Čija je Beogradska arena – Zvezdina ili Partizanova: Šta se krije iza spora večitih oko najveće srpske hale i ko je tu ustvari najveći gubitnik?

Beogradska arena, odnosno dogovor u vezi sa raspodelom termina u maloj sali, kao i u samoj hali idealan je poligon za produbljivanje razdora između dva najveća srpska košarkaška kluba.

Odnosi među njima su takvi da je dovoljna banalnost kako bi se „prepucavali preko plota“ a kamoli uistinu složena situacija koja zahteva, a u civilizovanim društvima podrazumeva postizanje kompromisa.

Odlukom da od ove sezone sve svoje utakmice igra u Beogradskoj areni, Crvena zvezda je došla u poziciju da pregovara sa upravom naše najveće hale koja je od ranije definisala ugovorne obaveze sa Partizanom.

Crno-beli su u datom kontekstu bili promoćurniji i veće vizije pa su se sa Beogradskom arenom znatno ranije dogovorili u vezi sa zakupom hale i male sale za trening, s tim da su se, i prema priznanju Gorana Grbovića, direktora Arene, u više navrata ogrešili o samu obavezu, ne ispunjavajući postavljene finansijske rokove za plaćanje termina.

Na stranu to što bi i jedni i drugi trebalo da dobiju termine koji za večite rivale višestruko manje koštaju od tržišne cene (što samu Arenu stavlja u veoma lošu finansijsku situaciju) već bi trebalo da se dogovore u vezi sa podelom satnice za treninge u oba objekta.

Ni Partizan, kao ni Crvena zvezda na zadatu temu ne žele da direktno pregovaraju, već odgovornost prebacuju na samu Arenu, s obzirom na to da se sa njom i sklapa ugovor.

Zvezda tvrdi da je ugovor Arene i Partizana raskinut

Crvena zvezda je tokom vikenda u dva navrata obavestila javnost da od Beogradske arene očekuje da konkretizuje dogovor u vezi sa raspodelom termina za treninge.

Potpuno preseljenje crveno-belih u Arenu značilo bi i da Partizan više ne može da malu salu koristi maltene 24 časa, s obzirom na to da bi u njoj trenirale i mlađe kategorije Zvezde.

Skorije rušenje trenažne hale na Čukaričkoj padini, prouzrokovaće da mlađe kategorije crveno-belih moraju da pronađu novi krov nad glavom.

Kako je prvi tim iz hale „Aleksandar Nikolić“ prešao da utakmice igra u Areni, uprava crveno-belih smatra da bi na istom mestu trebalo da rade i treniraju najperspektivniji uzrasti u klubu.

S tim u vezi, zahtevaju od uprave hale da pronađe rešenje, iako su svesni da bi najbezbolnije bilo kada bi kompromis bio pronađen sa Partizanom. Crveno-beli u komšijama ne vide stranu za razgovor jer smatraju da je Arena sa njima raskinula ugovor, još u maju zbog neizmirenih finansijskih obaveza.

– O upotrebi dvorane po principu „pola-pola“, sve traje još od 2018. godine, i to u sastavu, direktor Grbović, moja malenkost i dotični Ostoja (Mijailović, predsednik crno-belih, prim. aut). U poslednjih 90 dana, dogovaramo se sa Grbovićem o korišćenju velike i male sale u Areni. A kako sve to ide, vide se i po našoj reakciji, jer nismo imali izbora. Ono što je nepobitno, još 5. maja 2023. otkazan je ugovor Partizana sa Arenom zbog nagomilanih dugova. Pre toga, dobili su niz opomena, počev od septembra prošle godine zbog dugovanja od 1.802.028 još iz reprograma – otkriva Nebojša Čović u razgovoru za Sport klub, prvi čovek crveno-belih.

– Partizan je na osnovu dospelih, a neplaćenih potraživanja zakupnine (sa uključenim PDV) po ugovoru dužan 11.418.987,49 dinara. Takođe, po osnovu ranijeg dugovanja po osnovu zakupnine, a po zaključenom ugovoru o reprogramu duga, vaš klub nije izmirio dospelu ratu u visini od 2.703.042,00 dinara. Koristeći pravo iz člana 21, navedenog ugovora o zakupu, obaveštavamo Vas da jednostrano raskidamo ugovor zaključen 23.09.2021. zaveden u Areni Beograd pod br. 1/042 sa svim njegovim izmenama usled kršenja odredbi iz člana 21 stav 1 alineja 1 – navedeno je, između ostalog, u oficijelnom obaveštenju firme (Arena Beograd), koji je potpisao Goran Grbović – ponudili su crveno-beli konkretan dokaz.

Shodno tome, Nebojša Čović smatra da nema sa kime da razgovara u vezi sa raspodelom termina.

– E, sad, direktor Arene apeluje na dogovor dve strane, a ja pitam, po kom osnovu se tamo nalazi, radi i igra KK Partizan. A sa druge strane, mi nemamo cilj da crno-bele izbacimo iz Arene, već da imamo „fifti-fifti“ termine. Ako oni koriste 15 sati malu salu, imamo pravo da se to podeli. Pri tome, možemo na nedeljnom ili mesečnom nivou da se dogovaramo ko će prvi, a ko drugi u dvoranu, da se menjamo… A to je već posao direktora Grbovića, a ne da da prebacuje lopticu da se večiti dogovore.

Prvi čovek crveno-belih otkriva i da Partizan po izuzetno niskim cenama korisit malu salu za treniranje, daleko ispod tržišne.

– Znate li da korišćenje male sale Arene, one za treninge, košta 9.000 evra neto mesečno. Lagana je matematika, pa doći do cene sata, od 2.000 dinara. Pa to nigde nema. I da ne zaboravim, na sve to ide refundacija troškova grada Beograda od 30 odsto, a oni još nisu u stanju ni to da izmire.

Čović smatra da rušenje Basketlenda nema nikakve veze sa trenutnom situacijom u Areni, s obzirom na to da je u pitanju privatno vlasništvo.

– Pominjanje rušenja nekih privremenih sportskih objekata (Basketlend, prim.aut), pa oni su privatno vlasništvo, to nema nikakve veze sa Crvenom zvezdom, niti kontekstom korišćenja termina u Areni. Neka se direktor Arene dogovori sa Ostojom i neka nas obavesti kada odnosno da što pre uđemo u malu salu. Oko toga može da mu pomogne i doskorašnji direktor KK Partizana, Dejan Kijanović, koji je zamenik Goranu Grboviću. Interesantno, zar ne.

Crno-beli tvrde da su prvi bukirali halu

Kao da razgovaraju na različitim jezicima, u Partizanu su izričiti u tome da svoje obaveze izmiruju redovno i akcenat stavljaju na višegodišnji ugovor koji je potpisan sa Beogradskom arenom.

– Važno je istaći da Partizan ima višegodišnji ugovor sa Arenom. Mi naše obaveze prema tom ugovoru izmirujemo na vreme. Ugovor je sklopljen po tržišnim pravilima i ne možemo sada da ga kršimo zbog toga što se pojavila nova zainteresovana strana, ko god to bio – poručio je Ostoja Mijailović, predsednik Partizana, takođe u razgovoru za Sportklub.

Prvi čovek kluba želeo je da podseti i na vizionarsku odluku koju je doneo pre par godina.

– Mi uspevamo da zaradimo od prodaje ulaznica, ali razumem da drugu stranu boli to što nisu u stanju da i sami urade isto. Ima četiri godine kako sam doneo odluku da igramo u Areni jer je to jedini održivi model u košarkaškom sportu koji je, generalno, neprofitabilan. Nisu mi svi u početku verovali, ali mi je neobično drago kada vidim da je posle određenog vremena i naš gradski rival prepoznao Partizanov model kao uspešan.

Direktor Arene poziva na zdrav razum

Kao medijator u nastajućem sukobu, Goran Grbović, direktor Beogradske arene, želi da obe strane pozove na razum i apeluje na to da sve posmatraju čelnici Evrolige.

– Apelujem na naše natrofejnije klubove, a sve u ime zajedničkog cilja, evroligaških licenci, da dvojica predsednika (Nebojša Čović i Ostoja Mijailović, prim. aut), kao pametne i uspešne rukovodioce, ne moraju da se vole, sednu i dogovore se, što je mnogo važnije od nekih termina za treninge u maloj sali, najgluplje stvari na svetu kao razloga za raspravu. I jedni, i drugi, imaju benefite u najvećoj dvorani, koriste je na ivici naših održivih troškova, Partizan (ne) ispunjava neke ugovorne obaveze, a Zvezda zbog rušernja Basketlenda, ostaje bez uslova za rad sa pojedinim klupskim kategorijama. Sve može da se reši, ljudski, džentlmenski, hladne glave. Daj da se uhvatimo za ruke, ne za prste i sa A licencom uđemo u Evroligu, gde im je mesto odavno, mnogo pre nekih drugih. O tome bi trebalo razmišljati – razmišlja trezveno, govoreći za Sport klub Goran Grbović.

Ne krije prvi čovek Beogradske arene da Partizan nije dovoljno posvećen obavezama koje bi trebalo da ispunjava na osnovu potpisanog ugovora.

– Partizan ima ugovor, dosta kompleksan i transparentan, potpisan 2019, pa 2021. na trajanje od pet godina, uz ‘hiljadu’ nekih nepravilnosti i reprograma prema dvorani. Razumem i Zvezdu, od trenutka kada se ruši, ne ulazim u razloge, dvorana na Čukaričkoj padini. Kod njih se javlja problem gde će klinici, pre svega, da treniraju. Onda bi trebalo dva kluba da se dogovore. To je samo tehnički problem koji je rešiv u sportskom kontekstu. Ideja crveno-belih je da se dele termini u maloj sali, u kojoj trenutno Partizan ima 15 sati dnevno, od 8.00 do 23.00. Mislim da je moguć konsenzus. Arena nema veze sa tim, ugovor sa crno-belima je svojevremeno potpisan, pa je usledio novi… Ima i drugih stvari, koje nisu tema, ni teza koje mogu da se brane.

Sa više detalja, Grbović je na neki načn potvrdio da Partizan ima problema sa ispunjavanjem finansijskih obaveza prema Beogradskoj areni.

– Zna se šta povlači takvo ponašanje, odnosno konsekvence, od puštanja menica do raskida. U tom kontekstu, niko, pa ni ja, nema pravo da ne postupa po zakonu, ali… Ne radi se samo o striktnom poštovanju slova ugovora, onda bi bilo jednostavno. I jednima, i drugima, pružamo određene benefite. Uostalom, svima nama je važno da večiti rastu i to u evroligaškom smislu. Arena im je na usluzi i izuzetno važna zbog ogromne posete. Partizan jeste starosedelac u ovoj dvorani, ali i Zvezda ima fantastičnu posetu. Mislim da će ove sezone zajedno da ih gleda milion ljudi, to nigde nema na Starom kontinentu.

Zašto večiti imaju povlastice?

Da bi Beogradska arena poslovala po tržišnim principima, Partizan i Crvenu zvezdu bi organizacija samo jednog evroligaškog meča morala da košta više od 100.000 evra.

Pošto je Srbija zemlja nemogućeg, onda večiti srpski rivali imaju povlastice kakve su verovatno nezamislive u uređenim državama koje ekonomiju zasnivaju na tržišnim principima.

– Loža u Berlinu košta 150.000 evra, da ne pominjem brojke po evroligaškoj utakmici. Srpski večiti rivali imaju takozvane zbirne ugovore, Arena ih košta oko 10.000 evra po meču, a komercijalna cena je četiri puta veća. Pa, mi ‘menjamo’ parket, jer je dvorana multifunkcionalna za 900 evra. Kao što je rađeno celu noć, posle koncerta, da bi teren bio spreman za ABA duel Zvezde i Budućnosti. Ali se ‘vadimo’ na prodaji loža, inače smo na ekonomskoj ivici isplativosti kada primenjujemo cenovnik za košarkaške klubove. Da ne pominjem oko 1000 stolica koje su disfunkcionalne posle skoro svake utakmice. Ali, postoje neki viši, sportski ciljevi odnosnoi benefiti grada koji je vlasnikg dvorane – priznaje Grbović svojevrsni apsurd.