Alijansa ne želi novi hladni rat

Planirano raspoređivanje dodatnih 4.000 vojnika u Istočnoj Evropi, naglasio je Stoltenberg za Bi-Bi-Si, ima za cilj da spreči, a ne da isprovocira sukob. On je ukazao da uprkos aktuelnim tenzijama, vojna alijansa Rusiju ne smatra pretnjom.

Odnosi između Zapada i Rusije su na najgorem nivou od Hladnog rata. SAD i EU su uvele Rusiji sankcije nakon njene aneksije Krima 2014. Jabuka razdora je i rat u Siriji, budući da ključne zapadne sile optužuju Rusiju za ratne zločine počinjene tokom bombardovanja područja koja su u rukama opozicije u znak podrške sirijskim vlastima. Ruski predsednik Vladimir Putin odbacuje ove optužbe, a tvrdnje da Rusija ima agresivne vojne namere u Evropi ocenjuje kao „besmislene“.
Multinacionalni bataljoni NATO, koje će činiti po hiljadu vojnika, biće početkom godine raspoređeni u Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. NJih će predvoditi SAD, Britanija, Kanada i Nemačka.
Ali, NATO i dalje „teži korporativnijem i konstruktivnijem odnosu“ s Rusijom, a ne konfrontaciji, rekao je Stoltenberg Bi-Bi-Siju tokom trajanja sednice NATO u Briselu. „Ali moramo to da uradimo na bazi kolektivne odbrane, odnosno odvraćanja“, dodao je generalni sekretar Alijanse.
Prema njegovim rečima, iako NATO ne vidi Rusiju kao direktnu pretnju, on je odgovorio na njena delovanja u Ukrajini, kao i na, kako je rekao, upotrebu nuklearne retorike za zastrašivanje evropskih nacija.

NATO je saopštio da smatra da je Rusija rasporedila oko 330.000 vojnika u blizini svoje zapadne granice. Ranije ove nedelje je otkazana realizacija plana da se ruski ratni brodovi usidre u jednoj španskoj luci nakon što su NATO saveznici izrazili zabrinutost da bi mogli da se upotrebe za bombardovanje civila u Siriji.

Iako Putin tvrdi da Rusija ne planira da napadne bilo koju zemlju, ukazuje Bi-Bi-Si, to neće promeniti stav čelnika NATO-a. Oni će uvek ukazivati na rusku aneksiju Krima i konstantnu podršku Rusije za pobunjenike u istočnoj Ukrajini kao siguran znak sve veće ruske agresije. Putin takođe tvrdi da se vojna opasnost od Rusije preuveličava na Zapadu da bi se opravdalo povećano trošenje novca u vojnom sektoru.

Uprkos tome što mediji dosta pišu da ima nagoveštaja povratka u loše godine Hladnog rata, Džonatan Markus, stručnjak za međunarodne odnose, tvrdi da je svet daleko od takvog scenarija. S obzirom da ekonomija Rusije slabi, ona ne liči na nekadašnji Sovjetski Savez, koji je težio da uspostavi drugačiji svetski poredak u odnosu na onaj kojem je stremio kapitalistički Zapad.
Markus je Rusiju ocenio kao na mnogo načina slabu državu, a zbog stava rukovodstva Rusije da Zapad samo teži da ga potceni, navodi on, Putin zauzima sve agresivniji stav, što zabrinjava tri baltičke zemlje i Poljsku. „Upravo iz tog razloga su i Rumunija i Bugarska zabrinute zbog ponašanja Rusije u Crnom moru.

I upravo iz tog razloga NATO teži da obezbedi vidljivo i izuzetno simbolično snaženje svojih snaga na severnim i jugoistočnim granicama“, tvrdi Markus. On, međutim, smatra da NATO tu treba da zatvori krug jer, kako je rekao, uprkos Putinovim bodljama, nema prevelikog entuzijazma za novu trku u naoružanju.