Aleksandar Šoštar: Dajte nam specijalan status

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Njihov rad, znanje i posvećenost je jedina staza uspeha kojom mala zemlja kao Srbija može ići. Srbiji je zadnji čas da iskreno podrži takve ljude.

2. Pripadam drugim vremenima kada su sportisti bili amateri, a profesionallci zabavljači. Kasnije, zapravo od Hitlerove Olimpijade u Berlinu 1936 i Staljinovih vrhunskih nabildovanih sportista sve se izmenilo i svi su u jednom toru. Nedemokratskim vladarima bila je potrebna propaganda i politika prema građanima kao podanicima, a sport kao zamena za rimske gladijatorske igre ili srednjevekovne ubojite turnire.
   Zapravo, amaterizma u sportu više nema. Delom je i opravdano, jer stvaranje sportiste današnjeg tipa u kome su njegove vežbom stečene sposobnosti dovele njegov urođeni talenat do savršenstva, prosto rečeno košta iz mnogo razloga: kvalitetna ishrana i uslovi života, omogućen kvalitetan trener i treninzi pod najboljim uslovima, lekarski nadzor i nega… Ako se posveti tome, nema mogućnosti da dođe do diplome koja bi mu omogućila život posle isteka sportske upotrebljivosti. Retki su danas Muškatirović i Šoštar, mada su i kao izuzetci dokaz da se upornošću može sve. Pogledajte razgovore sa tim sportistima: svaka druga reč je "ovaj", "pa" i slično, razvlačenje reči i rečenica, bogatstvo rečnika oskudno, intelektualna izgradnja najčešće zaustavljena do maksimum srednjoškolskog nivoa.
   U takvoj situaciji kulturna i demokratski odgovorna vlada mora da nađe balans između krajnosti i da ne izaziva društvena nezadovoljstva zbog poteza koje vuče u vezi sa sportskim uspesima ili da dobronamerne kritičare postojećeg stanja naziva ološem.

3. Cenjeni Gospodin je bio ministar sporta itd. Čemu sada vapaji….