Babe i žabe u modernoj fudbalskoj statistici: Jamal i Vilijams primer za to šta je asistencija za gol, a Šuster i Belingem za obično dodavanje (VIDEO)

Lamina Jamala ima, a vodi je želja da ga spoji s Nikom Vilijamsom iz baskijskog Atletika da bi dobila tandem mladih lavova iz španske reprezentacije.

Jamal, koji je napunio 17 godina dan uoči finala Evropskog prvenstva, i Vilijams, koji je dan pre njega proslavio svoj rođendan, dvadeset drugi, istakli su se u Nemačkoj kao dva najsjajnija bisera „crvene furije“, novog prvaka Starog kontinenta.

Koliko delotvorno i po protivničku mrežu ubitačno deluju u paru videlo se iz akcije za vođstvo s 1:0 protiv Engleza.

Jamal je pred pukotinama suparničkog bedema uočio da njegov saigrač nadire s levog krila u kazneni prostor, pravoremeno mu je dao loptu, a Vilijams je iz prve bio nemilosrdni egzekutor.

Lamine Yamal ➡️ Nico Williams ✨#EURO2024 pic.twitter.com/kBQUjDX0gT

— UEFA EURO 2024 (@EURO2024) July 17, 2024

Iz tog pogotka su se izrodila dva nesporna podatka za anale najveće smotre evropskog fudbala, ali je samo jedan i nepobitan u odnosu na uporednu konkurenciju kroz istoriju.

Kada je Vilijams zatresao mrežu, postao je drugi najmlađi strelac u finalima evropskih prvenstava.

Potisnuo je Dragana Džajića, koji je imao 22 godine i devet dana kada je vrhom njegove kopačke pored golamana Dina Zofa Jugoslavija stekla prednost protiv Italije na Olimpijskom stadionu u Rimu 1968.

Budući da je i posle produžetaka ostalo 1:1, a penali se tada još nisu izvodili, kroz dva dana je na istom mesto igran ponovljeni meč.

„Azuri“ su pobedili s 2:0. Na putu ka tronu ih je učvrstio Pjetro Anastazi, koji je s 20 godina i 64 dana do dana današnjeg ostao najmlađi strelac finala.

Jamal, koji je u Nemačkoj postao najmlađi strelac ikada golom u polufinalu s Francuskom, komisijski izabranim za najlepši na Šampionatu, propustio je priliku da nadmaši italijanskog reprezentativca, ali se u istorijske knjige upisao i kao najmlađi asistent u finalu.

Do njega za to zvanje se uzimao Nemac Bernd Šuster s 20 godina i 183 dana, i on s rimskog Olimpika, u pobedi Zapadne Nemačke protiv Belgije s 2:1.

Šta je tu sada mešanje baba i žaba kojem robuju modrna fudbalska, a generalno i sva sportska statistika, njeni tvorci i sledbenici?

Jamal je zaista asistirao Vilijamsu za gol, a Šuster Horstu Hrubešu za prvi od njegova dva pogotka nije već mu je samo prosledio loptu unapred.

Još slikovitije: po čemu Šusteru može da se oda priznanje za doprinos golu kao Jamalu i da se između njih dvojice stavi znak jednakosti kada je Hrubeš sam završio glavninu posla, jer je prosleđenu mu loptu savladao grudima, izbacujući tako u pokretu protivničkog igrača iz ravnoteže, a tek onda je usledio njegov neodbranjivi udarac sa 17 metara.

Više, gledano tako, pravo na asistenciju pripada Vahidinu Musemiću nego Šusteru za centaršut s leve strane koji je Džajić umirio prsima pre nego što je i drugog dodira šokirao svetskog prvaka Englesku u polufinalu 1968. u Firenci.

Na toj večnoj listi asistencija bez utemeljenja u elementima igre na treće mesto je s 21 godinom i 15 dana izbio Džud Belingem, još jedan igrač koji je rođendan proslavio u Nemačkoj, samo zato što je on doturio loptu Kolu Palmeru za njegov izjednačujući pogodak protiv Španaca šutom sa oko 18 metara.

I pobedonosni pogodak „crvene furije“ je drugačiji primer, a jednak Jamalovom i Vilijamsovom matu, jer je španski levi bek Mark Kukurelja blagovremenom britkom loptom po zemlji praktično spojio Mikela Ojarzabala s golom, dajući mu priliku da golgeterski dar ispolji klizajući prema njoj ispred svog čuvara.

Da ne trošimo reči o tome da se asistencija u njenom iskrivljenom shvatanju i banalizovanju pripisuje i igračima koji izvedu korner prema buketu u šesnaestercu iz čega se zatrese mreža.

Ivanu Iliću, iako je postavio pravi primer za to kako se izvodi korner, ne može, dakle, da se pripiše aistencija za kasni rovovski gol Luke Jovića, najnižeg u grozdu srpskih i slovenačkih igrača.