Nije imao problem da u osmoj deceniji života preuzme vođenje reprezentacije Srbije, a ni trenutka se nije premišljao ni posle neuspeha na Evropskom prvenstvu.
Svetislav Pešić autentična je ličnost. Sve i da se nije opredelio za trenerski poziv, ostao bi zapamćen u košarkaškim krugovima kao plejmejker Bosne i osvajač Kupa šampiona.
Diplomirani je ekonomista i neko ko je u Pirotu odgajan u patrijahalnom duhu.
Iako je obišao svet više puta, a u Nemačkoj ima status neprikosnovene košarkaške ličnosti, uvek je u razgovorima o svom košarkaškom putu i životnom razvoju isticao svoj kraj i ljude sa kojima je odrastao.
Mada je u prilici da mu u Pirotu ništa ne zamere, nikada se nije eksponirao, pogotovo ne na materijalan način.
Renovirao je porodičnu kuću na način da ne izgubi ništa od autentičnog izgleda, baš kao ni dvorište u kojem se kao dečak na česmi umivao dok je užurbano išao da sa vršnjacima igra fudbal, potom i košarku.
Kao trener uradio je mnogo više nego li košarkaš. Uspeo je da sa Nemačkom i Jugoslavijom bude šampion Evrope, potom i sveta sa našom reprezentacijom, osvajajući i brojne domaće trofeje, Evroligu sa Barselonom.
Kada se svima činilo da zasluženo odlazi u penziju, dobio je poziv da sačuva reprezentativni integritet Srbije i uprkos tome što je u osmoj deceniji života, nije se libio da prihvati izazov.
Iako harizmatičan, složene naravi prihvatio je kritike zbog načina na koji se oprostio od Miloša Teodosića (iskreno sve je moglo da bude daleko gospodskije) ali i kada je na Evropskom prvenstvu doživljen neuspeh.
Nije klonuo duhom ni kada je ostao bez nosilaca igre pred Mundobasket. Napravio je skladnu celinu koja je ostvarila fantastičan rezultat osvajanjem srebrne medalje.
Danas je najtraženija košarkaška ličnost za intervju, ali dobro pamti period kada se polemisalo o njegovom trenerskom znanju i sposobnostima.
Duhovit, ali i sarkastičan, na jednom od poslednjih predavanja koje je održao na tribini u organizaciji Boniteta, na temu „Moć odgovornosti“ poručio je.
– Ja sam 40 godina trener, bilo je pobeda i poraza, ali sam trener. Jedan od najboljih trenera sa prostora Evrope. Kad vi ne kažete, ja da kažem – nasmejao je Pešić prisutne u Hajatu.
Srebro u Manili dovelo je do toga da selektor Srbije postane veoma tražena ličnost i neko ko je rado viđen gost.
– Sad kad smo postigli veliki uspeh, evo Darko me je pozvao(Darko Mirković Mirković, osnivač i direktor kompanija Alterna international i Bonitet media group, op. aut.). Dakle, ništa ne uspeva kao uspeh. Iako sam ja i ranije imao uspeha. Ne zna se koliko imam ponuda za intervjue. Ne zna se koliko imam ponuda da držim predavanja. Svakog dana bi trebalo negde da idem da predajem o pobedničkom mentalitetu, motivaciji, ovome, onome. A pre Svetskog prvenstva niko me nije zvao, a ja sam i pre Mundobasketa bio isto trener. Ništa se nije promenilo.
Ponovio je Pešić svoju percepciju razlike između trenerskog poziva pre nekih dvadesetak godina i danas.
– Da bi trener bio vođa, lider, mora da bude autentičan. Kad sam igrao košarku, dođe trener, kaže nam da je važna utakmica koja mora da se dobije, i to je za nas to. Danas, trener uradi isto, a košarkaši kažu: „Znamo da treba da se borimo, ali kako?“ Problem za današnje trenere je i to što mladi košarkaši više znaju i više preispituju odluke koje treneri donose. Zato danas sve moraš da znaš i da budeš spreman na svako njihovo pitanje – podsetio je Pešić koliko je danas poziv trenera kompleksniji i sveobuhvatniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.