Australijski open u Kini?

Opasnost od gubljenja domaćinstva jednog od najprepoznatljivijih sportskih brendova ponovo je zapretila Melburnu. A to ne kaže bilo ko, nego Krejg Tajli, direktor ovog takmičenja, piše Sport Klub.

– Zbog restrikcija zbog korone, naše rezerve novca su sa 80 miliona dolara otišle na nulu – otkrio je juče Tajli u intrervjuu jednom lokalnom listu.

Iako je u prvoj godini pandemije Australijski open bio pošteđen – on je jedini bio odigran u normalnim okolnostima, Rolan Garos je bio premešten u jesen, Vimbldon nije održan, a Ju-Es open je dobio mehur i prazne tribine – u naredne dve je pretrpeo žestoke posledice.

– Ostali smo bez zarade zbog restrikcija u broju gledalaca i nemamo novca da unapredimo stadion kako bismo pratili kvalitet ostala tri gren slema – dodaje Tajli.

To se najbolje videlo juče kada je obelodanjen nagradni fond za naredno izdanje melburnškog gren slema. Zbog pada australijskog dolara, ali i rasta kursa američkog kolege, povećanje premija za 3,4 odsto nije se ni osetilo. U Melburnu će biti podeljeno 51,8 miliona dolara, dok je Ju-Es jesenas imao 60,1 miliona a nema dileme da će izdanje za 2023. biti još bogatije.

Šampioni singla u Melburnu će dobiti 1,9 miliona dolara a u Njujorku su primili 2,6. Šampionski ček u Parizu je iznosio 2,34 miliona dolara, a u Londonu 2,2. Problem je što se narednih godina predviđa još veće zaostajanje januarskog gren slema.

Zbog svega ovoga, u Melburnu su podigli uzbunu sa akcentom na pretnju selidbom u Šangaj ili Sidnej. Naravno, ne odmah ali ako se ovakav trend zaostajanja za premijama na preostala tri gren slema nastavi, rizik će se povećavati.

– Za mene nema dileme, Australijskom openu je zauvek mesto u Melburnu, mada znam da su nedavno vođeni razgovori na temu preseljenja – dodaje Tajli. – Ali ja sam samo jedna osoba. Imamo organizaciju, imamo upravni bord, imamo deoničare ali i kompaniju.

Naravno, jedini povod za ovakve priče je zarada. Ako bord i deoničari zaključe da će im neki drugi grad, bilo u Australiji ili negde drugde, a Šangaj je glavni kandidat, omogućiti veću zaradu, nema sumnje da će biti nemilosrdni.

Interesantno je da je pre samo desetak godina vođena slična polemika, a rešena je ulaganjem čak milijardu dolara i značajnim renoviranjem Melburn parka. Međutim već jednu deceniju kasnije, to više nije dovoljno.

– Cilj nam je da u januaru oborimo rekord u broju posetilaca na nekom gren slemu, više od 900.000, kako bismo bar malo popunili prazninu u sefu – ističe Tajli.

U čemu je razlika između Australijskog opena i ostalih turnira velike četvorke kada se malo-malo samo ovaj nalazi na udaru špekulacija o promeni domaćina. Pre velike selidbe sa Kujonga na Melburn park sredinom osamdesetih, predlagano je preseljenje i u Majami.

Jedan od razloga za zaostajanje Australijskog opena je u činjenici da tamošnja teniska federacija nije vlasnik kompleksa, kao njihove kolege u Londonu, Parizu i Njujorku, već ga iznajmljuje.

– Nemamo prostor za širenje, dok ostali imaju – objašnjava Tajli. – Treba nam bar još jedan veliki stadion i veći kompleks. U ovakvim uslovima nemamo gde da rastemo i pratimo veliki napredak ostalih.

Rolan Garos je ovaj problem nedavno rešio širenjem na obližnju botaničku baštu. Sudbina najvećih turnira više ne zavisi toliko od mesta pored terena, koliko od onih u kompleksu van tribina. Imperativ je ugostiti što više ljudi u restoranima, radnjama za suvenire, raznim štandovima jer to povećava zaradu. A za to je potreban prostor.

Problem Melburn parka je što nema gde da se širi. On je uklješten izmedju reke Jare, fudbalskog stadiona, stadiona za kriket i zelene površine koju stanovnici ne žele da žrtvuju.

– Ostala tri gren slema se šire a mi ne – dodaje Tajli.- Uopšte ne znam kako bismo mogli da ih stignemo, šta možemo da uradimo.

Ono što može da ga uteši je da su njegove reči odmah izazvale reakciju.

– Australijski open neće ići nigde – istakao je jedan ministar lokalne uprave.- Svesni smo da uvek postoje zainteresovani da nam ga otmu, ali to nećemo dopustiti.

Interesantno je da je ovaj gren slem već bio igran u inostranstvu, i to dva puta na Novom Zelandu. Od osnivanja 1905, i u Australiji je više puta seljen – od Sidneja (17 puta je igran u ovom gradu) preko Adelejda (15) i Brizbejna (7) do Perta (3) – ali je Melburn bio najčešći domaćin (66).

Realne opasnosti za promenu domaćina ovog velikog turnira u ovom trenutku nema, ali čim je Tajli pokrenuo priču, jasno je da ima razloga za strahovanje za budućnost.