Jedan od najvećih svetskih majstora u 21. veku rekao „zbogom“ fudbalu

Zajedno sa suprugom Anom, petoro dece, roditeljima i ostatkom porodice, uključujući dedu po majci koji je došao iz rodne Fuentabilje on je pred oko 500 ljudi rekao „zbogom fudbalu“.

To je bila avantura kakvu nije mogao da zamisli ni u najluđim snovima. Sa ulica svog grada, u pokrajini Albasete, sa kojih je otišao sa 12 godina i stigao u La Masiju, provevši mnogo noći daleko od svojih najmilijih i lijući suze poput onih koje nije mogao da sakrije ni na rastanku od ove igre.

– Ovo je putovanje mog života. Od Fuentabilje do Barselone. Danas me prate oni koji su putovali sa mnom: moji roditelji i moj deda – rekao je slomljenim glasom.

On je već na početku događaja upozorio sve prisutne na emocije i suze.

– Nisam mislio da će ovaj dan doći. Nisam to zamišljao. Suze ovih poslednjih dana nisu suze tuge, već ponosa na ovo dete iz Fuentabilje koje je imalo san da bude fudbaler. Postigli smo to posle mnogo odricanja i truda srećan što sam dobio nagradu da sam fudbaler, piše katalonski sportski list Mundo Deportivo.

Sa navršenih 40 godina počinje novu eru i već zna šta mu je naredni cilj u životu.

Upitan da li bi trenirao Barselonu, poslao je jasnu poruku.

– Nadam se da je Hansi Flik ovde još dugo jer će to značiti da je naš klub postigao mnogo uspeha. Još nisam išao u prvu klasu, ali cilj je biti trener.

Na insistiranje novinara, otkrio je svoju veliku želju.

– Voleo bih da se vratim u Barsu, ali kada budem mogao da budem tamo i kada bi mi bilo lepo tamo. Bio bih oduševljen ako se stvore okolnosti. I kao trener sebe vidim na Kamp Nou.

Ne kaje se što nije osvojio Zlatnu loptu.

– To je bila nagrada. Za mene je fotografija Ćavija, Mesija i mene na podijumu više od Zlatne lopte. Nije važno ko ju je osvojio.

Govorio je i o španskoj reprezentaciji sa kojom je osvojio dve titule evropskog šampiona (2008. i 2012.), ali i titulu svetskog prvaka (2010.).

On je zahvalio Luisu Aragonesu, Visenteu del Boskeu i Đulenu Lopetegiju „na ukazanom poštovanju i naklonosti“.

O magičnom pogotku u Johanesburgu koji im je doneo prvu titulu svetskog šampiona u istoriji zemlje, rekao je sledeće.

– Svi smo postigli taj gol na Svetskom prvenstvu. Bez svačije magije to ne bi bilo moguće. Dani Harke je to takođe omogućio gde god da je bio – rekao je Inijesta je pre nego što je sa scene pozdravio oca nesrećno preminulog  defanzivca Espanjola kome je posvetio taj gol.

Andres Inijesta je rođen 11. maja 1984. godine u Fuentabilji, pokrajina Albasete.

U juniorskoj karijeri je igrao za Albasete i Barselone, a u seniorskoj za samo tri kluba: Barselonu, Visel Kobe i Emirejts.

U seniorskoj karijeri je kombinovano za ta tri kluba odigrao 625 utakmica i postigao 66 golova.

Najdublji trag je ostavio u Barseloni, za koju je igrao punih 16 godina, od 2002. do 2018. godine i sa kojom je osvojio čak 32 trofeja: čak devet puta je bio šampion Španije, šest puta prvak Kupa Kralja, dok je Superkup Španije osvojio pet puta u svojoj karijeri.

Čak četiri puta je podigao „ušati trofej“ namenjen osvajaču Liga šampiona, dok je UEFA Superkup osvojio dva puta, a FIFA Svetski klupski Kup tri puta u svojoj karijeri.

Sa reprezentacijom Španije bio je svetski šampion 2010. godine, a dva puta zaredom i šampiona Evrope (2008. i 2012).

Ukupno je u dresu „crvene furije“ odigrao 131 utakmicu i postigao 13 golova.

Najznačajniji trenutak u karijeri je gol koji je postigao u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu protiv Holandije u Južnoj Africi, za pobedu Španije od 1:0.