„Apsolutno zadovoljan“, „nismo razočarali“: Zašto izveštaj direktora A reprezentacije više liči na propagandni pamflet nego na ozbiljnu analizu debakla „orlova“ u Kataru?

Danas je juče dobio nezvaničnu potvrdu da je u pitanju autentičan dokument koji se pojavio na portalu Mocart Sporta.

Iako se od direktora A selekcije očekuje ozbiljna naliza i kritički osvrt na rezultate „orlova“, naročito na Mundijalu u Kataru, umesto toga je Izvršnom odboru prosleđen dokument na pet strana koji više liči na propagandni pamflet u kojem se hvale selektor Dragan Stojković Piksi i stručni štab. U ovom izveštaju nema ni traga od analize šta nije dobro urađeno i na koji način može da se unaprede rezultati reprezentacije. Osim pukog hvaljenja nema čak ni analize kako se došlo do toga da se dobiju rezultati zbog onoga što je urađeno kako treba.

Samopohvale umesto samokritike

Stojanović izveštaj počinje pohvalama na svoj i Piksijev račun kako su reprezentaciju preuzeli u teškom trenutku – što je potpuno tačno, ali i potpuno degutantno da se ono što je opšte poznato stavlja u takav dokument. Na kraju krajeva, znali su i on i Piksi u šta se upuštaju i prihvatili su da obave određeni posao za određenu platu.

Direktor A reprezentacije tako izveštaj započinje rečima da su on i Piksi „na poziv FSS u martu 2021. prihvatili odgovornost da preuzmu brigu o A reprezentaciji“ ističući da su „na odgovorne funkcije došli u veoma teškom momentu nakon neuspeha, poljuljane atmosfere u nacionalnom timu i lošeg rejtinga u fudbalskoj javnosti“.

Potom dalje dodaje ono što je takođe opšte poznato:

„Za dva dana implentirali smo novi sistem igre sa tri beka u zadnjoj liniji. Bila potrebna veoma dobra priprema i analiza da bi za tako kratko vreme moglo da se implementira“.

Analize utakmica kao promo izveštaji

Zanimljivo je da sportski direktor analizira svaku utakmicu pojedinačno, ali te analize više liče na novinske izveštaje, i to promotivne, a ne ozbiljne kritičke analize.

„Portugal je bio bolji u prvom poluvremenu, ali je selektor izmenama i korekcijama uspostavio kontrolu igre“, navodi tako Stojanović za meč kvalifikacija protiv Portugala u Beogradu koji je završen (2:2), bez osvrta na to zašto je selektor promašio u prvom poluvremenu i primio dva gola i da li su se te greške kasnije ponavljale, na primer na Mundijalu.

Za meč u Lisabonu Stevanović takođe ima samo reči hvale za selektora i stručni štab, pa tako navodi: „Iako je u fubalskoj javnosti provejavalo mišljenje da je Portugal apsolutni favorit, stručni štab predvođen Draganom Stojkovićem nije prihvatao ovu tezu“.

Fraze i floskule poput: „svaka utakmica ima težinu“

U izveštaju Stojanović upotrebljava i klasične fubalske floskule, pa tako recimo za meč sa Luksemburgom konstatuje da je „svaka od kvalifikacionih utakmica u kalendaru imala određenu težinu i nosila određene izazove“.

Ono što javnost najviše interesuje, a odnosi se na rezultate Srbije na Svetskom prvenstvu u Kataru, Stojanović pravda na isti način kao i selektor – povredama i nedovoljnom fizičkom pripremom igrača.

Deo o Mundijalu Stojanović započinje tvrdnjom da je „Svetsko prvenstvo u Kataru turnir najvišeg nivoa kvaliteta, sa najkvalitetnijim selekcijama, koje su se pripremale za turnirski tip takmičenja“.

Potom nastavlja: „Grupa igrača koja je na sjajan način ostvarila plasman na završnicu takmičenja nije bila fizički potpuno spremna da odgovori najvišem nivou fizičkih zahteva. Povrede trojice ključnih igrača (Mitrović, Vlahović, Kostić) uz povrede Sergeja Milinković-Savića, Miloša Veljkovića, Saše Lukića, Darka Lazovića, uticali su na to da selektor Stojković nije mogao da oformi najjači tim“.

Za poraz protiv Brazila tvrdi da je to „bio je maksimum u datom trenutku“, dok za Kamerun navodi ono što cela javnost već zna, a to je da „ostaje veliki žal što odlična igra i vođstvo od 3:1 nisu krunisani pozitivnim konačnim ishodom“.

„U poslednjoj utakmici sa Švajcarskom ponovo je presudila fizička komponenta“, ističe za utakmicu trećeg kola

U nastavku izveštaja Stojanović konstatuje „smatramo da nismo razočarali“. Zatim tvrdi isto ono što i selektor, da smo „demonstrirali napadačku igru, postigli najviše golova u grupi“.

Atraktivna igra bitnija od rezultata

Direktor A reprezentacije nije ponudio svoje objašnjenje zašto nam „napadačka igra“ i „najveći broj golova u grupi“ nisu doneli rezultat. Tako javnosti onda ostaje da se zapita da li je cilj na Mundijalu bio postići što više golova i igrati atraktivno, umesto proći grupu – što je čak i sam Stojanović priznao da je zadatak koji jedini nije ostvaren (uz plasman u Katar i u najjaču diviziju Lige nacija).

„Ostaje za dublju analizu stručnog štaba način rešavanja fizičkih i zdravstvenih izazova, kao i neke defanzivne faze u igri“, zaključuje Stojanović izveštaj o delu koji se odnosi na igre u Kataru.

Potom izveštaj zaključuje rečima da je „sportski sektor apsolutno zadovoljan načinom na koji je selektor Dragan Stojković sa stručnim štabom ostvario postavljeni cilj i postigao odlične rezultate“, te da je „oformljena selekcija igrača sposobnih za najviše domete“, kao i da je „ofanzivna igra sa simpatijama prihvaćena kod navijača“.

Zašto nema Piksijevog izveštaja?

Na kraju ostaje pitanje da li će izveštaj podneti i selektor Stojković i ukoliko neće – zašto to neće učiniti. Mada, ukoliko bi i njegov izveštaj bio poput ovog, koji više liči na prepričanu konferenciju za novinare selektora po povratku iz Katara, onda je u praksi i nebitno da li će ga podneti ili neće.

Podsetimo, Ljubiša Tumbaković je posle debakla u kvalifikacijama za EURO 2020 podneo izveštaj na 40 strana u kojima je do tančina opisao probleme s kojima se susretao i pominjao čak i paralelne strukture u FSS koje su mu otežavale posao.

Treba istaći i da ukoliko Izvršni odbor FSS prihvati ovaj izveštaj direktora A reprezentacije bez traženja dopune i analize zaista svih dešavanja u Kataru, onda teško da se iz grešaka može naučiti i napredovati.

Zašto su igrači krivi za sve?

Nije dilema da je Piksi uradio ogroman posao od momenta kada je preuzeo reprezentaciju u potpuno rasulu i odveo je u Katar s prvog mesta u kvalifikacionoj grupi, što je malo ko verovao da je moguće u martu 2021. godine. Nije mala stvar ni što će „orlovi“ u narednoj rundi Lige nacija igrati protiv najjačih evropskih selekcija, da se narodski izrazim – biće u krem društvu kontinentalnog fudbala.

Međutim, istini se mora pogledati u oči reći da je na Mundijalu u Kataru doživljen debakl. Posle četiri godine smo shvatili da tapkamo u mestu kada je u pitanju završni turnir. Poraz Švajcarske od Portugala u osmini finala rezultatom 1:6 najbolje pokazuje da „sajdžije“ nisu baš svetska fudbalska klasa poput Brazila.

Na Kamerun i dva identično primljena gola u minut i po razmaka (od kako je prvi posle VAR intervencije priznat) ne treba više ni trošiti reči. Ali, izgleda da još uvek nećemo dobiti odgovor na pitanja poput toga da li je Nemanja Maksimović trebalo da ganja krilnog napadača Kameruna Abubakara (i ako jeste, zašto ga nije jurio) ili je Stefan Mitrović bio taj koji je trebalo da pokriva prostor po levoj strani, umesto što je otišao napred oba puta da vrši presing i ostavio prazninu u koju je Abubakar dva puta utrčao.

Takvu analizu će selektor, stručni štab i direktor za sada izgleda sačuvati samo za sebe. A na nama je da se nadamo da će iz nje umeti da izvuku neke pouke. Na kraju krajeva – samokritika je ne poćeljna, već uvek i neophodna za napredak. A kod selektora i direktora A reprezentacije ona izgleda ne postoji. Izgleda da su igrači sami krivi što nisu bili fizički spremni i što nisu sami sebe procenili da li su spremni za igru ili ne. U tom slučaju onda stručni štab ni ne mora da ima kondicione trener i medicinske stručnjake.

O svaljivanju krivice na igrače da nisu dovoljno trčali takođe ne treba dodatno trošiti reči jer je statistika demantovala i selektora i direktora – pošto su „orlovi“ tračali više od svih drugih rivala u grupi, o čemu više možete pročitati OVDE. Međutim, u fudbalu izgleda nije bitno koliko, nego kako trčiš.

Ceo izveštaj Stevana Dike Stojanovića koji je objavio Mocart Sport možete pročitati OVDE.