Andrea Arsović: Vreme je za pucanje, dosta je „škljocanja“

Pandemija korona virusa zaustavila ju je u sportskom naletu, a vanredno stanje zatvorilo u kuću.

– Dve godine sam se spremala da ispunim kvotu i uvek joj bila blizu, ali do tog EP nikada nisam imala dovoljno dobar rezultat, pa sam posle prvenstva prošle godine sa svojim trenerom dogovorila promenu sistema rada. Tri potonja državna rekorda bila su pokazatelj da sam na dobrom putu, a forma i samopouzdanje na potrebnom nivou, pa je „samo“ trebalo zadržati fokus i vredno raditi. Nastup u Vroclavu dao je svemu smisao i ja sam se tog 2. marta prezadovoljna vratila u Srbiju, s još više ambicija na Igrama u Tokiju. Nisam ni pomišljala da će nas ubrzo posle toga snaći sve ovo. U decembru i januaru, vesti iz Kine nisu bilo dovoljno upozoravajuće, pa ni interesantne ostatku sveta, čak ni s dolaskom korona virusa u Evropu u februaru. Mi sportisti posebno moramo da vodimo računa o zdravlju i mislimo korak unapred, pa sam na pomenutom EP svojevoljno preduzela neke mere zaštite i, koliko je to moguće, gledala da ne budem previše u blizini takmičara iz tih nekih pogođenih zona. Iskreno, ne verujući da će uskoro stati normalan život. Na celoj planeti – kaže članica (za sada) šestočlane streljačke olimpijske ekipe Srbije za Tokio 2021. godine.

Osvajačica mnogobrojnih juniorskih i seniorskih odličja na Svetskim kupovima, , kontinentalnim i planetarnim šampionatima, Mediteranskim igrama… nije imala problema sa prihvatanjem i preživljavanjem karantinskih ograničenja i ima vrlo logično objašnjenje zašto nije kukala što nema ovo i(li) ne može ono.

– Ja sam celu tu situaciju doživela kao jedan veliki i nesvakidašnji izazov, kom moram nekako doskočiti i to tako da što manje osetim njegove posledice. Prvo je trebalo prihvatiti da je problem opšte prirode, ali da svako mora dati lični doprinos u borbi za globalno zdravlje ljudi. Nisam potcenjivala ni utešnost ohrabrujuće  činjenice da nismo zaraženi ni ja niti bilo ko iz moje porodice i bliskog okruženja. To mi je ostavljalo prostora, vremena i energije da se bavim sobom. Dve nedelje bile su dovoljne da se saberem i, kao svi sportisti, smislim šta ću i kako ću dalje. Sve vreme sam radila vežbe za telo i sa psihologom, inače višegodišnjim članom mog tima, prolazila kroz razne mentalne treninge. Nisu mi falili volja, odlučnost, disciplina i istrajnost, jer su oni prosto deo ličnosti vrhunskih sportista, a kada mi je stigao trenažni SKAT mogla sam da nastavim s pucanjem. Prilagođenim kućnim uslovima, što znači da sam to radila sa daljine manje od uobičajene i bez upotrebe metaka i dijabola. Roditelji i sestra, inače trener u školi streljaštva i kao takva do tančina upoznata sa materijom, davali su mi podršku i obezbeđivali mir potreban za simulaciju pucačkog treninga, a trener, putem kompjutera, povezanim za pomenuti sistem, pratio i po potrebi korigovao moje „škljocanje“. Sve u svemu, ponosna sam na ono što sam u tom periodu napravila sa svim mojim saradnicima. Nije fraza, stvarno mislim da smo sada još jači i složniji.

Tridesettrogodišnja specijalistkinja za pucanje vazdušnom puškom sa 10 metara i malokalibarskom puškom 50 m trostav, u svemu vidi i nalazi dobru stranu, pa će tako pandemiju kovida 19 pamtiti po ličnom rastu u nekim stvarima.

– Verujem da nisam jedina koju je ovo iskustvo još više naučilo trpljenju, strpljenju i toleranciji. Postupnosti i mirnoći, takođe. Tačno znam šta treba da radim do Igara sledeće godine. Mogla bih čak reći da sam još motivisanija za Olimpijske igre.

„Učenica“ Dragana Donevića, pod čijim stručnim nadzorom je još od prvog dana karijere u Partizanu i reprezentaciji, čari Igara osetila je u Londonu 2012. i Rio de Žaneiru 2016, pa se silno raduje tokijskom het-triku. Sasvim mirna zbog odlaganja OI za 12 meseci.

– Laknulo mi je kada je stvar presečena. Em bi održavanje Igara ovog leta bilo veliki zdravstveni rizik za sportiste i sve druge aktere, em bi bilo nemoguće doći spreman posle toliko pauze, propuštenih treninga i takmičenja. Nemoguće je preko noći se vratiti na staro, a još nerealnije dovesti formu na maksimum. Sada je pred nama dovoljno vremena da nadoknadimo i popravimo potrebno. U mom slučaju, s još većom energijom i glađu za uspesima.

Niko u ovom trenutku ne zna da li će i kada nešto od otkazanih takmičenja u streljaštvu  biti moguće naknadno organizovati.

– Otkazana su sva četiri Svetska kupa, a iz Međunarodne streljačke federacije još nema ni zvaničnih ni neformalnih informacija o sledećim potezima u tom smislu. Što se tiče Srbije, ostala su nam tri kola i finale Kupa Srbije u gađanju oružjem malog kalibra, plus državno prvenstvo. Ako nam to okolnosti dozvole. Svi su u istom košu, tj. odluke donose i menjaju u skladu sa razvojem situacije.

Dugi niz godina najbolja sportistkinja Jugoslovenskog sportskog društva Partizan i dobitnica Majske nagrade, ne može da iščeka današnji povratak pravim treninzima.

– Mislim da neću moći večeras da spavam, toliko sam uzbuđena što se vraćam u streljanu na otvorenom. Uživala sam i u njenom sređivanju prošle nedelje, kada smo je od srede do nedelje, od jutra do mraka, čistili, dezinfikovali, lickali…. a sada ne mogu da iščekam trenutak kada ću opet stvarno zapucati. Moraćemo da držimo određenu socijalnu distancu, dolazimo u smanjenom broju i preduzimamo sve druge propisane mere, ali daj samo da radimo ono što toliko volimo. I družimo se… Dolaze bolji dani – rekla nam je juče Andrea Arsović.