Andrija Prlainović: Nismo mi drim tim

Prvi dueli za bodove, na šampionatu u mađarskoj prestonici Budimpešti, pokazaće koliko su spremni da nastave svoju apsolutnu dominaciju ili makar nagovestiti njihove krajnje domete na ovom SP jer se tokom višegodišnjeg haranja bazenima dešavalo da šampionskim stilom počnu da plivaju u nokaut fazi takmičenja, ali jedan od najiskusnijih među njima Andrija Prlainović, i pre premijere sa Južnom Afrikom, smatra da je posao dobro obavljen.

– Utakmice su uvek bile jedino merilo ili najbolji reper svačije forme i kvaliteta, ali i pre njih mogu da primetim da smo kvalitetno i maksimalno iskoristili pripreme. Iako su bile nešto kraće nego što je inače slučaj s našom reprezentacijom, jer nas je većina bila na finalnom turniru Evrolige, na kraju dugih i napornih klupskih sezona, posle čega je trebalo malo odmoriti. Olakšavajuća okolnost je to što su su debitanti na ovom SP, Ubović i Rašović, od ranije deo sistema. Ništa im nije bilo nepoznato: saigrači, selektor, način rada, rešenja u igri… I, što je jako bitno, jer to ume da bude onaj pretežući tas na vagi, timski duh je ostao jak i pozitivan.

# Koga nema bez njega se mora, a da li se i može bez Živka Gocića i Slobodana Nikića, na prvom SP posle njihovog povlačenja?

– Takve igrače je nemoguće zameniti, jer su bili srce tima, ljudi čije su se znanje, energija i iskustvo osećali u svakom momentu. Što u bazenu, što van njega i to godinama. Momci koji su došli na njihove pozicije ne mogu da budu isti, ali mogu mnogo da daju. Očekujemo to od njih. Važno je da, tako mladi, imaju vremena i prilika za napredak, počev od ovog SP. Mi, stariji smo tu da im olakšamo stvari.

# Hoće li i na ovom takmičenju o medaljama odlučivati stari pretedenti na tron ili ima još ekipa u kojima čuči potencijalno iznenađenje?

– Kao u većini sportova, u vaterpolu se odavno sve vrti oko sedam, osam reprezentacija, kada je reč o osvajačima medalja, ali poslednjih četiri, pet godina dešavalo se da neke druge ekipe iznenade visokim plasmanom. Dosta njih je prilično izmenilo ekipe i(li) selektore posle Olimpijskih igara prošlog leta, a to sa sobom nosi određene rizike i nepoznanice, zbog čega mi se čini da bi ovo takmičenje moglo biti zanimljivije nego inače. Da konkretizujem priču: Mađarska, Hrvatska, Italija i Srbija su glavni ili stalni favoriti, slede Grčka i Crna Gora, a tu je negde i SAD, sa svojom dobrom formom iz Svetske lige i nekoliko igrača kojih nije bilo na finalnom turniru u Rusiji.

# Kao u onoj narodnoj izreci „dojadili ste i bogu i narodu“, s vašim neverovatnim nizom zlata ste direktna meta svim rivalima. Kako to izgleda u vodi?

– Nema ničeg neobičnog u tome. Prirodno, sportski i ljudski je želeti biti bolji od najboljeg, pogotovo ako taj neko već 10, 11 takmičenja nikome ne da se popne na vrh pobedničkog postolja. Samo, naš motiv da ostanemo na njemu nije ništa manji od njihove ambicije da nas sruše.

# Niste se zasitili trofeja? Šta vas to stalno goni napred, šampionsko vaspitanje ili možda želja za daljim pomeranjem granica u svetu vaterpola?

– Kažu da se u životu najviše žali za propuštenim prilikama. Mi ne želimo da ih se odričemo, dokle god imamo potencijal za osvajanje trofeja. NJih nikada ne može biti dosta. Ako si odrastao u srpskoj vaterpolo školi i, posebno, ako si deo ove jedinstvene generacije igrača, predvođenih posebnim selektorom. Lično, sve dokle nosim kapicu reprezentacije treniraću i igrati sa željom da (p)ostanem prvi.

# To od vas očekuje i razmažena nacija. Međutim, da li ste spremni na to da isti ti zemljaci okrenu ćurak ako se, na primer, iz Budimpešte vratite bez titule?

– Ne razmišljam ni o neuspehu ni o tome kako ć se drugi ponašati u toj situaciji. Kao što svi imaju pravo da se raduju našim titulama tako svaki navijač ima pravo da za ovaj ili onaj učinak misli da je podbačaj.

# Možete li vi da zamislite takmičenje bez zlata ili čak ikakve kolajne oko vrata?

– To nam se već desilo na SP 2013. godine. I moglo bi opet ako bismo na bilo koje sledeće takmičenje otišli siti trofeja ili u stilu „kako ćemo, lako ćemo“. Ni utakmice dobijene s četiri, pet golova razlike nisu lako rešeni rebusi, kako se to čini ljudima sa strane. Nije kvalitativna distanca između nas i ostalih tako velika kolikom je pravi neverovatan saldo zlatnih medalja ove generacije. Jesmo dugo ispred drugih, ali nismo mi američki košarkaški drim tim, pa da možemo sve da tučemo s pola snage.

Margit Siget – vaterpolo Vembli

Prlainoviću i društvu je poseban gušt što planetarni primat brane na Margit Sigetu, u vaterpolo domu svog epskog rivala Mađarske.

– Ostrvo Margit Siget i plivalište „Alfred Hajoš“ su za vaterpolo ono što je Vembli u svetu fudbala. Hram. Nema većeg igrača koji nije prošao najvećom vaterpolo pozornicom i poželeo da podigne trofej baš na njoj i baš pred očima nacije koja najviše razume, poštuje i voli ovaj naš sport. Onda možete misliti kakav bi nam bio gušt kada bismo reprizirali Evropska prvenstva iz 2001. i 2014. godine ili FINA kup između toga.