Autsajderke na BMW pogon

Deluje kao bajka, ali su je fudbalerke Srbije u Staroj Pazovi odigrale po scenariju za jedan vrlo kvalitetan dokumentarac. Kada se ni slutilo nije da je moguće, Jovana Damnjanović i saigračice uzele su meru Nemicama u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo (3:2) došavši do toga da 2. septembra u Portugaliji praktično odlučuju o mestu u baražu za plasman na Mundijal.

Mnogo je toga istorijskog u pomenutom trijumfu, a možda je i za Ginisa podatak da je država sa dve hiljade registrovanih fudbalerki pobedila Nemačku koja ima deset hiljada registrovanih klubova u ženskoj konkurenciji!

Nemoguće je bilo ostati ravnodušan, bez obzira na svest o tome da naše gracije nisu još uvek obezbedile mesto u baražu, što bi bilo prvi put u istoriji našeg ženskog fudbala. Jednostavno, iz perspektive relativnog amaterizma, zahvaljujući entuzijazmu, ljubavi prema fudbalu, srpske fudbalerke uspele su da postanu profesionalci, da se otisnu u inostranstvo, redovno se odazivajući reprezentativnom pozivu, ne obraćajući pažnju na to što je do tekućih kvalifikacija sve izgledalo kao “teranje kamena uzbrdo”.

U miru i tišini, daleko od medijske pažnje pravile su priču koja će pred sam kraj kvalifikacija za Mundijal dobiti istorijsko poglavlje trijumfom nad Nemicama. “Pancerke” u svojim arhivama imaju dve svetske titule, čak osam evropskih i status najuspešnije reprezentacije na Starom kontinentu.

Volfsburg je godinama unazad jedan od najboljih ženskih klubova u Evropi, dok je minhenski Bajern u usponu, recimo. Infrastruktura na kojoj pritom igraju svake nedelje kao “spejs-šatl” je za livadice i ruinirane tribine terena na kojima srpske fudbalerke uglavnom “pikaju bubamaru”. Njih dve hiljade registrovanih, među kojima je nekolicina koja je odavno u penziji, uporno je fudbal stavljala među prioritetne svakodnevne obaveze, neodvojive od škole, posla, porodičnih zadataka.

U Staroj Pazovi su naspram sebe imali fudbalsku velesilu u snazi deset hiljada registorvanih klubova, fudbalerki sa profesionalnim ugovorima i platama od kojih mogu da izdržavaju svoje porodice, familije… Jovana Damnjanović, strelkinja dva gola u istorijskom trijumfu, posvedočila je posle utakmice da je pobeda bila rezultat timskog rada. Drugačije nije ni moglo, s obzirom na to da su individualno Nemice kompletnije fudbalerke i to ne samo u odnosu na srpske igračice, već i na većinu evropskih selekcija.

– Najveća pobeda u istoriji našeg fudbala, sto odsto! Nadam se i prekretnica, da se na žene stavi malo veći akcenat, jer to zaslužuje i ova generacija, a i sve one koje dolaze, jer znam koliko su talentovane – poručila je Nevena Damjanović, jedna od iskusnijih u redovima naše reprezentacije.

Igračica lisabonskog Sportinga pokušala je javnosti da predoči snagu aktuelne generacije, još pre godinu dana. Motorički i tehnički došle su do nivoa da mogu da ispariraju i fizički najdominantnijim reprezentacijama. Možda ne još uvek i da nametnu visok presing, ali svakako da iznenade i najveće favorite. Uostalom, na startu kvalifikacija Srbija je od Nemačke poražena 5:1, a na kraju istog ciklusa došla je do toga da “pancerkama” nanese prvi poraz na putu ka Mundijalu u Australiji i Novom Zelandu.

– Meni naslovne strane nisu potrebne, ja sam svoju karijeru napravila. Ali ako mogu da motivišem bar jednu devojčicu da krene istim putem, da shvati da kad sam mogla i ja, iako sam krenula iz baš malog mesta, da može i ona – onda je sve vredelo. Mi smo najtalentovanije u Evropi! Samo što je ženski fudbal i ženski sport generalno dugo bio u senci. Uz malo veća ulaganja sigurna sam da bismo mogle da pariramo najjačim ekipama na svetu što smo i pokazale – jasna je Damjanovićeva.

Drugarice drže odbranu

Stasale su u istom klubu, porodično se druže od detinjstva a danas su stubovi reprezentacije Srbije. Nevena Damjanović je kapitenka reprezentacije, a Violeta Slović je njena najveća podrška na i van terena. Nevena je levonoga i igra na mestu levog štopera, dok je Slovićeva desnonoga i pokriva mesto drugog štopera u poslednjoj liniji sa četiri igračice pozadi. U dresu subotičkog Spartaka osvojile su pet titula prvaka Srbije. NJihovo prijateljstvo traje od Sušice, preko Spartaka pa sve do reprezentacije Srbije. Ipak, posle pet godina uspeha u Subotici, Damjanovićeva je rešila bila da ode u inostranstvo i već šest godina nije u srpskom klupskom fudbalu. Prvi inostrani transfer bio joj je u Danskoj, a nakon osvajanja domaće titule otišla je u lisabonski Sporting. Zanimljivo je i da Nevena Damjanović ima crni pojas u karateu.