Amerikanke vedre i oblače

I ptičice na granama znaju da medalje na prvenstvima sveta, u FINA kupu i Svetskoj ligi u muškom vaterpolu, sa retkim izuzecima, završavaju u posedu Srbije, Mađarske, Italije, Španije, Hrvatske, Crne Gore i Grčke, jer je kvalitet ovog sporta koncentrisan na Starom kontinentu. Bez obzira na ulaganja i sav trud nacionalnih Saveza u drugim krajevima planete, samo tu i tamo bude narušena stara preraspodela moći, uglavnom od strane Sjedinjenih Američkih Država, večerašnjeg startnog rivala naših Delfina na SP u Mađarskoj.

Međutim u ženskom vaterpolu vlada obrnuti odnos snaga, a ubedljiva pobeda Amerikanki protiv Južnoafričke republike u prvom kolu B grupe (24:2) aktuelnog SP samo je potvrda aspiracija SAD na velikim međukontientalnim takmičenjima. Petostruka golgeterka Stefanija Harabilids, za nijansu manje precizna Megi Stefans (4) i ostale devojke odmah su svima dale do znanja da su došle da odbrane titulu sa poslednjeg turnira tog ranga, u Gvandžuu 2019. godine.

Odnosno da produže vladavinu započetu 2015. u Kazanju, a nastavljene 2017. u Budimpešti. Drugi zlatni het-trik izmakao im je 2011. u Šangaju, jer su posle rezultatskog buma 2007. u Melburnu i 2009. u Rimu ostale ispod pobedničkog postolja, što im se desilo i 2013. u Barseloni.

Promovisanje ženskog vaterpola među devojčima školskog uzrasta i razrađena mreže finansijske podrške klubovima u SAD od početka su počeli da se isplaćuju na takmičenjima najvišeg ranga, s tim da se je posle bronzi na prva dva SP (1986, 1991) trebalo da prođe neko vreme do osvajanja prve od rekordnih šest šampionskih kruna (2003).

Kada su ušle u „štos“, sa devet odličja (raznih nijansi) prve na listi osvajačica plenetarih medalja (pre Italije, Mađarske, Holandije, Australije, Španije…) počele su da vedre i oblače i na Olimpijskim igrama. Od debija 2000. nijednom nisu ostale bez plasmana u Top 3, a od tih šest penjanja na pobedničko postolje tri su završena na vrhu – u Londonu 2012, Rio de Žaneiru 2016. i Tokiju proplog leta.

Koliko su miljama daleko od konkurencije pokazuje i statistika Svetske lige, gde su se prvi put pojavile 2004. godine, a onda uzele neverovatnih 13 zlata u 16 sezona. Prosek im jedino kvari učinak u Svetskom (FINA) kupu, jer su sa 17 nastupa odnele „samo“ četiri titule – prvu daleke 1979. godine a poslednju 2018.

I nemaju nameru da se zaustave, a na ruku im ide i toš što brojne devojke iz ostatka sveta, u želji za, stipendijama pokrivenim, studiranjem biraju da se vaterpolom bave baš na tlu SAD.