zalivsko prvenstvo. Jedno vreme individualno sam radio i sa Aleksandrom Atanasijevićem – kaže Petrović.

Pre nego je ušao u odbojku, Petrović je šest godina radio u Klubu malog fudbala Marbo, potom i u košarci, kao kondicioni trener turskog kluba Denizli, s kojim posle poraza u plej-ofu od Darušafake nije uspeo da se plasira u Superligu. Imao je i poziv Darušafake da pređe u njene redove, ali se odlučio za odlazak u Kuvajt. Oprobao se i u rukometu, u individualnom radu sa dosta fudbalera i ostalih sportista. Jedino nikada nije radio u velikom fudbalu.