U atletskoj 2024. pala dva svetska rekorda dugog veka: Koliko ih još odoleva i ko im se najbliže primakao? (VIDEO)

U ovoj godini novo atletsko pokolenje je stasalo da sruši dva takva dugovečna.

U aprilu je 21-godišnji Litvanac Mikolas Alekna bacio disk kao niko pre njega, a ni njegov otac Virgilijus, olimpijski šampion u Sidneju 2000. i Atini 2004.

Alekna mlađi je na mitingu u Oklahomi sa 74,35 nadmašio uzdanicu Istočne Nemačke u ono vreme Jirgena Šulta, koji je u Nojbrandenburgu 1986. pred svojom publikom imao 74,08.

To vrhunsko osvarenje je i najduže trajalo u muškoj konkurenciji.

Onomad, na stadionu „Sebastjen Šarleti“, na kojem igra francuski fudbalski drugoligaš Pariz, palo je i najbolje dostignuće u skoku uvis za žene, a činilo se da će se održati večno.

Na mitingu Dijamantske lige 22-godišnja Ukrajinka Jaroslava Mahučih je s 2,10 poletela za centimetar više preko letvice nego što je legendarna Bugarka Stefka Kostadinova u finalu Svetskog prvenstva na rimskom Olimpiku 1987.

Ima još dugotrajućih rekorda koji prkosno izdržavaju nalete sledećih i sledećih generacija atlatičara i atletičarki.

Pre njihovog pregleda koji sledi trenutak je da se uđe u dvoranu da bi se istaklo da je najdugovečniji atletski svetski rekord onaj koji je u zatvorenom postavila jedna od junakinja čehoslovačkog sporta Helena Fibingerova u Jablonjecu 19. februara 1977, kuglom s 22,50.

MUŠKARCI

Kladivo

Jurij Sedih (SSSR) (VIDEO)

86,74 (30. avgust 1986, Evropsko prvenstvo u Štutgartu)

Ko se najviše približio: Vadim Devjatovski (Belorusija), 84,90 (2005)

Prethodni rekord: isto Sedih, 86,66 (1986)

Na stadionu na kojem su se minuloh dana igrale utakmice 17. evropskog fudbalskog prvenstva Sedih je popravio sopstveni svetski rekord koji je od takmičenja u Talinu živeo osam dana. U svoje vreme smenjivao se u najboljem dostignuću sa Sergejom Litvinovom, još jednom proslavljenim sovjetskim bacačem kladiva. Jedan njegov svetski rekord je srušio u finalu Olimpijskih igara u Moskvi 1980, kada je njegov veliki rival morao da se zadovolji srebrom.

Skok uvis

Havijer Sotomajor (Kuba) (VIDEO)

2,45 (27. jul 1993, Salamanka)

Ko se najviše približio: Mutaz Esa Baršim (Katar), 2,43 (2014)

Prethodni rekord: isto Sotomajor, 2,44 (1989)

Kostadinova je potisnuta, Sotomajor još odoleva. Njegova su tri poslednja svetska rekorda, a i svoj prvi (2,43) ostvario je u Salamanki (1988).

Pre deset godina opstao je pod dva udara za kratko vreme.

Malo je prvo falilo da Ukrajina danas ima svetske rekordere u skoku uvis u obe konkurencije, jer je Bohdan Bondarenko išao 2,42 u Njujorku.

Nešto kasnije je Kataranin Mutaz Esa Baršim skočio i centimetar više na stadionu „Kralj Boduen“ u Briselu. On je važeći olimpijski šampion, bolje rečeno košampion, jer je u Tokiju 2021. s 2,37 podelio zlato s Italijanom Đanmarkom Tamberijem. Svojoj zemlji je doneo prvo atletsko najsjajnije odličje ikada, a drugo u svim sportovima (dan pre njega okitio se dizač tegova Fares el Bah).

Skok udalj

Majk Pauel (SAD) (VIDEO)

8,95 (30. avgust 1991, Svetsko prvenstvo u Tokiju)

Ko se najviše približio: Erik Volder (SAD), 8,74 (1994); Dvajt Filips (SAD), 8,74 (2009)

Prethodni rekord: Bob Bimon (SAD), 8,90 (1968)

Legendarni Bob Bimon je na Olimpijskim igrama 1968. i po razređenom vazduhu u Sijudad Meksiku skočio 55 centimetara duže od Sovjeta Igora Ter-Ovanesjana, prethodnog rekordera s 8,35 takođe u glavnom gradu Meksika, ali 1967.

Antologijski skok američkog atletičara opstao je kao najbolji ikada 23 godine, a i dalje je neprevaziđeni olimpijski.

Simply incredible👏

In 1968 Bob Beamon broke the Olympic long jump record by 78cm.

His Olympic record of 8.90m still stands 52 years later.

🎥:@Olympics pic.twitter.com/BOan0HxQI0

— World Athletics (@WorldAthletics) June 19, 2020

U svetskom rekordu ga je nadmašio Majk Pauel, koji je u Tokiju 1991. iznenadio i slavnog zemljaka Karla Luisa. Njemu je pripalo srebro s 8,87, što je njegov najbolji rezultat. Išao je i 8,91 u četvrtoj seriji, ali s nedozvoljenom jačinom vetra u leđa.

U Sestrijereu 1995. Kubanac Ivan Pedroso je skočio 8,96. Svetski rekord mu je propao zbog grube greške člana osoblja na takmičenju koji je stao ispred vetromera, sprečavajući da se uticaj vetra verodostojno izmeri. Atletiski savez Italije nije ni prosledio rezultat na ratifikaciju.

Štafeta 4×400

SAD (VIDEO)

2.54,29 (22. avgust 1993, Svetsko prvenstvo u Štutgartu)

Ko se najviše približio: SAD, 2.55,39 (2008)

Prethodni rekord: SAD, 2.55,74 (1992)

Američka štafeta je trijumfovala u sastavu Endrju Valmon, Kvinsi Vots, Batč Rejnolds i Majkl Džonson, čiji je svetski rekord na 400 sa Svetskog prvenstva u Sevilji 1999 (43,18) oborio Južnoafrikanac Vejd van Nikerk na Letnjim igrama u Riju 2016 (43,03).

Američka štafeta, ponovo s Rejnoldsom, bila je i brža u Njujorku 1998 – 2.54,20. Rekord je poništen deset godina kasnije jer je ustanovljeno da je Antonio Petigru koristio nedozvoljene supstance između 1997. i 2003.

Troskok

Džonatan Edvards (Velika Britanija) (VIDEO)

18,29 (7. avgust 1995, Svetsko prvenstvo u Geteborgu)

Ko se najviše približio: Kristijan Tejlor (SAD), 18,21 (2015)

Prethodni rekord: isto Edvards, 18,16 (1995)

Na mundijal na stadionu Ulevi Edvards je došao kao svetski rekorder sa 17,98 iz Salamanke neposredno pre prvenstva.

U finalu je sa 18,16 u prvoj seriji postao prvi ikada koji je skočio više od 18 metara.

Njegov novi svetski rekord opstao je 13 minuta.

U drugom pokušaju išao je i 18,29, i više nego dovoljno za nasklov svetskog prvaka.

Koplje

Jan Železni (Češka) (VIDEO)

98,48 (25. maj 1996, Jena)

Ko se najviše približio: Johanes Feter (Nemačka), 97,76 (2020)

Prethodni rekord: isto Železni, 95,66 (1993)

1.500

Hišam el Geruž (Maroko) (VIDEO)

3.26,00 (14. jul 1998, Rim)

Ko se najviše približio: Bernard Legat (Kenija), 3.26,34 (2001)

Prethodni rekord: Nuredin Morseli (Alžir), 3.27,37 (1995)

Kad je El Geruž postavio svetski rekord, a na toj deonici mu pripada još šest od deset najboljih rezultata svih vremena, „zec“ u trci u Rimu je bio Kenijac Noem Ngeni. Upravo njemu je pripala zlatna olimpijska medalja u Sidneju 2000, a potpuni favorit je uzeo srebro.

Marokanac je čađu meda ispio u Atini kroz četiri godine ne samo na 1.500 nego i na 5.000.

ŽENE

800 m (VIDEO)

Jarmila Kratohvilova (Čehoslovačka)

1.53,28 (26. jul 1983, Minhen)

Ko se najviše približio: Pamela Dželimo (Kenija), 1.54,01 (2008)

Prethodni rekord: Nadežda Olizarenko (SSSR), 1.53,50 (1980)

Kratohvilova, koju su bez dokaza optuživali i za doping i da je muško, drži najdugovečniji atletski svetski rekord, koji odoleva već više od četiri decenije, kao što se drži i olimpijski rekord Olizarenko. To su jedine dve atletičarke koje su 800 istrčale za manje od 1.54,00.

Nisu ih ugrozile ni sledeće dve najbolje svih vremena Kenijka Pamela Selimo sa 1.54,01 (2008) i Kaster Semenja iz Južne Afrike sa 1.54,25 (2018).

400 m

Marita Koh (Istočna Nemačka) (VIDEO)

47,60 (6. oktobar 1985, Kanbera)

Ko se najviše približio: Salva Eid Naser (Bahrein), 48,14 (2019)

Prethodni rekord: Jarmila Kratohvilova (Čehoslovačka), 47,99 (1983)

Kugla

Natalija Lisovska (SSSR) (VIDEO)

22,63 (7. jun 1987, Moskva)

Ko se najviše približio: Klaudija Loš (Istočna Nemačka), 22.19 (1987)

Prethodni rekord: isto Lisovska, 22,60 (1987)

Samo četiri atltičarke u istoriji su bacile kuglu više od 22 metra.

Lisovska, udovica Jurija Sediha (preminuo 2021), na istom takmičenju u sovjetskoj prestonici je nadmašila svoj svetski rekord iz Sočija 1984 (22,53).

Skok udalj

Galina Čistjakova (SSSR) (VIDEO)

7,52 (11. jun 1988, Lenjingrad)

Ko se najviše približio: Džeki Džojner-Kersi (SAD), 7,49 (1994)

Prethodni rekord: isto Čistjakova, 7,45 (1988), Džeki Džojner-Kersi (SAD), 7,45 (1987), Hajke Dreksler (Istočna Nemačka), 7,45 (dva puta 1986)

I od najdužeg skoka ovog veka, koji je sa 7,42 u Francuskoj postigla Ruskinja Tatjana Kotova, ima 22 godine.

Poslednjih 11 svetskih rekorda su iz osamdesetih.

Čistjakova je ušla u istoriju na nacionalnom kvalifikacionom takmičenju za olimpijski tim za Seul 1988, prvo izjednačivši svetski rekord, zatim ga i oborivši. Povreda uoči odlaska u Južnu Koreju omela ju je da se domogne najvrednije medalje. Bila je bronzana, iza zlatne Džojner-Kersi i srebrne Dreksler, čije je svetske rekorde srušila.

Disk

Gabrijela Rajnš (Istočna Nemačka) (VIDEO)

76,80 (9. jul 1988, Nojbrandenburg)

Ko se najviše približio: Ilke Viluda (Istočna Nemačka), 74,56 (1989)

Prethodni rekord: Zdenjka Šilhava (Čehoslovačka), 74,56 (1984)

Koliko je ovaj rekord čvrst govori i to što je poslednjih godina najbolji hitac imala Kubanka Jaime Peres sa 73,09.

100 m

Florens Grifit-Džojner (SAD) (VIDEO)

10,49 (16. jul 1988, Indijanapolis)

Ko se najviše približio: Elejn Tompson (Jamajka), 10,54 (2021)

Prethodni rekord: Evelin Ešford (SAD), 10,76 (1984)

Sedmoboj

Džeki Džojner-Kersi (SAD)

7.291 (24. sempembar 1988, Olimpijske igre u Seulu)

Ko se najviše približio: Karolina Kluft (Švedska), 7.032 (2007)

Prethodni rekord: isto Džojner-Kersi, 7.215 (1988)

Svestranoj američkoj atletičarki, koja je u pauzama od kraljice sportova igrala i košarku, pripada sedam najboljih dostignuća ženskog višeboja.

U poslednje vreme najbliža joj je Belgijanka Nafisatu Tijam, kojoj je otac Senegalac. Dvostruka je uzastopna olimpijska šampionka (2016, 2021) kao što je još samo Džojner-Kersi (1988, 1992).

200 m

Florens Grifit-Džojner (SAD) (VIDEO)

21,34 (29. septembar 1988, Olimpijske igre u Seulu)

Ko se najviše približio: Šerika Džekson (Jamajka), 21,41 (2023)

Prethodni rekord: isto Grifit-Džojner, 21,56 (1988)

Na Igrama u Seulu 1988. Grifit-Džojner je bila zlatna na 100, 200 i 4×100.

Na 200 je oborila dva svetska rekorda istog dana: prvo u polufinalu Hajke Dreksler iz 1986 (21,71), a u finalu i svoj pređašnji.

Štafeta 4×400

SSSR (VIDEO)

3.15,17 (1. oktobar 1988, Olimpijske igre u Seulu)

Ko se najviše približio: SAD, 3.16,71 (1993)

Prethodni rekord: Istočna Nemačka, 3.15,92 (1984)

Zlato su Sovjetskom Savezu donele Tatjana Ledovska, Olga Nazarova, Marija Pinigina i Olga Brizgina, zlatna na 400 i pojedinačno.

U toj finalnoj trci u Seulu Amerikanke su uzele srebro drugim najboljim rezultatom svih vremena – 3.15,51.