Atalanta i Nikolić mrse konce

Igra nemačkog tima nije bila ubedljiva koliko i njegova pobeda protiv Salcburga, ali neiskorišćene šanse Austrijanaca su njihova briga, dok će se aktuelni evropski šampion u analizi četvrtog ovosezonskog slavlja sigurno pozabaviti defanzivnim žutim minutima na Alijanc areni.

– Srećan sam jer smo dobili četiri od četiri utakmice i na vreme prošli među 16 najboljih ekipa, što nam je bio glavni cilj protiv Salcburga. Ali, ovo nije bilo naše najbolje izdanje. Naročito u prvom poluvremenu, kada smo previše komplikovali stvari, lako davali loptu rivalu, na momente bili traljavi i dekoncentrisani. Sreća, tu je bio naš golman Nojer da vadi stvari kada zaškripi. On je senzacionalno dobar u svom poslu, neverovatno je kakve ima reflekse i koliko dugo drži formu na vrlo visokom nivou – nije trener Hans Diter Flik štedeo ni kritike ni pohvale na račun svoje ekipe i(li) kapitena.

Dijego Simeone opet se sapleo o taktiku i ambicije srpskog stručnjaka Marka Nikolića, čija će se Lokomotiva (M) do kraja trke u grupi A nadgornjavati sa Madriđanima za mesto u nokaut rundi.

– Kada igrate sa disciplinovanim timom kakav je Atletiko, a on ima kvalitet da dobije Barselonu, onda morate da korigujete svoj fudbalski stil. Uspeli smo u toj nameri i ostali neporaženi u oba meča, iako su nas Madriđani redovno pobeđivali poslednjih godina. Oba puta smo želeli sva tri boda, ali smo zadovoljni s ova dva remija. Posle svega, zapravo, uvek gledamo napred. Videćemo šta će nam doneti preostale dve utakmice. S ovakvom timskom energijom i fokusiranošću ništa nije nemoguće – rezonuje nekadašnji strateg Partizana, kom je ovo debitantska sezona u krem društvu kontinentalnog fudbala, a uspeo je da ostane nesavladan u oba duela sa ratobornim „jorgandžijama“.

Atalanti je ovo druga „epizoda“ u LŠ, a tako dobro joj ide da posle preksinoćne pobede na Liverpulovom Enfildu nije isključeno da opet prezimi u Evropi i nastavi da oduševljava ljubitelje fudbala, naročito one bolećive na autsajdere kakva je ova atraktivna italijanska ekipa.

– Neverovatna je stvar pobediti jedan Liverpul, pa još ovakvu generaciju crvenih i to na njihovom stadionu. Sećam se još dok sam bio u Đenovi koliko su se tamo ponosili svojim trijumfom na Enfildu davne 1992. godine. Sada je i moja Atalanta uzela bodove na svetom fudbalskom mestu. Bilo je to naše veliko veče, u kom smo spojili rezultat i dobru igru. Još kada bismo prošli dalje – radovao se kao malo dete stari fudbalski lisac Đan Pjero Gasperini, a kako i ne bi kada je tim iz Bergama bio bolji od moćnog engleskog sastava i njegovog trofejnog menadžera Jirgena Klopa, a pride vodi mrtvu trku sa srpskim internacionalcem Dušanom Tadićem i njegovim Ajaksom u trci za Top 16, gde iz grupe D sigurno nećemo gledati slabi Midtjiland.

Zato je Mančester siti obavio ono što je bilo logično, kada se imaju toliki klupski budžet i Žozep Pep Gvardiola na mestu šefa stručnog štaba.

Dominacija u kući Olimpijakosa samo je potvrdila nadmoćnost engleskog kluba u odnosu na grčkog velikana, Marsej i najbližeg pratioca u C grupi – Porto, gde su „građani“ skupili maksimalnih 12 bodova i plasirali se u eliminacioni deo Lige šampiona.

– Koliko smo samo puta šutirali prema golu protivnika…. Neverovatno. Nema veze što smo iskoristili samo jednu šansu, doći će i golovi vremenom. Najvažnije je da smo u Top 16 i da smo, po svemu prikazanom, već spremni za nokaut utakmice. Sada možemo da se posvetimo Premijer ligi i drugim takmičenjima – rezonuje Španac, s kojim plavi deo Mančestera i pored silnih ulaganja u igrački kadar nikako da uzme evropsku titulu ili makar dogura do finala LŠ.

Real zna kako je biti u koži kontinentalnog vladara, šta više najčešće se šepurio sa vrha, ali još nije prebrodio grupnu fazu, nego je pobedom protiv Intera popravio šanse u toj borbi u grupi B.

Tamo gde kolo vodi Borusija iz Menhengladbaha, surovo dominatna i u drugih 90 minuta dvomeča sa Šahtjorom.