„Autoritativnom sudiji VAR ne mora da čuva leđa, a nesiguran postaje marioneta VAR-a“: Da li je dobro što fudbal sada ima tehnološkog boga koji daje i uzima?

VAR je bezgrešan na nebu iznad fudbalskog događaja i njegova se ne poriče, ali šta se desi kad ljudski faktor tom božanstvu ukrade vatru?

Poslednji primer kompromitacije video-tehnologije kao nesavršenog sudije koji umesto da svojim besprekornim okom odluči po pravdi nanese nepopravljivu štetu došao je iz engleske Premijer lige. Ispostavlja se da Liverpul jeste oštećen na meču s Totenhemom u Londonu, koji je domaćinu pripao s 2:1 pobedonosnim golom debelo u nadoknadi vremena. Dok su mreže još mirovale, iz VAR sobe je presuđeno da je gostujući igrač bio za dlaku u ofsajdu, a istina je da za dlaku nije bio.

To je utvrđeno naknadno i prosto. U televizijskim emisijama koje su se bavile spornim detaljem izvučena je linija koja je nedvosmisleno pokazala da je najbliži golu Totenhemov igrač, za milimetar, ali to i jeste svrha VAR-a – da nepodeljeno utvrdi ono što golom okom u deliću sekunde nije jasno vidljivo. Sudije zadužene za to, međutim, nisu posegle za linijom, najjednostavnijim i najpouzdanijim načinom koji im je dat da presude pravilno.

Internacionalni sudija Danilo Grujić objašnjava grešku u VAR sobi na Ostrvu ili padom koncentracije ili tehničkim problemom.

„Ako je sasvim u pitanju ljudski nemar, a isključujem zlu nameru, onda je reč o očiglednoj psihofizičkoj nepripremljenosti sudija za posao koji im je poveren u jednom od derbija engleskog fudbala. VAR ne mogu da vode amateri. Kad smo u moje vreme imali instruktažu za upotrebu VAR-a, savet je bio da sudije u sobi pozivaju glavnog arbitra da proveri prvobitnu odluku na terenu samo ako su 100 odsto sigurni da bi je trebalo preinačiti. U konkretnom slučaju iz Londona VAR soba kao da je uzela u zaštitu mahača koji je signalizirao ofsajd, priznajući mu da je pravilno presekao. Iz svoje prakse znam da Englezi nisu pobornici video-tehnologije. Možda su se u ovoj prilici čvrsto držali tradicije duboko ukorenjene i u njihov fudbal. Po njoj je sudija gospodar, a ne VAR“.

Po tome, dakako, u „kolevci fudbala“ bi zanavek trebalo da se veruje samo očinjem vidu, a nikako novotarijama iz tehnoloških kuhinja, jer je Englezima golo oko upravo linijskog sudije i donelo jedinu titulu svetskog prvaka (drugom ćemo prilikom o neverbalnoj komunikaciji Švajcarca Gotfrida Dinsta, glavnog arbitra finala između domaćina i Zapadne Nemačke na Vembliju 1966, i Sovjeta iz Azerbejdžana Tofika Bahramova, po čijem je viđenju Dinst i odlučio da prizna pogodak engleskog napadača Džefa Harsta, a i dan-danas se vode polemike da li je ona lopta od prečke prešla gol-crtu).

Tada je reč sudija bila neprikosnovena. Koliko im danas VAR pomaže ili odmaže u njihovoj samostalnosti?

„Nema sumnje da je VAR savremenim mogućnostima unapredio fudbal po pitanju sportske pravde, na stranu slučaj iz meča Totenhema i Liverpula. Svakako da je doprineo i da se sudije uljuljkaju, skidajući im s pleća potpunu odgovornost. Arbitrima je omogućeno da sude s manje opterećenja jer su svesni da im neko čuva leđa. Tako, međutim, neki dopuštaju sebi da postanu „marionete“ VAR-a. Autoritativni sudija, koji drži do svog imena i do svoje profesije, sudiće kao da VAR i nije izmišljen. Takav je siguran u sebe i puca od samopouzdanja jer je savršeno spremljen da i fizički i mentalno iznese teret i najvećih utakmica“, obrazlaže Grujić.

Nedavno se Serija A pohvalila da će televizijski gledaoci u emisijama posvećenim italijanskoj ligi moći da čuju kako su tekli razgovori sudije i VAR sobe oko spornih situacija.

„To apsolutno podržavam. Da se ja pitam, puštao bih to i preko razglasa nasred utakmice. To bi učvrstilo integritet pravih sudija kod publike, onih sudija koji su se potpuno posvećeno dohvatili svog posla i koji se ne ustručavaju da vode utakmicu hrabro, oslobođeni grča, i da se isključivo oslanjaju na svoj instinkt“.

Kada govorimo o integritetu sudija, treba li im dozvoliti da se javno izjašnjavaju o svojim odlukama?

„Direktiva UEFA da sudije nikom ništa ne treba da obrazlažu je potpuno pogrešna. Sudija je aktivni učesnik utakmice kao što su to i igrači. Ako igrač daje izjavu i odgovara na pitanja posle meča, zašto bi to sudijama bilo zabranjeno? Treba im omogućiti da tumače svoje odluke, zašto da ne i na pres-konferencijama, pogotovo što su u eri društvenih mreža neprestano na vetrometini raznoraznih kritika, često i potpuno neopravdanih“, zaključuje Grujić kao tribun svojih kolega.